Wikipedija

Umjetnost – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
m Bot: popravljanje preusmjeravanja
Red 10:
Umetnost koja nema funkcionalnu vrednost ili nameru se naziva lepom umetnošću, dok se delatnost koja pored umetničke vrednosti poseduje i funkcionalnu svrhu naziva zanatom. Međutim, objekat može biti klasifikovan i na osnovu namera svog tvorca koje su prisutne (ili odsutne) u samom objektu. Na primer, šolja, koja očigledno ima svoju funkcionalnu vrednost jer se može upotrebiti kao posuda, može biti smatrana umetnošću ako je namera njenog tvorca bila da prevashodno napravi ukras, dok slikanje može biti procenjeno kao zanat ako se masovno proizvodi.
 
U [[19. vekvijek|19. veku]]u, umetnost je bila pre svega okrenuta ka "Istini" i "Lepoti". Početkom 20. veka dolazi do ozbiljnog preokreta u poimanju umetnosti sa dolaskom [[modernizam|modernizma]], a potom u drugoj polovini [[20. vekvijek|20. veka]]a sa nagoveštajima [[postmodernizam|postmodernizma]].
 
== Upotreba ==
Najraširenija upotreba reči "umetnost" koja je počela da dobija na važnosti posle 1750. godine je shvaćena kao veština da se provede nešto sa nekim estetskim rezultatom<ref name="Hatcher">Evelyn Hatcher, ed. Art as Culture: An Introduction to the Anthropology of Art. 1999</ref>. Enciklopedija Britanika definiše pojam umetnosti kao "korišćenje veštine i imaginacije u stvaranju estetskih objekata, okruženja ili iskustava koja se mogu podeliti s drugima<ref name="Britanika">[http://www.britannica.com/ Enciclopaedia Britannica Online ]</ref>.
 
Prema bilo kojoj od ovih definicija reči "umetnost", umetnička dela su stara koliko i samo čovečanstvo: od rane [[praistorijskaprahistorijska umetnostumjetnost|praistorijske umetnosti]] do [[savremena umetnost|savremene umetnosti]]. Mnoge knjige i članci u časopisima su napisani o umetnosti<ref>Davies, 1991 and Carroll, 2000</ref>. Godine 1998. Volt Viver je ustvrdio da je "''očigledno da ništa što se tiče umetnosti nije više očigledno''<ref>Arthur Danto, The Abuse of Beauty: Aesthetics and the Concept of Art. 2003</ref>.
 
Prvi i širi smisao reči ''umetnost'' je onaj koji je ostao najbliži starom latinskom značenju, koje se otprilike prevodi kao ''veština'' ili ''zanat'', kao i takođe iz protoindoevropskog korena koje znači ''sređivanje'', ''ukrašavanje''. U tom smislu, umetnost je sve što je pretrpelo proces namernog sređivanja.
Red 21:
Drugo i novije značenje reči umetnosti je skraćenica od ''kreativna umetnost'' ili ''[[lepa umetnost]]''. Lepa umetnost je pojam koji se koristi kako bi se izrazilo da je umetnik upotrebio svoju veštinu kako bi izrazio svoju kreativnost ili kako bi probudio estetsku senzibilnost publike, ili pak kako bi privukao pažnju publike na "finije" stvari.
 
Ako se veština koristi na uobičajen ili praktičan način, obično će biti smatrana zanatom, a ne umetnošću. Isto tako, ako se veština koristi u komercijalne i industrijske svrhe, biće smatrana komercijalnom umetnošću. S druge strane, zanati i dizajn se u određenim uslovima smatraju [[primenjenaprimijenjena umetnostumjetnost|primenjenom umetnošću]]. Neki teoretičari smatraju da se razlika između lepe umetnosti i primenjene umetnosti ogleda više u vrednosnim sudovima o umetnosti nego u nekoj jasnoj definicijskoj razlici<ref name="Novitz">David Novitz. The Boundaries of Art, 1992</ref>. Međutim, ponekad cilj lepe umetnosti nije samo čista kreativnost i lični izraz umetnika. Svrha umetničkih dela može biti i saopštavanje neke ideje, kao što se to dešava sa politički, duhovno ili filozofski motivisanom umetnošću; da proizvede osećaj lepote (vidi [[estetika]]); da istraže prirodu čula; iz zadovoljstva; ili da proizvedu jake [[emocija|emocije]]. Svrha umetničkog dela takođe može biti prividno odsutna.
 
Prema Aristotelu, umetnost uvek ima neki cilj. Ako je taj cilj sama umetnost (umetnost radi umetnosti) onda se radi o "lepim umetnostima".
Red 35:
Grinberg je prvi primenio ovu ideju na pokret apstraktnog ekspresionizma i upotrebio ga kako bi razumeo i opravdao ravnu (neiluzionističku) apstraktnost u slikanju. Realistična, naturalistička umetnost je bila umetnost imitacije, koristila je umetnost da bi sakrila umetnost; modernizam je iskoristio umetnost da bi privukao pažnju na umetnost. Stari majstori su na ograničenja sredstava u slikarstvu (ravna površina, oblik potpore, sastojci boja) gledali kao na negativne faktore koji su morali biti prikriveni. Modernizam ta ista ograničenja ističe u prvi plan kao pozitivne faktore koji se otvoreno ističu.<ref name="Frascina" />
 
Iako u osnovi predstavlja način razumevanja specifičnog tipa umetnika, ova definicija moderne umetnosti podvlači većinu ideja o umetnosti u okviru različizih umetničkih pokreta [[20. vekvijek|20.]] i početka [[21. vek]]a.
 
[[Andy Warhol|Endi Vorhol]] je postao važan umetnik kritikujući popularnu kulturu i svet umetnosti baš tim istim jezikom pop-kulture. Kasniji, postmodernistički umetnici iz osamdesetih, devedesetih i prve decenije 21. veka preuzeli su te ideje proširujući tehniku autokriticizma izlazeći iz granica "visoke umetnosti" i primenjujući ideju na sve oblasti kulturnog stvaranja slika, uključujući [[moda|modu]], [[strip]]ove, [[bilbord]]ove i [[pornografija|pornografiju]].
 
== Upotrebna vrednost umetnosti ==
Red 45:
Umetnost takođe koriste terapeuti, psihoterapeuti i klinički psiholozi kao "umetničku terapiju". Umetnost takođe može da se koristi u testiranju ličnosti. Glavni cilj u ovom slučaju nije krajnji proizvod - umetničko delo, već lečenje subjekta-stvaraoca kroz kreativan rad. Krajnji proizvod - umetničko delo može takođe biti od velike pomoći u otkrivanju eventualnih psihičkih problema koje stvaralac može da ima.
 
Na primer, [[grafiti]] i drugi tipovi "ulične umetnosti" su deo raznih kultura mladih kao na primer američka [[hip hop|hip-hop]] kultura, koja je politički angažovana, te su grafiti, kao nešto što je zakonom zabranjeno, jedan od izraza političkih stavova ove kulturne grupacije.
 
U društvenom kontekstu, umetnost može poslužiti za formiranje javnog mišljenja. Umetnost je u prošlosti često korišćena u propagandne svrhe. Ponekad su umetnička dela zloupotrebljena u propagandne svrhe, iako u stvari umetnik nije imao tu nameru kada je stvarao. Primer je [[Vagner]]ova muzika koju je [[Adolf Hitler|Hitler]] upotrebio za širenje ideje [[Treći rajh|Trećeg rajha]].
 
Sa antropološke strane gledišta, umetnost često nekim univerzalnim jezikom prenosi ideje i koncepte sa generacije na generaciju. Interpretacija ovog jezika je veoma subjektivna i zavisi od konteksta i perspektive posmatrača.
Red 55:
[[Datoteka:Manet, Edouard - Le Déjeuner sur l'Herbe (The Picnic) (1).jpg|thumb|220px|Eduar Mane. Doručak na travi]]
 
Uobičajena je rasprava u istoriji umetnosti da li je neko delo ili neka vrsta delanja umetnost ili ne. Zapravo, Filozofi umetnosti nazivaju ove rasprave "klasifikacijskim raspravama o umetnosti". Klasifikacijske rasprave su tokom [[20. vekvijek|20. veka]]a uključivale kubizam i impresionizam, [[MarselMarcel DišanDuchamp|Dišanov]] pisoar, savršene imitacije novčanica, filmove, propagandu, i dr. [[Konceptualna umetnost]] ponekad namerno gura granice onoga što se smatra umetnošću i neki konceptualni umetnici, kao na primer, [[Damien Hirst|Dejmijen Herst]] i [[Tracey Emin|Trejsi Emin]] su autori dela oko kojih se trenutno vodi rasprava.
 
Video igre i [[Fantazijska igra uloga|FRP]] su dve oblasti za koje neki kritičari tvrde da su umetnost, dok drugi tvrde da nisu.
 
Filozof [[Dejvid Novic]] kaže da neslaganje u definisanju šta je to umetnost nije glavni problem. Klasifikacijske rasprave su veoma često rasprave o sopstvenim vrednostima kao i o pravcu u kom društvo ide a ne o samoj teoriji. Na primer, kada je [[Dejli Mejl]] kritikovao [[DejmijenDamien HerstHirst|Herstov]] i [[TrejsiTracey Emin|Eminin]] rad tvrdnjom:"''Tokom 1000 godina, umetnost je bila jedan od velikih civilizacijskih pokretača. Danas,ovde u turšiji i prljavi kreveti prete da nas sve pretvore u divljake''", oni ne uspevaju da definišu teoriju umetnosti, već dovode u pitanje vrednost Hirstovog i Emininog dela.
 
U [[19. vekvijek|19. veku]]u, ovaj tip rasprava se vodio oko dela [[TeodorThéodore ŽerikoGéricault|Teodora Žerikoa]], ''[[Splav Meduze|Splav Meduza]]'' ([[1820]]), koji su mnogi smatrali kao oštru osudu nemarnosti francuske vlade u vezi sa bordolomom francuske fregate ''Meduza''. Takođe je veliku raspravu izazvala slika [[EduarÉdouard ManeManet|Eduara Manea]], ''[[Doručak na travi]]'' ([[1863]]), gde skandal nije bila nagost žene, već to što sedi u društvu potpuno obučenih muškaraca, kao i dela [[Teodor Singer Sardžent|Teodora Singera Sardženta]] i njegovog ''[[Portret Madam Iks|Portreta Madam Iks]]'' ([[1884]]), koji je izazvao veliko negodovanje zbog crvenkasto-roze boje upotrebljene za ušnu školjku modela, jer se to smatralo previše sugestivnim i pogubnim za dobru reputaciju modela iz visokog društva.
 
U [[20. vekvijek|20. veku]]u, kontroverznu umetnost predstavljaju [[Pablo Picasso|Pablo Pikaso]] i njegova ''[[Gernika (slika)|Gernika]]'' ([[1937]]), [[Leon Golub]] i ''[[Ispitivanje III]]'' ([[1958]]), gde je američka javnost bila šokirana prizorom nagog tela zatvorenika sa kapuljačom na glavi i vezanog za stolicu, okruženog običnim i normalnim policajcima, kao i [[Andres Serano]] i ''[[Hrist u mokraći]]'' ([[1989]]).
 
Godine [[2001]], [[Eric Fischl|Erik Fišl]] je izvajao skulpturu ''[[Ležeća žena]]'', u spomen onima koji su poginuli skakajući ili padajući 11. septembra. Ova skulptura je bila postavljena u Rokfelerovom centru u Njujorku, ali je u nakon godinu dana bila uklonjena s objašnjenjem da je bila "previše uznemiravajuća"<ref>[http://delacruzarts.com/html/controversy.htm ''Controversial Art in History''].</ref>
 
 
Red 83:
* [[Arhitektura]]
* [[Film]]
* [[Teatar|Pozorište]]
* [[Fotografija]]
* [[Animirani film|Crtani film]]
* [[Origami]]
* [[Mozaik]]
Red 95:
 
=== Žanr ===
Žanr je skup konvencija i stilova koji se koriste kako bi se postigla umetnička forma. Na primer, slikanje može biti [[mrtva priroda]], [[apstraktna umetnostumjetnost|apstraktno]], [[portret]], ili [[pejzaž]], a takođe može obrađivati istorijske, socijalne ili neke druge teme. U filmu, žanr bi bio [[istorijski fil]]m, [[komedija]], [[drama]], [[akcijski film|akcioni film]], itd. Granice između forme i žanra su veoma nejasne. Tako na primer, postoji nedoumica da li su reči pesme umetnička forma koja nije isto što i poezija, ili je žanr poezije, ili da li je film žanr fotografije ili potpuno druga forma umetničkog izraza, različita od fotografije.
 
 
Red 101:
Umetnikov stil ili je poseban način rada koji umetnik ima pri stvaranju umetničkog dela. Ponekad stilovi odražavaju neku posebnu umetničku filozofiju ili cilj. Na primer, [[Džoj Divižn]] bi u muzičkom smislu, mogao da se okarakteriše minimalističkim muzičkim stilom. Ponekad je stil usko vezan za određeni istorijski period, ili određeni umetnički pokret. Tako su [[Dali]]jeve slike slikane u nadrealističkom stilu, na primer.
 
Stil može vezan za tehniku koja se koristi, ili za efekat koji proizvodi. Umetnost [[RojRoy LiktenstajnLichtenstein|Roja Liktenstajna]] karakteriše poentilistički stil jer Liktenstajn koristi sitne tačke, iako u suštini nema ništa zajedničko sa ostalim [[poentilizam|poentilistima]]. Liktenstajn je koristio ''ben-dej'' tačke, koje su se koristile za bojenje [[strip]]ova: imaju jednake razmake između sebe i formiraju ravne obojene površine; poentilizam koristi tačkice čiji raspored dočarava varijacije u boji i dubini.
 
Mnogi termini koji se koriste za opisivanje umetnosti, a naročito umetnosti najnovijeg doba, teško se mogu podvesti pod kategoriju forme, žanra ili stila, čak se i ove kategorije dovode ponekad u pitanje. Niko ne sumnja u postojanje [[pejzažna umetnost|pejzažne umetnosti]], ali se postavlja večito pitanje da li je ona posebna forma umetnosti, ili je pak žanr [[arhitektura|arhitekture]], ili je možda stil u okviru žanra [[pejzažna arhitektura|pejzažne arhitekture]]. Ili, da li je strip umetnička forma, ili je medij, žanr, stil, ili nešto sasvim drugo?
Red 108:
{{glavni članak|Istorija umetnosti}}
[[Datoteka:VenusWillendorf.jpg|thumb|200px|Vilendorfska venera]]
Umetnost datira još iz praistorijskog doba. Pronađene su [[skulptura|skulpture]], [[pećinsko slikarstvo]] i [[petroglifipetroglif]]i koji su stari oko 40.000 godina i datiraju iz [[Starije kameno dobapaleolit|starijeg kamenog doba]]. Tačno značenje ove umetnosti još uvek nije potpuno utvrđeno jer se previše malo zna o kulturama koje su je proizvele. Do skora, najstarije umetničko delo na svetu je bio komad nakita — male bušene školjke koje su stare oko 75.000 godina<ref>[http://www.buzzle.com/editorials/4-15-2004-53003.asp World's Oldest Jewellery Found in Cave]</ref> i koje su otkrivene u [[Južnoafričkajužna RepublikaAfrika|južnoafričkoj]] pećini. Međutim, najnovije otkriće istih takvih školjki u [[Maroko|marokanskoj]] pećini pomera granice za nekih 7.000 godina — školjke nađene u Maroku su stare nekih 82.000 godina<ref>[http://news.nationalgeographic.com/news/2007/06/070607-oldest-beads.html Nešnel Džiografik, 7. jun 2007.]</ref>.
 
Velike umetničke tradicije bazirane su na umetnosti jedne od velikih starih civilizacija: [[Stari Egipat]], [[Mezopotamija|Mesopotamija]], [[Perzija|Persija]], [[Indija]], [[Antička Kina|Kina]], [[Antička Grčka]], [[Antički Rim]] ili [[Arabijsko poluostrvo|Arabija]] (stari [[Jemen]] i [[Oman]]).
 
Svaki od ovih centara rane civilizacije razvio je sopstveni jedinstveni stil u umetnosti. Zahvaljujući svojoj veličini i trajanju, znatan deo umetničkih dela ovih civilizacija je preživeo i njihov uticaj je prenešen na druge kulture u kasnijim istorijskim periodima. Ove civilizacije su takođe prve zabeležile kako su umetnici radili. Na primer, antičkogrčka umetnost je obožavala fizčke forme ljudskog tela i u skladu sa tim, razvile su se veštine kojima bi se prikazala muskulatura, poza, lepota ljudskog tela, kao i anatomski korektne proporcije.
 
Umetnost [[VizantijskoBizantsko carstvo/Latinična verzija|Vizantije]] i [[Gotika|gotička]] umetnost [[Zapadna Evropa|zapadnoevropskih]] zemalja u [[Srednji vijek|srednjem veku]], uglavnom se fokusirala na izraz i interpretaciju biblijskih i nr materijalnih istina, stavljajući akcenat na metode koje bi uveličale slavu duhovnog sveta kao zlatna boja na slikama, staklo u mozaicima i prozorima, i prikaz likova u idealizovanoj i šematizovanoj formi (npr. dvodimenzionalne, ravne forme).
 
Pojava renesanse u [[Zapadna Evropa|zapadnoevropskim]] zemljama je vratila vrednovanje materijalnog sveta, kao i mesto čoveka u njemu, što se odražava u umetničkim formama, koje vraćaju realnost u prikazu ljudskog tela, kao i tridimenzionalnost pejzaža.
[[Datoteka:Tugra Mahmuds II.gif|thumb|left|220px|Stilizovan potpis sultana [[Mahmud II|Mahmuda II]], ispisan arapskom [[kaligrafijom]].]]
Na Istoku, odbacivanje ikonogafije u [[islam]]skoj umetnosti dovelo je do stavljanja naglaska na geometrijskim oblicima, islamskoj [[kaligrafija|kaligrafiji]] i arhitekturi. Na Dalekom istoku, religija je takođe dominirala u umetničkim stilovima i formama. U umetnosti Indije i Tibeta bile su posebno zastupljene obojene skulpture i ples sa religioznim bojenjem koji je pozajmljivao mnoge konvencije od skulpture dajući svetlost kontrastnim bojama stavljajući naglasak na liniju. Kineska umetnost se karakteriše rezbarenjem u žadu, bronzi, lončarstvu (uključujući neverovatnu glinenu vojsku [[Ratnicivojska Sjenaod terakote|ratnika Sjena]] cara [[ĆinQin Š’Shi huangHuang|Ćina]], poeziji, kaligrafiji, muzici, slikarstvu, drami, itd. Kineski stilovi prilično variraju od perioda do perioda i tradicionalno se nazivaju imenom dinastije koja je u to doba vladala. Tako, na primer, slikarstvo [[Dinastija Tang|dinastije Tang]] je monohromatično i oskudno u ukrasu, sa akcentom na idealizovanim pejzažima, ali slikarstvo [[Dinastija Ming|dinastije Ming]] je raznovrsno, puno boja, i koncentriše se na pričanje priča putem seta kompozicije.
 
Periodi u japanskoj umetnosti takođe su dobili ime po carskim dinastijama, i takođe, kao i kineska umetnost, veoma se razlikuje od perioda do perioda.
 
[[Datoteka:Cassatt the bath.jpg|thumb|200px|[[Meri Kasat]]. Kupanje]]
Doba [[prosvećenostprosvjetiteljstvo|prosvećenosti]]i u 18. veku je donelo predstavljanje fizičkih i racionalnih istina preciznog univerzuma, kao i političke i revolucionarne vizije post-monarhističkog sveta, kao što je [[Vilijem Blejk|Blejkov]] portret Njutna kao božanskog geometra ili [[Žak Luj David|Davidovo]] propagandističko slikarstvo. Ova stremljenja su dovela do romantičarskog odbacivanja svega racionalnog i okretanja ka ljudskoj emotivnoj strani i indivudualizmu, po uzoru na [[GeteJohann Wolfgang von Goethe|Geteove]]ove romane. Kasni [[19. vijek|19. vek]] je doneo mnogobrojne nove pravce u umetnosti, kao [[akademska umetnost]], [[simbolizam]], [[impresionizam]], [[fovizam]] itd.
 
Dvadeseti vek je doneo nova revolucionarna naučna otkrića, kao Ajnštajnova teorija relativiteta
<ref>http://books.guardian.co.uk/review/story/0,,1035752,00.html ''Does time fly?''Peter Galison's ''Empires of Time'', a historical survey of Einstein and Poincaré</ref> ili Frojdove teorije u psihologiji<ref>[http://www.fordham.edu/halsall/mod/modsbook36.html ''Contradictions of the Enlightenment: Darwin, Freud, Einstein and modern art''] - Fordham University</ref>, ali i veliki tehnološki razvoj, ubrzan implozijom civilizacije u dva svetska rata. Istorija umetnosti 20. veka je istorija beskrajnih mogućnosti i potrage za novim standardima, od kojih je svaki prethodni bio pregažen onim koji mu je sledio. Parametri [[impresionizam|impresionizma]], [[ekspresionizam|ekspresionizma]], [[fovizam|fovizma]], [[kubizam|kubizma]], [[dadaizam|dadaizma]], [[nadrealizam|nadrealizma]], itd, ne mogu da se održe van okvira prostora u kom su nastali.
Sve prisutnija globalna interakcija tokom ovog vremena donela je u zapadnu umetnost ekvivalentne uticaje iz drugih kultura (na primer, [[Pablo Picasso|Pablo Pikaso]] je bio pod velikim uticajem [[afrička umetnost|afričke umetnosti]]). Japanska umetnost je dosta uticala na impresioniste, a sama zapadna umetnost je izvršila veliki uticaj na istočnoevropsku umetnost u 19. i 20. veku sa idejama komunizma i postmodernizma koje su izvršile veliki uticaj na umetničke stilove.
 
[[Modernizam]] je otvorio put realizaciji svoje neukrotivosti u drugoj polovini 20. veka. Relativnost je prihvaćena kao neizbežna istina, koja je dovela do perioda [[Savremena umetnost|savremene umetnosti]] i [[postmodernizam|postmodernističke]] kritike, gde se svetske kulture i istorija toliko prožimaju i menjaju forme, da neki kritičari već smatraju da se više ne može govoriti o regionalnim kulturama, već o jednoj, [[globalizacija|globalnoj]] kulturi.
 
== Lepe umetnosti ==
'''Šarl Bato''' ({{jez-fr|Charles Batteaux}}) je 1746. godine stvorio termin "lepe umetnosti" pod koji su po njemu spadale [[ples]], [[florikultura]], [[skulptura|vajarstvo]], [[muzika]], [[slikarstvo]] i [[poezija]]. Kasnije je dodao [[arhitektura|arhitekturu]] i [[elokvancija|elokvenciju]]. U kasnijim periodima, lista je pretrpela više izmena jer će joj razlićiti autori dodavati i uklanjati elemente. '''Rikoto Kanudo''' ({{jez-it|Ricciotto Canudo}}), prvi filmski teoretičar, biće prvi koji će [[1911]]. godine kvalifikovati [[film]] kao ''sedmu umetnost''.
 
Trenutno, sledeće umetnosti se računaju kao lepe umetnosti:
* Prvih šest su [[arhitektura]], [[ples]], [[skulptura|vajarstvo]], [[muzika]], [[slikarstvo]] i [[književnost]], podela koja je preuzeta od stare Grčke.
* Sedma umetnost je [[film]].
* Osma umetnost je [[fotografija]], iako se ponekad definiše kao deo slikarstva.
* Deveta umetnost je [[strip]], iako se ponekad definiše kao prelaz između slikarstva i filma.
 
Neki na ovu listu proširuju [[televizija|televizijom]], [[moda|modom]], [[reklama]]ma ili [[videoigra|video igraigrama]]ma.
 
 
Red 156:
 
== Vidi još ==
* [[Historija umjetnosti|Istorija umetnosti]]
* [[Estetika]]
* [[Socijalna istorija umetnosti i književnosti]]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Umjetnost