NASA – razlika između verzija

'''Nacionalna Vazduhoplovna i Svemirska Administracija''' (''NASA'') je osnovana [[1958]] godine i odgovorna je za civilni deo svemirskog programa [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]. Agencija je takođe odgovorna za dugoročna civilna i vojna istrazivanja u oblasti vazduhoplovstva.

[[Datoteka:Mercury 3.jpg|thumb|200px|right|[[5. 5.|5. maj]], [[1961]] Lansiranje rakete Crvena Stena i NASA-ine kapsule Merkur 3 ''[[Sloboda 7]]'' sa [[Alan Šepard Junior|Alanom Šepardom Juniorom]], u prvoj misiji SAD, sa ljudskom posadom. (Za lansiranje Merkurovih misija u orbiti, korišćene su rakete Atlas.)]]

Kada je Sovjetski svemirski program lansirao prvi veštački satelit ([[Sputnjik 1|Sputnik 1]]) [[4. oktobar10.|4. oktobra]] [[1957]]. godine, odmah je na sebe skrenuo pažnju SAD i ubrzao njihove napore ka osvajanju svemira. Kongres SAD ovaj uspeh [[Sovjetski savezSavez|Sovjetskog saveza]] doživeo je kao veliku pretnju za sigurnost SAD (ovo je poznato kao [[engleski jezik|en]]: Sputnik Shock) i odmah je zatražio hitnu i brzu akciju.

Predsedik [[Dwight D. Eisenhower|Dvajt Ajzenhauer]] i njegovi savetnici pažljivo su razmotrili više promišljenih akcija i posle višemesečne debate doneta je odluka da se stvori nova federalna agencija za sve civilne aktivnosti u svemiru.

[[29. jul7.|29. jula]]a [[1958]]. predsednik [[DvajtDwight D. AjzenhauerEisenhower|Ajzenhauer]] potpisuje Nacionalni Aeronautički i Svemirski Akt ([[engleski jezik|en]]: National Aeronautics and Space Act) kojim je osnovana Nacionalna Vazduhoplovna i Svemirska Administracija (NASA) .

[[1. oktobar10.|1. oktobra]] [[1958]].

NASA počinje sa radom i tada je nju sačinjavalo četri laboratorije sa oko 8.000 zaposlenih koje je ona nasledila od 46 godina stare istraživačke agencije za aeronautiku ([[engleski jezik|en]]: National Advisory Committee for Aeronautics (NACA)). Možda najvažniji doprinos razvoju raktetnog programa imali su korene u [[Nacističkatreći Nemačkarajh|nacističkoj Nemačkoj]], u vidu nemačkog naučnika [[Verner von Braun|Vernera von Brauna]], koji se danas smatra ocem raketnog programa [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] i koji je u to vreme bio jedan od vođa raketnog programa u okviru vojne agencije za projektile i rakete ([[engleski jezik|en:]] Army Ballistic Missile Agency ), koja je bila pridružena NASA-i.

Rani istraživački program o slanju čoveka u svemir bili su pokrenuti pod uticajem hladnog rata i konkurencije između [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] i [[Sovjetski Savez|SSSR]]-a i trajala je sve do završetka hladnog rata. [[Merkuri]] program pokrenut je 1958. sa ciljem istraživanja čovekovog leta u svemir. [[5. maj5.|5. maja]]a [[1961]]. godine astronaut [[Alan Šepard]] postao je prvi Amerikanac u svemiru pilotirajući letilicom Sloboda 7 ([[engleski jezik|en:]] Freedom 7) , kojom je 15 minuta proveo u suborbiti zemlje. [[Džon Glen]] postao je prvi Amerikanac u zemljinoj orbiti, [[20. februar2.|20. februara]]a [[1962]]. godine, kada je 5 sati leteo u Prijateljstvu 7 ([[engleski jezik|en]]: Friendship 7).

Projekat [[Džemini]] je pokrenut kada projekat Merkuri dokazao da je moguć čovekov let u svemir, sa ciljem vršenja niza eksperimenata nevezanih za misiju na [[Mjesec|Mesec]]. Prvi let [[Džemini]]a sa ljudskom posadom bio je u [[Džemini]]ju 3. U ostalim misijam [[Džemini]]ja dokazano je da je moguć duži ostanak čoveka u svemiru, kao i mogućnosti spajanja letelica u svemiru. Ovaj projekat je prikupio i puno medicinskih podataka o uticaju beztežinskog stanja na čoveka.

[[Datoteka:Aldrin Apollo 11.jpg|thumb|175px|right|[[Buzz Aldrin|Baz Oldrin]] šeta površinom [[MesecMjesec|Meseca]]a tokom misije ''[[Apolo 11]]''.]]

Povedeni uspehom [[Merkuri]] i [[Džemini]] programa, pokrenut je program [[Apolo]] sa ciljem istraživanja Meseca, ali ne i slanjem čoveka na Mesec. Smernice Apolo programa su radikalno izmenjene za vreme predsednika [[DžonJohn KenediF. Kennedy|Džona Kenedija]], kada je on [[25. maj5.|25. maja]]a [[1961]]. godine objavio da SAD žele poslati čoveka na [[Mjesec|Mesec]] i potom ga uspešno vratiti na Zemlju, i kao godinu do koje bi to Amerikanci postigli uzeo 1970. Tako je Apolo postao program koji će poslati čoveka na [[Mjesec|Mesec]]. Projekat [[Džemini]] je nedugo zatim startovao i za vreme tog programa kreirane su tehnike koje su omogućile bezbedno izvršavanje misije Apolo.

Posle osam godina probnih misija, gde su se desile prve ljudske žrtve u misiji Apola 1 kao i misija kruženja letelice oko Meseca u [[Apolo 8|Apolu 8]] , Apolo program dostiže cilj sa misijom [[Apolo 11|Apola 11]] kada su astronauti [[Neil Armstrong|Nil Armstrong]] i [[Buzz Aldrin|Baz Oldrin]] sleteli na mesečevu površinu [[20. 7.|20. jula]] [[1969]]. i bezbedno se vratili na Zemlju [[24. jul7.|24. jula]]a. [[NilNeil Armstrong|Armstrongove]] prve reči posle silaska iz letelice su ''"Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo"''. Samo je 12 astronauta sletelo na [[Mjesec|Mesec]], kada je program [[Apolo]] ugašen u decembru [[1972]].

Program [[Apolo]] je bio uspešan u osvajanju Meseca i postojali su vrlo ambiciozni planovi osvajanja [[Mars]]a do [[1990]]. godine ali je gubljenjem intersovanja javnosti za ovako skupe projekte i skretnjem intersovanja na druge probleme koji su se u to vreme pojavili u SAD (Vijetnamski rat), došlo je do smanjenja budžeta i novih planova ka kreiranju jeftinijeg putovanja u svemir. Misija [[Apolo 13|Apola 13]] bila je upamćena po incidentu koji je nekako uspešno prebrođen, kada je eksplodirao rezervoar sa kiseonikom i pretila je opasnost da sva tri člana posade stradaju. Misija [[Apolo 17|Apola 17]] je bila poslednja misija u kojoj je čovek sleteo na [[Mjesec|Mesec]].

Pored više misija sa ljudskom posadom gde je NASA postrošila ogromna sredstva, bilo je i više misija bez ljudske posade, koja su započeta od strane svemirske agencije. [[1962]]. lansiran je Mariner 2, ovo je bila prva letelica koja je proletela pored neke planete, tačnije pored [[Venera (planeta)|Venere]]. [[Rendžer]], [[Survejor]] i [[Lunarni orbiter]] su bile važne misije koje prethodile programu [[Apolo]],i bile su neophodne za ispitivanje uslova na Mesecu pre konačnog spuštanja čoveka. U projektima koji su kasnije usledili bili su slanje dve Viknig sonde na površinu [[Mars]]a odakle su one poslale prve kolor snimke njegove površine nazad na Zemlju, misije [[Vojadžer]]a i [[Pionir]]a su bile veoma impresivne, oni su posetili [[Jupiter (planeta)|Jupiter]], [[Saturn (planeta)|Saturn]], [[Uran]] i [[Neptun (planeta)|Neptun]] i odatle su poslali vrlo važne informacije i snimke.

Kako su izgubili trku za Mesec, Sovjetski Savez je zajedno sa SAD promenio svoj prisup u svemirskoj politici. [[17. jul7.|17. jula]]a [[1975]]. godine, letelica Apolo se spojila sa sovjetskom letelicom [[Sojuz 19]] u [[Apolo-Sojuz]] test projektu. Iako će hladni rat trajati još dugo godina, ovo je bila važan trenutak kako za istoriju NASA-e tako i za međunarodnu saradnju u istraživanjima svemira.

[[Datoteka:Space Shuttle Columbia launching.jpg|thumb|175px|right|[[Lansirna rampa Kolumbija]], [[12. 4.|12. april]] [[1981]]. godine ]]

Kasnih 70-ih i početkom 80-ih NASA je svu pažnju skoncentrisala na ideju [[šatla]].Planiran da spejs šatl bude upotrebljavan u više misija i lansiranja, do [[1985]]. napravljeno ih je čak četri. Prvi lansirani šatl bio je Kolumbija koji je poleteo [[12. april4.|12. aprila]]a [[1981]].

[[Space Shuttle|Spejs šatl]] je korišćen u lansiranju mnogih projekata kao na primer Habl svmirskog teleskopa. Budžet projekta svemirskog teleskopa Habl bio je veoma skroman iznosio je svega 2 milijarde dolara, i ovaj projekat je zdušno prihvaćen i od strane naučnika i od javnosti.

Projekat Habl teleskopa je zajednički projekat NASA i [[Evropska svemirska agencija|ESA]] ([[ESAEvropska svemirska agencija|Evropske Svemirske Agencije]]) , kojim pokrenuta buduća zajednička saradnja ovih agencija.

[[14. januar1.|14. januara]]a [[2004]]. godine, deset dana nakon sletanja Mars Exploration Rover Spirit, predsednik [[George W. Bush|Džordž V. Buš]] objavio je nove planove za budućnost, plan je nazvan [[Vizija za Svemirska Istraživanja]]. Prema ovom planu čovečanstvo će se vratiti na [[Mjesec|Mesec]] do 2020. , i tu sagraditi prve postaje za buduće misije. Po ovom planu šatl odlazi u penziju 2010. i biće zamenjen sa Crew Exploration Vehicle do 2014. Ova nova letelica imaće moćnosti da se spaja sa [[Međunarodna svemirska stanica|Međunarodnom svemirskom stanicom]] kao i sposobnost da napusti zemljinu orbitu. Budućnost [[Međunarodna svemirska stanica|Mećunarodne svemirske stanice]] je neizvesna. Ona će najverovatnije biti dovršena ali šta će biti posle toga je nejasno. Mada je plan dočekan sa skepticizom od strane Kongresa, krajem [[2004]]. on ipak odaobrava početna sredstva za realizaciju ovog plana.

[[Datoteka:STS-95_Florida_From_Space.jpg|thumb|250px|right|[[Florida]], SAD, slikano iz Spejs šatla ,tokom misije STS-95, [[31. oktobar10.|31. oktobara]]a, [[1998]].]]

Neki kritičari, kao Mark Vejd , primetili su da NASA pati od ''"stani – kreni" '' pristupa u letovima sa ljudskom posadom. Apolo letelice i rakete iz klase [[Saturn (planeta)|Saturn]] su prihvaćene [[1970]]. posle milijardi dolara uloženih u njihov razvoj. [[2004]]. Američka vlada predlaže plan zamene šatla sa Crew Exploration Vehicle, što bi trebalo da omogući ponovno slanje čoveka na Mesec. Smanjenje budžeta agenciju prati od projekta Apolo, ali tu istu agenciju vodi birokratija koja joj novim planovima pravi nove dodatne troškove i ograničava je sredstvima.

Na [[Međunarodna Svemirska Stanica|Međunarodnoj svemirskoj Stanici]] planirano je da od [[2005]]. na njoj bude sedam članova posade, međutim danas na njemu stalno borave samo dva člana, što će uzrokovati kašnjenjem velikog broja planiranih projekata. Anatolij Perimnov, direktor Roskosmos-a, izjavio je ruskoj novinskoj agenciji [[Iter-Tas]], da će od 2009. godine na svemirskoj stanici biti šest stalnih članova posade. Od nesreće šatla Kolumbija [[2003]]. stalnu posadu na stanici čine po jedan Rus i Amerikanac, koji tu provode po šest meseci, ovo znači da evropski i japanski astronauti ne mogu provoditi više vremena na stanice. Smanjenje broja članova posade može se dovesti u direktnu vezu sa kašnjenjima uzrokovanih nesrećom šatla Kolumbija 2003. Mnoge zemlje su uložile velika sredstva u izgradnju svemirske stanice, kao na primer zemlje članice [[ESAEvropska svemirska agencija|Evropske svemirske agencije]] i bez obzira na to postoji velika mogućnost da međunarodnu stanicu zadesi ista sudbina koja zadesila američku stanicu Skajlab.

* [[Space Shuttle|Spejs šatl]] ({{jez-eng|Space Shuttle}})

* [[Međunarodna svemirska stanica]] ({{jez-eng|International Space Station}}) (Zajednički projekat sa [[Rusija|Rusijom]], [[Kanada|Kanadom]], Evropskom svemirskom agencijom ([[Evropska svemirska agencija|ESA]]), [[Japan]]om i uz učešće [[Italija|Italije]] i [[Brazil]]a)

** Misija za vraćanje uzoraka na Zemlju ( en: Mars Return Sample Mission) u saradnji sa [[Evropska svemirska agencija|ESA]] (Planirano za 2016-2024)

** [[Pionir 10 (muzički sastav)|Pionir 10]]

** [[Galileo Galilej|Galileo]]

** [[Kasini-Higens]] Zajedno sa [[Evropska svemirska agencija|ESA]]

** [[Voyager 1|Vojadžer 1]] – Jupiter i Saturn

** [[Voyager 2|Vojadžer 2]] – Jupiter,Saturn, Uran i Neptun

** [[Deep Impact (film)|Duboki udar]](en: Deep Impact)

** SOHO – u saradnji sa [[Evropska svemirska agencija|ESA]]

** Ulisis – u saradnji sa [[Evropska svemirska agencija|ESA]]

** [[Habl svemirski teleskop]] – u saradnji sa [[Evropska svemirska agencija|ESA]]

** Džejms Veb Svemirski Teleskop – u saradnji sa [[Evropska svemirska agencija|ESA]] (Planirano za 2013.)

* Lindon Džonson svemirski centar, [[Houston|Hjuston]], [[Texas|Teksas]]

* Mičoud montažno postrojenje, [[New Orleans|Nju Orleans]]

# Kanbera Duboki svemir komunikacioni kopleks, [[Canberra|Kanbera]], [[Australija]]

* Kanbera, duboki svemir komunikacion centar, [[Canberra|Kanbera]], [[Australija]]

* Svemirski centar Lindon B. Džonson, [[Houston|Hjuston]], [[Texas|Teksas]]