Friedrich Nietzsche – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
||
Red 5:
| opis_slike =
| puno_ime = Fridrih Vilhelm Niče
| datum_rođenja = [[15. 10.|15. oktobar]] [[1844]]
| mjesto_rođenja = [[Reken]], [[Saksonija]]
| datum_smrti = {{dda|1900|8|25|1844|10|15|df=y}}
Red 11:
| era = Filozofija XIX veka
| region = Zapadna filozofija
| škola = [[Kontinentalna filozofija]], [[Vajmarski klasicizam]]; <br />Preteča [[Egzistencijalizam|Egzistencijalizma]], [[
| glavni_interesi = [[estetika]], [[gnoseologija|epistemologija]], [[etika]] [[filologija]]
| značajne_ideje = Dualizam [[Apolon]]-[[Dioniz|Dionis]], [[Večiti povratak]], [[Nihilizam]], [[Bog je mrtav|Smrt Boga]]
| uticaj_od = [[Ralf Valdo Emerson|Emerson]], [[
| uticaj_na = [[Žorž Bataj|Bataj]], [[
}}
[[Datoteka:Nietzsche1861.jpg|thumb|'''Friedrich Wilhelm Nietzsche''', 1861.]]
'''Fridrih Vilhelm Niče''' ({{jez-nem|Friedrich Wilhelm Nietzsche}}; [[15. 10.|15. oktobar]] [[1844]] — [[25. 8.|25. avgust]] [[1900]]) radikalni nemački filozof-pesnik, jedan od najvećih modernih mislilaca i jedan od najžešćih kritičara zapadne kulture i hrišćanstva. [[Filologija|Filolog]], [[filozof]] i [[pjesnik|pesnik]].
Niče je ostavio za sobom izuzetna dela sa dalekosežnim uticajem. On je jedan od glavnih utemeljivača "Lebens-philosophiae" (filozofije života), koja doživljava vaskrsenje i renesansu u "duhu našeg doba". <br />
Niče je rođen u gradu [[Reken]]u (pored Licena), u protestantskoj porodici. Njegov otac Ludvig kao i njegov deda bili su protestanski pastori. Otac mu je umro kada je imao samo 4 godine što je ostavilo dubok trag na njega. Školovao se u Pforti koja je bila izuzetno stroga škola i ostavljala učenicima jako malo slobodnog vremena. Tu je stekao i osnove poznavanja klasičnih jezika i književnosti. Bio je počeo da studira [[teologija|teologiju]], ali se onda upisao na klasičnu [[filologija|filologiju]]. Posle briljantno završenih studija, Niče je bio izvesno vreme, dok se nije razboleo, profesor u [[
Inače, Ničeova najpoznatija dela su: Rođenje tragedije iz duha muzike, filozofska poema "Tako je govorio Zaratustra" (koje je prema prvobitnoj zamisli trebalo da se zove "Volja za moć, pokušaj prevrednovanja svih vrednosti"), imoralistički spis i predigra filozofije budućnosti, sa naslovom S onu stranu dobra i zla, zatim Genealogija morala, Antihrist, autobiografski esej Ecce homo i zbirka filozofskih vinjeta Volja i moć. Neosporni su Ničeovi uticaju na filozofe života, potonje mislioce egzistencije, psihoanalitičare, kao i na neke književnike, kao što su [[Avgust Strinberg]], [[George Bernard Shaw|Džordž Bernard Šo]], [[André Gide|Andre Žid]], [[Romen Rolan]], [[Albert Camus|Alber Kami]], [[Miroslav Krleža]], Martin Hajdeger i drugi.
== Stil je onakav kakav je čovek ==
Red 30:
Ono što je posebno karakteristično za Ničea jeste njegov stil. Tako se još jednom potvrđuje tačnost one Bigonove da je čovek stil i obratno. Prvo što se može zapaziti jeste da Ničeova dela više liče na pesničku prozu nego na filozofska dela. Možda je to zato što njemu nikada nisu svojstveni vedrina mudraca i spokojstvo uravnoteženog duha. On je bio emotivan i intuitivan, strastven i patetičan čovek. Jezik njegovog glavnog junaka Zaratustre jeste jezik ditiramba, a ne suptilne filozofske analize. Njegova pesničko-filozofska reč ima opojnu prometejsku snagu. Niče eksplicite tvrdi: "Moja filozofija donosi pobedonosnu misao od koje konačno propada svaki drugi način mišljenja". On piše po nadahnuću i asocijacijama "zadirkuje" filozofske teme, više sugeriše nego što argumentuje. Svoju filozofiju naziva i "eksperimentalnom" zato što, zapravo eksperimentiše idejama. To je navelo neke pedagoge da konstatuju kako je Niče zarazan, otrovan za omladinu.
Neguje ispovedni stil pisanja, koji su koristili i neki filozofi i pre njega: [[Blaise Pascal|Blez Paskal]], [[Jean-Jacques Rousseau|Žan Žak Ruso]], [[Mišel Ejkem de Montenj]], [[Soren Kjerkegor]] i drugi. Svi oni manje dokazuju a više pokazuju, tj. saopštavaju. Dijalog ima subjektivnu dijalektiku, potiskuje monolog. Otuda nije nikakvo iznenađenje što Niče uzima na nišan pre svega "dijalektičare" [[Sokrat]]a i [[Platon]]a. On kao iz topa ispucava ideje i, kako kaže sam, "filozofira čekićem", jer "nije čovek, već dinamit". U vezi s tim, odbacujući tvrdnje da je Niče bio lud, Brana Petronijević vispreno zaključuje da je Niče samo "do ludila bio uveren u istinitost svojih stavova". Odista, Niče je voleo da se izjednačava sa [[
Ničeova prva intelektualna ljubav bio je [[Arthur Schopenhauer|Šopenhauer]], pod čijim okriljem je stasao i još jedan neobični genije [[Sigmund Freud|Sigmund Frojd]]. Međutim, nasuprot "učiteljevom" pesimizmu, Niče razvija herojski životni optimizam. Pri tome izričito kaže da bi više voleo da bude [[
Pojava [[Sokrat]]a je, i za Ničea, prekretnica u razvoju grčko-evropske kulture, ali u negativnom smislu. On je za Ničea, u stvari, prvi dekadent, jer je svojim prosvetiteljskim intelektualizmom poremetio odnose između dionizijskog i apolonskog elementa kulture, u korist ovog drugog. Od njega, navodno, kultura stalno retardira, previše je racionalistička i time neprijateljska prema životu, koji za Ničea nije ništa drugo do "večno vraćanje istog", čija je suština "volja za moć". Doduše, Fridrh Niče na jednom mestu pošteno priznaje da možda nije ni razumeo [[Sokrat]]a, što možemo i prihvatiti kao tačno.
== Dela ==
* [[1872]]. [[Die Geburt der Tragödie aus dem Geist der Musik|Rođenje tragedije]] (''Die Geburt der Tragödie aus dem Geiste der Musik'')
* [[1873]]. (''David Strauss: der Bekenner und der Schriftsteller'')
* [[1874]]. [[O koristi i šteti istorije za život]] (''Vom Nutzen und Nachtheil der Historie für das Leben'')
Red 45:
* [[1881]]. [[Zora (Niče)|Zora]] (''Morgenröte. Gedanken über die moralischen Vorurteile'')
* [[1882]]. [[Vesela nauka]] (''Die fröhliche Wissenschaft'')
* [[1885]]. [[Also sprach Zarathustra: Ein Buch für Alle und Keinen|Tako je govorio Zaratustra]], Knjiga za sve i ni za koga (''Also Sprach Zarathustra, Ein Buch für Alle und Keinen'')
* [[1886]]. [[S one strane Dobra i Zla]] (''Jenseits von Gut und Böse. Vorspiel einer Philosophie der Zukunft'')
* [[1887]]. [[Genealogija morala]] (''Zur Genealogie der Moral, Eine Streitschrift'')
* [[1888]]. [[Slučaj Vagner]] (''Der Fall Wagner, Ein Musikanten-Problem'')
* [[1888]]. [[Sumrak idola]] (''Götzen-Dämmerung, oder Wie man mit dem Hammer philosophiert'')
* [[1888]]. [[
* [[1888]]. [[Eno čoveka (knjiga)|Eno čoveka]], kako čovek postaje ono šta jeste (''Ecce Homo, Wie man wird, was man ist'')
* [[1888]]. [[Niče kontra Vagner]] (''Nietzsche contra Wagner, Aktenstücke eines Psychologen'')
Red 56:
== Eksterni linkovi ==
* [http://www.gutenberg.org/browse/authors/n#a779 Rad Fridriha Ničea] na [[
{{Vikicitat|Fridrih Vilhelm Niče}}
{{Commons|Friedrich Wilhelm Nietzsche}}
| |||