Wikipedija

Medvjed – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Kolega2357 (razgovor | doprinos)
20.730.146 izmena
Reverted to revision 1459857 by Addbot. (TW)
Kolega2357 (razgovor | doprinos)
20.730.146 izmena
mNema sažetka izmjene
Red 40:
 
Bez obzira na vrstu, mužjaci su krupniji od ženki, ali što je vrsta medveda krupnija, veća je i razlika između mužjaka i ženki. Mužjak polarnog medveda može biti i dva puta veći od ženke, dok je kod sunčevog medveda razlika izmaću mužjaka i ženke samo u težini.
Saznanja o dužini života medveda nisu pouzdana. Pretpostavlja se da žive 25 do 40 godina. Medvedi u divljini žive kraće od onih u зооzoo vrtovima.
 
=== ПонашањеPonašanje медведаmedveda ===
Medvedi uglavnom žive sami, izuzev majke sa svojim mladima kao i ženke i mužjaka u vreme sezone parenja. Oni komuniciraju sa drugim medvedima putem oznaka na stablima i raznih mirisnih znakova. Na taj način označavaju svoje prisustvo. Samo u izuzetnim prilikama, medvedi formiraju privremene grupe i to kada se nađe veća količina hrane na maloj površini. Mrki medvedi sa Aljaske skupljaju se na istoj teritoriji u vreme lova na losose, kada lososi plivaju uz reku za vreme mresta. Skorašnja istraživanja pokazuju da Džinovske pande formiraju male grupe, na delu teritorije gde ima hrane u izobilju.
Медведи углавном живе сами, изузев мајке са својим младима као и женке и мужјака у време сезоне парења. Они комуницирају са другим медведима путем ознака на стаблима и разних мирисних знакова. На тај начин означавају своје присуство. Само у изузетним приликама, медведи формирају привремене групе и то када се нађе већа количина хране на малој површини. Мрки медведи са Аљаске скупљају се на истој територији у време лова на лососе, када лососи пливају уз реку за време мреста. Скорашња истраживања показују да Џиновске панде формирају мале групе, на делу територије где има хране у изобиљу.
Mužjak i ženka mogu živeti na istoj teritoriji tolerišući se međusobno, istovremeno braneći teritoriju od ostalih medveda istog pola. Mladi mužjak napustivši majku obično odlazi na drugu teritoriju, dok mlada ženka često živi na teritoriji svoje majke.
Мужјак и женка могу живети на истој територији толеришући се међусобно, истовремено бранећи територију од осталих медведа истог пола. Млади мужјак напустивши мајку обично одлази на другу територију, док млада женка често живи на територији своје мајке.
Ključ opstanka medveda je u pronalaženju dovoljne količine hrane, koja će zadovoljiti energetske zahteve u skladu sa njegovom veličinom. Prolazeći ogromnim prostranstvom u potrazi za hranom, medvedi posebno dobro upamte delove teritorije na kojoj su pronašli obilje hrane.
Кључ опстанка медведа је у проналажењу довољне количине хране, која ће задовољити енергетске захтеве у складу са његовом величином. Пролазећи огромним пространством у потрази за храном, медведи посебно добро упамте делове територије на којој су пронашли обиље хране.
Medvedi koji žive u regionima sa hladnim zimama,najhladniji period godine provode spavajući, uključujući i Mrkog medveda, Američkog i Azijskog crnog medveda kao i ženke polarnog medveda.
Медведи који живе у регионима са хладним зимама,најхладнији период године проводе спавајући, укључујући и Мрког медведа, Америчког и Азијског црног медведа као и женке поларног медведа.
 
=== Razmnožavanje medveda ===
=== Размножавање медведа ===
Za većinu medveda parenje je sezonsko. Medvedi koji žive u temperaturnim zonama sa četiri godišnja doba, pare se u proleće posle zimskog sna, dok medvedi iz tropskih regija to čine za vreme suše.
За већину медведа парење је сезонско. Медведи који живе у температурним зонама са четири годишња доба, паре се у пролеће после зимског сна, док медведи из тропских регија то чине за време суше.
Za vreme sezone parenja mužjak i ženka ostaju zajedno do dve nedelje pareći se nekoliko puta, nakon čega se razdvajaju.
За време сезоне парења мужјак и женка остају заједно до две недеље парећи се неколико пута, након чега се раздвајају.
U zavisnosti od vrste trudnoća traje sedam do devet meseci. Obično ženka okoti jedno do četiri mladunčeta.
У зависности од врсте трудноћа траје седам до девет месеци. Обично женка окоти једно до четири младунчета.
Kad se rodi, mladunče medveda je manje od ostalih mladunčadi sisara, u odnosu na veličinu roditelja (sl. 4). Ponekad teže svega jedan procenat težine svoje majke. Na primer, novorođena džinovska panda teži samo 113 g. Po rođenju, mladi su slepi, bez zuba i dlake, i potpuno bespomoćni. Hraneći se majčinim mlekom rastu veoma brzo, i goje se. Nakon tri meseca napuštaju jazbinu sa majkom u potrazi za hranom. Mladunčad prestaju da sisaju nakon šest meseci, ali ostaju uz majku dve do tri godine učeći od nje šta da jedu i gde da nađu hranu. Majke ih štite od odraslih mužjaka, jer ih oni veoma često ubijaju.
Кад се роди, младунче медведа је мање од осталих младунчади сисара, у односу на величину родитеља (сл. 4). Понекад теже свега један проценат тежине своје мајке. На пример, новорођена џиновска панда тежи само 113 g. По рођењу, млади су слепи, без зуба и длаке, и потпуно беспомоћни. Хранећи се мајчиним млеком расту веома брзо, и гоје се. Након три месеца напуштају јазбину са мајком у потрази за храном. Младунчад престају да сисају након шест месеци, али остају уз мајку две до три године учећи од ње шта да једу и где да нађу храну. Мајке их штите од одраслих мужјака, јер их они веома често убијају.
Ženke su polno zrele sa četiri do sedam godina starosti, i tada mogu rađati mlade svakih dve do pet godina. Period kada se medved prvi put razmnožava dolazi ranije kada hrane ima u izobilju, a kasnije kada je količina ograničena.
Женке су полно зреле са четири до седам година старости, и тада могу рађати младе сваких две до пет година. Период када се медвед први пут размножава долази раније када хране има у изобиљу, а касније када је количина ограничена.
 
== Klasifikacija medveda ==
== Класификациjа медведа ==
=== МркиMrki медведmedved (Ursus аrctosarctos) ===
==== Rasprostranjenost i stanište ====
==== Распрострањеност и станиште ====
Nekada je mrki medved bio rasprostranjen po čitavoj Evroaziji i Severnoj Americi. U Evropi, nikada nije živeo jedino na Islandu i na Sredozemnim ostrvima – Sardiniji, Korzici i Kipru. Danas je u zapadnoj Evropi praktično istrebljen, a preostale populacije su male, međusobno odvojene i u nestajanju. Stabilne populacije mrkog medveda održane su u centralnoj i istočnoj Evropi i u Skandinaviji. Ograničena veličina raspoloživog staništa i velik prostor potreban za život svakog medveda, onemogućavaju značajniji rast populacija, zbog čega se ovaj medved svrstava u retke i zaštićene vrste.
Некада је мрки медвед био распрострањен по читавој Евроазији и Северној Америци. У Европи, никада није живео једино на Исланду и на Средоземним острвима – Сардинији, Корзици и Кипру. Данас је у западној Европи практично истребљен, а преостале популације су мале, међусобно одвојене и у нестајању. Стабилне популације мрког медведа одржане су у централној и источној Европи и у Скандинавији. Ограничена величина расположивог станишта и велик простор потребан за живот сваког медведа, онемогућавају значајнији раст популација, због чега се овај медвед сврстава у ретке и заштићене врсте.
Mrki medvedi su nekada nastanjivali nizijske šume, poplavne i travnate doline. Vremenom čovek je medveda potisnuo u brdska pošumljena područja. Presudnu ulogu za opstanak medveda imaju belogorične šume (bukva, hrast, kesten), područja gustiša i livada. Posebno je važna mogućnost kretanja medveda u svim smerovima uključujući i zone različitih nadmorskih visina.
Мрки медведи су некада настањивали низијске шуме, поплавне и травнате долине. Временом човек је медведа потиснуо у брдска пошумљена подручја. Пресудну улогу за опстанак медведа имају белогоричне шуме (буква, храст, кестен), подручја густиша и ливада. Посебно је важна могућност кретања медведа у свим смеровима укључујући и зоне различитих надморских висина.
Medved svake noći traži hranu, a danju se povlači u mirna i gusto obrasla područja gde pravi ''dnevni ležaj''. U proleće posećuje niža područja sa ranijom vegetacijom, a u jesen zalazi u šume sa velikim količinama hranljivih plodova – bukvica, kesten, žir. Zimi se povlači u teško pristupačna i mirna područja radi brloženja. Veoma je važno da medved ima pristup svakom delu staništa, kako životni ciklus ne bi bio poremećen. Najmanja površina staništa za jednog mrkog medveda je 250 km2.
Медвед сваке ноћи тражи храну, а дању се повлачи у мирна и густо обрасла подручја где прави ''дневни лежај''. У пролеће посећује нижа подручја са ранијом вегетацијом, а у јесен залази у шуме са великим количинама хранљивих плодова – буквица, кестен, жир. Зими се повлачи у тешко приступачна и мирна подручја ради брложења. Веома је важно да медвед има приступ сваком делу станишта, како животни циклус не би био поремећен. Најмања површина станишта за једног мрког медведа је 250 kм2.
 
==== ОписOpis ====
Mrki medved ima zdepasto telo koje se završava kratkim repom, šiljatu njušku, zaobljene uši, snažne vilice, i jake, oštre zube. Većina mrkih medveda ima izrazitu grbu na leđima. Ima strahovitu snagu. Čeljustima može odvući plen težak i do 300 kg. Iako izgleda nezgrapno, veoma je spretan. Može se kretati uspravno na zadnjim nogama, trčati, penjati po drveću i strmim stenama, i dobro plivati.
Мрки медвед има здепасто тело које се завршава кратким репом, шиљату њушку, заобљене уши, снажне вилице, и јаке, оштре зубе. Већина мрких медведа има изразиту грбу на леђима. Има страховиту снагу. Чељустима може одвући плен тежак и до 300 кг. Иако изгледа незграпно, веома је спретан. Може се кретати усправно на задњим ногама, трчати, пењати по дрвећу и стрмим стенама, и добро пливати.
Pošto živi na različitim staništima, tako mu i veličina varira. Većina mrkih medveda teška je između 130 i 300 kilograma. Odrasle ženke mrkog medveda koje žive u Evropi teže prosečno 100 kg, a mužjaci 150 kg, dok pojedini primerci pređu i 300 kg.
Пошто живи на различитим стаништима, тако му и величина варира. Већина мрких медведа тешка је између 130 и 300 килограма. Одрасле женке мрког медведа које живе у Европи теже просечно 100 кг, а мужјаци 150 кг, док поједини примерци пређу и 300 кг.
 
Grizli medved i sibirski mrki medved teže između 350 – 400 kg. Mrki medved sa ostrva Kodiak je verovatno najveći i može težiti do 800 kilograma, a kada se uspravi na zadnje noge visok je 3,7 m. Tokom godine težina medveda varira, najveća je u kasnu jesen pred brloženje, a najmanja početkom leta odnosno krajem sezone parenja.
Гризли медвед и сибирски мрки медвед теже између 350 – 400 кг. Мрки медвед са острва Кодиак је вероватно највећи и може тежити до 800 килограма, а када се усправи на задње ноге висок је 3,7 м. Током године тежина медведа варира, највећа је у касну јесен пред брложење, а најмања почетком лета односно крајем сезоне парења.
Telo im je prekriveno dugom dlakom i gustom poddlakom, koja je leti ređa nego zimi. Boja dlake znatno varira od područja do područja. Najčešće je u svim varijantama mrke boje, ali može biti i sivkasta, plavkasta ili skoro crna. Obično su jednobojni
Тело им је прекривено дугом длаком и густом поддлаком, која је лети ређа него зими. Боја длаке знатно варира од подручја до подручја. Најчешће је у свим варијантама мрке боје, али може бити и сивкаста, плавкаста или скоро црна. Обично су једнобојни
Na prstima nogu su kandže koje su na prednjim nogama posebno dugačke ( 5 do 6 cm. ) i snažne. Njima medved raskopava zemlju, trule panjeve i mravinjake, prevrće kamenje, ubija i kida plen.
На прстима ногу су канџе које су на предњим ногама посебно дугачке ( 5 до 6 цм. ) и снажне. Њима медвед раскопава земљу, труле пањеве и мравињаке, преврће камење, убија и кида плен.
 
==== ИсхранаIshrana ====
Mrki medvedi su svaštojedi. Ishrana im varira u zavisnosti od doba godine i teritorije na kojoj se nalaze. Iako spadaju u mesoždere, medvedi oko 95% svojih potreba zadovoljavaju biljnom hranom – jedu bobice, voće, korenje, trave, mladi kukuruz, žir bukve, kesten. Ostatak njihove hrane sačinjavaju beskičmenjaci, riba i strvine većih životinja. Ponekad napada i krupnije sisare – srndaće, jelene, losove. U severnoj Americi ponekad ubije i pojede znatno manjeg Američkog crnog medveda.
Мрки медведи су сваштоједи. Исхрана им варира у зависности од доба године и територије на којој се налазе. Иако спадају у месождере, медведи око 95% својих потреба задовољавају биљном храном – једу бобице, воће, корење, траве, млади кукуруз, жир букве, кестен. Остатак њихове хране сачињавају бескичмењаци, риба и стрвине већих животиња. Понекад напада и крупније сисаре – срндаће, јелене, лосове. У северној Америци понекад убије и поједе знатно мањег Америчког црног медведа.
==== ЖивотниŽivotni циклусciklus ====
Mrki medvedi žive usamljeničkim životom. Oni su strogo teritorijalne životinje. Mužjak se približava ženki samo u sezoni parenja. Često se teritorija jednog mužjaka preklapa sa teritorijom više ženki.
Мрки медведи живе усамљеничким животом. Они су строго територијалне животиње. Мужјак се приближава женки само у сезони парења. Често се територија једног мужјака преклапа са територијом више женки.
Medvedi se pare od kraja maja do polovine jula. Mužjaci tada prelaze velike udaljenosti, međusobno se bore ako se nađu uz istu ženku, a svaki se trudi da oplodi što više njih. Ženka se u jednoj sezoni može pariti sa više mužjaka, pa postoji mogućost da svi mladi iz jednog legla ne budu od istog oca. Mladi se rađaju u sred zime, za vreme brloženja. Mužjak je posebno opasan po mladunce i često ih ubijaju, kako bi podstakli ženku na ponovno parenje.
Медведи се паре од краја маја до половине јула. Мужјаци тада прелазе велике удаљености, међусобно се боре ако се нађу уз исту женку, а сваки се труди да оплоди што више њих. Женка се у једној сезони може парити са више мужјака, па постоји могућост да сви млади из једног легла не буду од истог оца. Млади се рађају у сред зиме, за време брложења. Мужјак је посебно опасан по младунце и често их убијају, како би подстакли женку на поновно парење.
Medved zimu provodi u posebno odabranom i pripremljenom brlogu. Većina brloga u našim krajevima je u manjim šupljinama stena, a manji broj između žila korenja velikih stabala, ili na otvorenom odnosno pod krošnjama velikih stabala. U brlogu medved pripremi udoban ležaj od suve trave, lišća i grančica. U njega se uvuče pre nego što padne sneg, kako ga ne bi odao tragovima. Kada je siguran u svoju bezbednost, zaspi i budi se tek u proleće. To nije pravi zimski san, već više mirovanje, odnosno neaktivnost, pri čemu se mogu vrlo lako probuditi. Neophodnu energiju crpi isključivo iz zaliha sala, zadržavajući telesnu temperaturu na oko 35oC. Skotne ženke u prvoj polovini januara rađaju jedno do četiri mladunčeta mase oko 350 gr. Oni su potpuno slepi i bez dlake. Zavisni su od neposrednog kontakta sa telom majke koja ih greje i hrani mlekom. Mladi sisaju do početka aprila kada napuštaju brlog i slede majku u potrazi za hranom (sl. 6). Sa njom provode prvu godinu života i sledeću zimu u brlogu, a odvajaju se od nje kada se ona ponovo pari. Ponekad, nakon parenja, majka dopušta prošlogodišnjim mladuncima da je prate do jeseni, kada pravi novi brlog gde će okotiti novo leglo.
Медвед зиму проводи у посебно одабраном и припремљеном брлогу. Већина брлога у нашим крајевима је у мањим шупљинама стена, а мањи број између жила корења великих стабала, или на отвореном односно под крошњама великих стабала. У брлогу медвед припреми удобан лежај од суве траве, лишћа и гранчица. У њега се увуче пре него што падне снег, како га не би одао траговима. Када је сигуран у своју безбедност, заспи и буди се тек у пролеће. То није прави зимски сан, већ више мировање, односно неактивност, при чему се могу врло лако пробудити. Неопходну енергију црпи искључиво из залиха сала, задржавајући телесну температуру на око 35oC. Скотне женке у првој половини јануара рађају једно до четири младунчета масе око 350 гр. Они су потпуно слепи и без длаке. Зависни су од непосредног контакта са телом мајке која их греје и храни млеком. Млади сисају до почетка априла када напуштају брлог и следе мајку у потрази за храном (сл. 6). Са њом проводе прву годину живота и следећу зиму у брлогу, а одвајају се од ње када се она поново пари. Понекад, након парења, мајка допушта прошлогодишњим младунцима да је прате до јесени, када прави нови брлог где ће окотити ново легло.
Mrki medved živi povučeno i samo izuzetno može postati agresivan prema čoveku i drugim životinjama, a u tome prednjači severnoamerički medvedi. Evropski mrki medved je mirniji i radije izbegava ljude, ali ženke postaju opasne u vreme odgajanja mladih.
Мрки медвед живи повучено и само изузетно може постати агресиван према човеку и другим животињама, а у томе предњачи северноамерички медведи. Европски мрки медвед је мирнији и радије избегава људе, али женке постају опасне у време одгајања младих.
 
=== ПоларниPolarni медведmedved (Ursus мaritimusmaritimus) ===
==== Rasprostranjenost i stanište ====
==== Распрострањеност и станиште ====
Polarni medvedi se mogu naći širom arktičkog pojasa. Oni ili njihovi tragovi su primećeni sve do severnog pola, ali naučnici smatraju da se najčešće mogu naći na oko 82 stepena severne geografske širine. Južna granica zavisi od količine leda koji se formira preko zime. Ovi medvedi vole da putuju po zaleđenom moru. Oni svake godine posete osrvo St. Lawerence i Labrador. U godinama kada je led dovoljno debeo, putuju čak do Kamčatke i Islanda. Najjužnije prebivaju u Džejms zalivu u Kanadi.
Поларни медведи се могу наћи широм арктичког појаса. Они или њихови трагови су примећени све до северног пола, али научници сматрају да се најчешће могу наћи на око 82 степена северне географске ширине. Јужна граница зависи од количине леда који се формира преко зиме. Ови медведи воле да путују по залеђеном мору. Они сваке године посете осрво St. Lawerence и Labrador. У годинама када је лед довољно дебео, путују чак до Камчатке и Исланда. Најјужније пребивају у Џејмс заливу у Канади.
 
==== ОписOpis ====
Zajedno sa američkim grizlijem, polarni ili beli medved spada u red najvećih kopnenih grabljivica.Dugačak od 2.5 do 2.8 metara, i težak do 600 kg. a izuzetno do 800 kg. Mužjak može da bude i do dva puta teži od ženke.
Заједно са америчким гризлијем, поларни или бели медвед спада у ред највећих копнених грабљивица.Дугачак од 2.5 до 2.8 метара, и тежак до 600 кг. а изузетно до 800 кг. Мужјак може да буде и до два пута тежи од женке.
Zaštitno, spoljno krzno, mlečno bele boje sastavljeno je od šuplje i providne dlake koja prenosi sunčevu toplotu do korena dlake, gde je apsorbuje crna koža. Gusto donje krzno i debeli sloj sala dodatna su zaštita od oštre arktičke klime. Brojne lojne žlezde u koži luče dovoljno masti, tako da mu je dlaka uvek masna pa ne propušta polarnu ledenu vodu do kože. Beli medvedi imaju plovnu kožicu između prstiju, što ih čini odličnim plivačima. Prednjim šapama potiskuju vodu , a zadnje šape im služe kao kormilo. Mogu da plivaju brzinom i do 10 kilometara na čas. Takođe, i na kopnu su veoma vešti i brzi. Po potrebi, za plenom mogu da potrče brzinom i do 50 kilometara na čas. Uglavnom love foke i morževe, ali kada je pronađu, pojedu i strvinu.
Заштитно, спољно крзно, млечно беле боје састављено је од шупље и провидне длаке која преноси сунчеву топлоту до корена длаке, где је апсорбује црна кожа. Густо доње крзно и дебели слој сала додатна су заштита од оштре арктичке климе. Бројне лојне жлезде у кожи луче довољно масти, тако да му је длака увек масна па не пропушта поларну ледену воду до коже. Бели медведи имају пловну кожицу између прстију, што их чини одличним пливачима. Предњим шапама потискују воду , а задње шапе им служе као кормило. Могу да пливају брзином и до 10 километара на час. Такође, и на копну су веома вешти и брзи. По потреби, за пленом могу да потрче брзином и до 50 километара на час. Углавном лове фоке и моржеве, али када је пронађу, поједу и стрвину.
 
==== РазмножавањеRazmnožavanje ====
Parenje je u aprilu i maju. Skotna ženka kopa brlog u snegu i okoti jedno do četiri mladunčeta. Kada se rode, mladi su veoma mali, teški oko 1 kg. Potpuno su slepi, narednih 40 dana. Majka ih drži uz sebe, obezbeđujući im neophodnu toplotu. Mladi počinju sa uzimanjem čvrste hrane već sa pet meseci, ali sisaju još dve godine. Za vreme prvih par meseci života, mladunci ostaju u iskopanoj jazbini, ali kada dostignu starost oko 3 meseca i težinu oko 10 do 15 kg. spremni su da putuju sa majkom, i da se uče životu u zimskom svetu. Sa majkom ostaju oko dve godine, nakon čega postaju usamljene lutalice.
Парење је у априлу и мају. Скотна женка копа брлог у снегу и окоти једно до четири младунчета. Када се роде, млади су веома мали, тешки око 1 кг. Потпуно су слепи, наредних 40 дана. Мајка их држи уз себе, обезбеђујући им неопходну топлоту. Млади почињу са узимањем чврсте хране већ са пет месеци, али сисају још две године. За време првих пар месеци живота, младунци остају у ископаној јазбини, али када достигну старост око 3 месеца и тежину око 10 до 15 кг. спремни су да путују са мајком, и да се уче животу у зимском свету. Са мајком остају око две године, након чега постају усамљене луталице.
 
Procenjuje se da danas ima deset do petnaest hiljada severnih medveda, s tim što ih je najviše, oko šest hiljada, na području kanadskog Arktika. Da bi se sprečilo njihovo istrbljenje preteranim lovom, organizovani su mnogi arktički rezervati.
Процењује се да данас има десет до петнаест хиљада северних медведа, с тим што их је највише, око шест хиљада, на подручју канадског Арктика. Да би се спречило њихово истрбљење претераним ловом, организовани су многи арктички резервати.
 
=== ЏиновскаDžinovska пандаpanda (Ailuropoda melanoleuca) ===
==== Rasprostranjenost i stanište ====
==== Распрострањеност и станиште ====
Džinovske pande žive u oblasti ograničenoj sa nekoliko planina u centralnoj Kini. Nekada su živele i u nižim predelima, ali je čovek svojim delovanjem stanište pande suzio samo na planinsku oblast. Zbog usamljeničkog načina života, čini se da je velika panda ređa nego što inače jeste. Ovaj medved se nalazi među najugroženijim životinjskim vrstama i često se uzima kao simbol ugroženih vrsta, kao i borbe da se one zaštite.
Џиновске панде живе у области ограниченој са неколико планина у централној Кини. Некада су живеле и у нижим пределима, али је човек својим деловањем станиште панде сузио само на планинску област. Због усамљеничког начина живота, чини се да је велика панда ређа него што иначе јесте. Овај медвед се налази међу најугроженијим животињским врстама и често се узима као симбол угрожених врста, као и борбе да се оне заштите.
Džinovska panda živi u listopadnim i četinarskim šumama bogatim bambusom, na nadmorskoj visini 1500–3500 metara. Te oblasti karakterišu magle i česte kiše tokom cele godine.
Џиновска панда живи у листопадним и четинарским шумама богатим бамбусом, на надморској висини 1500–3500 метара. Те области карактеришу магле и честе кише током целе године.
 
==== OписOpis ====
Panda je prepoznatljive pojave. Ima crno krzno na ušima, oko očiju i na trupu. Ostatak tela mu je prekriven debelim, belim krznom koje mu održava toplotu u hladnim šumama koje nastanjuje.
Панда је препознатљиве појаве. Има црно крзно на ушима, око очију и на трупу. Остатак тела му је прекривен дебелим, белим крзном које му одржава топлоту у хладним шумама које настањује.
ВисокVisok јеje одod 60 доdo 90 цмcm. кадkad стојиstoji наna свеsve четириčetiri ногеnoge, иi дугачакdugačak одod 120 доdo 180 цмcm. МужјациMužjaci суsu увекuvek већиveći одod женкиženki иi могуmogu достићиdostići тежинуtežinu иi доdo 130 кгkg, докdok женкеženke реткоretko прелазеprelaze 100 кгkg.
 
==== ИсхранаIshrana ====
Džinovska panda ima jaku čeljust sa velikim sekutićima i uglavnom se hrani bambusovim izdancima. Takođe, hrani se i raznim travama, sitnim glodarima i sl. U zoološkim vrtovima jede bambus, šećernu trsku, pirinač, šargarepu, jabuke i slatki krompir.
Џиновска панда има јаку чељуст са великим секутићима и углавном се храни бамбусовим изданцима. Такође, храни се и разним травама, ситним глодарима и сл. У зоолошким вртовима једе бамбус, шећерну трску, пиринач, шаргарепу, јабуке и слатки кромпир.
 
==== СоцијалниSocijalni животživot ====
Odrasle pande žive izolovane pojedinačno, ali povremeno komuniciraju pomoću mirisnih tragova, krikova i retkih okupljanja. Mladunče ostaje uz majku od jedne do tri godine.
Одрасле панде живе изоловане појединачно, али повремено комуницирају помоћу мирисних трагова, крикова и ретких окупљања. Младунче остаје уз мајку од једне до три године.
Čovek je pandin najveći neprijatenj. U prirodi panda ima malo neprijatelja. To su snežni leopard ili čopor divljih pasa koji lako mogu da savladaju malog medvedića koji se predaleko odaljio od majke.
Човек је пандин највећи непријатењ. У природи панда има мало непријатеља. То су снежни леопард или чопор дивљих паса који лако могу да савладају малог медведића који се предалеко одаљио од мајке.
Prosečan život Džinovske Pande je oko 15 godina, dok u zoološkim vrtovima žive preko 20 a nekad i do 30 godina.
Просечан живот Џиновске Панде је око 15 година, док у зоолошким вртовима живе преко 20 а некад и до 30 година.
 
Iako je mirna životinja i ne pokazuje agresivnost prema čoveku ni drugim životinjama, panda može da bude veoma opasna ako je isprovocirana ili izneneđena. Kad čuje neuobičajen zvuk počne da beži i napušta teritoriju, ili se penje na najbližnje drvo. Pri susretu sa neprijateljem ispušta kandže i nakosreši vrat i ramena, što ima za rezultat da druga Panda počne da beži.
Иако је мирна животиња и не показује агресивност према човеку ни другим животињама, панда може да буде веома опасна ако је испровоцирана или изненеђена. Кад чује неуобичајен звук почне да бежи и напушта територију, или се пење на најближње дрво. При сусрету са непријатељем испушта канџе и накосреши врат и рамена, што има за резултат да друга Панда почне да бежи.
 
==== ТрачакTračak надеnade заza џиновскеdžinovske пандеpande ====
Džinovska panda je ugrožena vrsta. U divljini, ima ih svega nešto više od hiljadu. Glavni razlog je veoma slab polni nagon, naročito u zatočeništvu. Organi za reprodukciju većine ženki u zatočeništvu loše funkcionišu. Zoolozi su utvrdili da samo jedna od tri ženke može doneti na svet mlade. Istovremeno samo deset od sto mužjaka, u istim uslovima, ima ljubavnu želju.
Џиновска панда је угрожена врста. У дивљини, има их свега нешто више од хиљаду. Главни разлог је веома слаб полни нагон, нарочито у заточеништву. Органи за репродукцију већине женки у заточеништву лоше функционишу. Зоолози су утврдили да само једна од три женке може донети на свет младе. Истовремено само десет од сто мужјака, у истим условима, има љубавну жељу.
Zbog toga se pribegava veštačkoj oplodnji. Stručnjaci ukazuju na to da se samo jedna desetina pandi pari prirodnim putem, dok se kod ostalih vrši veštačka oplodnja.
Због тога се прибегава вештачкој оплодњи. Стручњаци указују на то да се само једна десетина панди пари природним путем, док се код осталих врши вештачка оплодња.
== Odnos čoveka i medveda ==
== Однос човека и медведа ==
Medved retko napada čoveka, osim kada se iznenadi i oseti ugroženim. Postoje određene preporuke šta učiniti kada bi se sreli sa medvedom.
Медвед ретко напада човека, осим када се изненади и осети угроженим. Постоје одређене препоруке шта учинити када би се срели са медведом.
 
Nemojte iznenaditi medveda
Немојте изненадити медведа
 
Dok se krećete područjem medveda sa gustom vegetacijom, budite dovoljno glasni kako bi vas medved čuo na udaljenosti oko 30 m. Ako se krećete tiho možete se naći unutar prostora medveđe sigurnosti. Medved se može osetiti ugroženim i videti aktivnu odbranu kao jedini izlaz, posebno ako se radi o medvedici sa mladima.
Док се крећете подручјем медведа са густом вегетацијом, будите довољно гласни како би вас медвед чуо на удаљености око 30 м. Ако се крећете тихо можете се наћи унутар простора медвеђе сигурности. Медвед се може осетити угроженим и видети активну одбрану као једини излаз, посебно ако се ради о медведици са младима.
 
Ne prilazite medvedu niti bežite od njega
Не прилазите медведу нити бежите од њега
 
Medvede posmatrajte iz daljine a pogotovo majku sa mladima. Sklonite se sa puta medvedu koji se kreće prema vama. U slučaju iznenadnog bliskog susreta, nemojte bežati, već omogućite medvedu da se povuče. Bežanje može podstaći medveda da vas progoni.
Медведе посматрајте из даљине а поготово мајку са младима. Склоните се са пута медведу који се креће према вама. У случају изненадног блиског сусрета, немојте бежати, већ омогућите медведу да се повуче. Бежање може подстаћи медведа да вас прогони.
 
Kako prepoznati da ste na teritoriji medveda?
Како препознати да сте на територији медведа?
 
Potražite:
Потражите:
Otiske šapa u prašini, blatu ili snegu.
Отиске шапа у прашини, блату или снегу.
Otiske medveđih šapa je lako razlikovati od drugih životinja. Široki su 10 do 15 cm, sa pet prstiju i kandži. Prednja šapa je kraća od zadnje
Отиске медвеђих шапа је лако разликовати од других животиња. Широки су 10 до 15 цм, са пет прстију и канџи. Предња шапа је краћа од задње
 
Kad ne bi imao kandže, otisak zadnje šape bi podsećao na otisak bose noge čoveka.
Кад не би имао канџе, отисак задње шапе би подсећао на отисак босе ноге човека.
 
Oznake na stablu:
Ознаке на стаблу:
Medvedi se češu o kore stabala, ostavljajući mirise kao znak svoga prisustva. Potražite i paralelne ogrebotine od kandži i do 2 m u vis.
Медведи се чешу о коре стабала, остављајући мирисе као знак свога присуства. Потражите и паралелне огреботине од канџи и до 2 м у вис.
 
Tragovi na mestu hranjenja:
Трагови на месту храњења:
Obično je lišće razgrnuto na široj površini, naročito ako medved traži bukvice. Na mrtvim životinjama uočite ogrebotine od kandži i zubima izvrnutu unutrašnju stranu kože.
Обично је лишће разгрнуто на широј површини, нарочито ако медвед тражи буквице. На мртвим животињама уочите огреботине од канџи и зубима изврнуту унутрашњу страну коже.
 
Dnevni ležaj:
Дневни лежај:
Preko dana medved se odmara iza nekog većeg stabla ili grma. Može se videti kako je otklonio lišće sa tla od 50 do 90 cm.
Преко дана медвед се одмара иза неког већег стабла или грма. Може се видети како је отклонио лишће са тла од 50 до 90 цм.
 
Zimski brlog:
Зимски брлог:
Medved provodi zimu u šupljinama stena ili pod korenjem velikih stabala. Brlog obično sadrži ležaj od suve trave, lišća i grančica. Ulaz je obično uzak.
Медвед проводи зиму у шупљинама стена или под корењем великих стабала. Брлог обично садржи лежај од суве траве, лишћа и гранчица. Улаз је обично узак.
Biljana Šarović
Биљана Шаровић
 
{{Commonscat|Ursidae}}
 
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Medvjed