Wikipedija

Mojsije Rajović – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
Novija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Gusskie (razgovor | doprinos)
564 izmene
Nova stranica: {{Верски поглавар | име = Мојсије Рајовић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слик...
 
Kolega2357 (razgovor | doprinos)
20.730.146 izmena
mNema sažetka izmjene
Red 1:
{{Verski poglavar
{{Верски поглавар
| имеime = МојсијеMojsije РајовићRajović
| сликаslika =
| ширина_сликеširina_slike = 250п250p
| опис_сликеopis_slike =
| пуно_имеpuno_ime =
| датум_рођењаdatum_rođenja =
| место_рођењаmesto_rođenja =
| држава_рођењаdržava_rođenja =
| датум_смртиdatum_smrti = [[13. априлapril]] [[1726]].
| место_смртиmesto_smrti =
| држава_смртиdržava_smrti =
| сахрањенsahranjen =
| звањеzvanje =
| годинеgodine =
| редоследredosled =
| претходникprethodnik =
| наследникnaslednik =
| звање1zvanje1 =
| године1godine1 =
| редослед1redosled1 =
| претходник1prethodnik1 =
| наследник1naslednik1 =
}}
'''МојсијеMojsije РајовићRajović''' ([[1712]] — [[1726]]) јеje биоbio [[ПатријархPatrijarh српскиsrpski|27. патријархpatrijarh]] [[СПЦSPC|српскеsrpske црквеcrkve]].
 
== БиографијаBiografija ==
Rođen u selu [[Trgovište]]. Zamonašio se u [[Manastir Mileševo|manastiru Mileševi]]. [[1704]]. godine izabran je za [[mitropolit]]a [[Raška|raškog]] i hirotonisan od strene patrijarha pećkog [[Kalinik II Grk|Kalinika]].
Рођен у селу [[Трговиште]]. Замонашио се у [[Манастир Милешево|манастиру Милешеви]]. [[1704]]. године изабран је за [[митрополит]]а [[Рашка|рашког]] и хиротонисан од стрене патријарха пећког [[Калиник II Грк|Калиника]].
 
[[1712]]. godine izabran je za patrijarha pećkog. [[Pećka patrijaršija]] je u to vreme bila u teškom materijalnom položaju, te je bio prisiljen da se često obraća karlovačkim mitropolitima za finansijsku pomoć. Na narodno-crkvenom saboru u [[Sremski Karlovci|Karlovcima]] [[1713]]. godine odlučeno je da Pećka patrijaršija ima u Karlovačkoj mitropoliji jednog svog stalnog poverenika, koji će kupiti dobrovoljne priloge po svim eparhijama austrougarskih [[Srbi|Srba]] u korist pećke patrijaršije. Pošto je saznao za ovu odluku patrijarh Mojsije je u Karlovce poslao svoga protosinđela Gavrila koji je vodio brigu oko skupljanja priloga za Pećku patrijaršiju. Međutim, ovi prilozi nisu bili dovoljni da podmire potrebe u Peći, Srbi iz [[Habzburška monarhija|Habzburške monarhije]] pomagali su Patrijaršiji srpskoj i na taj način što su joj ostavljali testamentom određene sume novca. Poznate su u istoriji i «pećke kutije» koje su postavljene po gradovima Karlovačke mitropolije u koje se skupljao prilog za osiromašenu pećke crkve. Ove kutije su postojale sve do dolaska [[Patrijarh Arsenije IV|patrijarha Arsenija IV]].
[[1712]]. године изабран је за патријарха пећког. [[Пећка патријаршија]] је у то време била у тешком материјалном положају, те је био присиљен да се често обраћа карловачким митрополитима за финансијску помоћ. На народно-црквеном сабору у [[Сремски Карловци|Карловцима]] [[1713]]. године одлучено је да Пећка патријаршија има у Карловачкој митрополији једног свог сталног повереника, који ће купити добровољне прилоге по свим епархијама аустроугарских [[Срби|Срба]] у корист пећке патријаршије. Пошто је сазнао за ову одлуку патријарх Мојсије је у Карловце послао свога протосинђела Гаврила који је водио бригу око скупљања прилога за Пећку патријаршију. Међутим, ови прилози нису били довољни да подмире потребе у Пећи, Срби из [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] помагали су Патријаршији српској и на тај начин што су јој остављали тестаментом одређене суме новца. Познате су у историји и «пећке кутије» које су постављене по градовима Карловачке митрополије у које се скупљао прилог за осиромашену пећке цркве. Ове кутије су постојале све до доласка [[Патријарх Арсеније IV|патријарха Арсенија IV]].
Patrijarh Mojsije se brinuo i za ostale srpske svetinje. Tako 5. juna [[1720]]. godine preporučuje hilandarske monahe Partenija i Makarija mitropolitu karlovačkom Vikentiju, koji su došli u Karlovačku mitropoliju radi sakupljanja priloga za manastir Hilandar.
Патријарх Мојсије се бринуо и за остале српске светиње. Тако 5. јуна [[1720]]. године препоручује хиландарске монахе Партенија и Макарија митрополиту карловачком Викентију, који су дошли у Карловачку митрополију ради сакупљања прилога за манастир Хиландар.
 
Poznato je da je patrijarh Mojsije vodio brigu i oko izrade ikonostasa za [[Manastir Studenica|manastir Studenicu]], koji je finansirao karlovački mitropolit [[Vićentije Jovanović]]. Išao je u Novi Pazar [[1722]]. godine da moli turske vlasti da ne ruše [[Manastir Đurđevi Stupovi|Đurđeve Stupove]] da bi sazidali grad. Pored toga bio je veoma revnosan u obilasku svoje pastve u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji i Samokovu. Posebno je važna njegova poseta Dalmaciji, gde je položaj pravoslavnih Srba bio veoma težak. Njegovim pozdravom od 18. aprila [[1714]]. godine iz [[Manastir Dragović|manastira Dragovića]], upućen episkopu Savatiju, kavaljerima, serdarima, harambašama i hrišćanima uopšte, dalmatinski Srbi su dobili snagu da brane svoju ugroženu pravoslavnu veru. Prilikom svoje posete Grbaljskoj župi [[1719]]. Godine, patrijarh Mojsije izvršio je tri episkopske hirotonije.
Познато је да је патријарх Мојсије водио бригу и око израде иконостаса за [[Манастир Студеница|манастир Студеницу]], који је финансирао карловачки митрополит [[Вићентије Јовановић]]. Ишао је у Нови Пазар [[1722]]. године да моли турске власти да не руше [[Манастир Ђурђеви Ступови|Ђурђеве Ступове]] да би сазидали град. Поред тога био је веома ревносан у обиласку своје пастве у Босни, Херцеговини, Далмацији и Самокову. Посебно је важна његова посета Далмацији, где је положај православних Срба био веома тежак. Његовим поздравом од 18. априла [[1714]]. године из [[Манастир Драговић|манастира Драговића]], упућен епископу Саватију, каваљерима, сердарима, харамбашама и хришћанима уопште, далматински Срби су добили снагу да бране своју угрожену православну веру. Приликом своје посете Грбаљској жупи [[1719]]. Године, патријарх Мојсије извршио је три епископске хиротоније.
 
U vreme patrijarha Mojsija vođen je rat između [[Austrija|Austrije]] i [[Mletačka republika|Mletačke republike]] protiv [[Turska|Turske]] 1716-1718. Turska je poražena kod [[Petrovaradin]]a i izgubila je važne oblasti: [[Banat]], jugoistočni [[Srem]], severnu Srbiju od Zapadne Morave, u [[Bosna|Bosni]] oblast na desnoj obali Une i Save. Od Pećke patrijaršije su Karlovačkoj mitropoliji pripojene eparhije: Beogradsko-sremska, Valjevske, Temišvarska, i Vršačka. Tada je Beogradska mitropolija oformljena kao autonomna crkvena organizacija, nezavisna od Karlovačke mitropolije, zbog čega je došlo do sukoba između karlovačkog mitropolita [[Vikentije Popović|Vikentija Popovića]] i beogradskog mitropolita [[Mojsije Petrović|Mojsija Petrovića]]. Patrijarh Mojsije je izmirio zavađene mitropolite i u svojoj gramati od 15. avgusta 1721. odredio da se posle smrti mitropolita Vikentija spoje obe mitropolije u jednu. Do formalnog spajanja obe mitropolije nije došlo zbog austrijskih vlasti koje to nisu dozvolile, njihovo spajanje je bilo u ličnosti mitropolita Mojsija Petrovića koji je od 1725. upravljao obema mitropolijama.
У време патријарха Мојсија вођен је рат између [[Аустрија|Аустрије]] и [[Млетачка република|Млетачке републике]] против [[Турска|Турске]] 1716-1718. Турска је поражена код [[Петроварадин]]а и изгубила је важне области: [[Банат]], југоисточни [[Срем]], северну Србију од Западне Мораве, у [[Босна|Босни]] област на десној обали Уне и Саве. Од Пећке патријаршије су Карловачкој митрополији припојене епархије: Београдско-сремска, Ваљевске, Темишварска, и Вршачка. Тада је Београдска митрополија оформљена као аутономна црквена организација, независна од Карловачке митрополије, због чега је дошло до сукоба између карловачког митрополита [[Викентије Поповић|Викентија Поповића]] и београдског митрополита [[Мојсије Петровић|Мојсија Петровића]]. Патријарх Мојсије је измирио завађене митрополите и у својој грамати од 15. августа 1721. одредио да се после смрти митрополита Викентија споје обе митрополије у једну. До формалног спајања обе митрополије није дошло због аустријских власти које то нису дозволиле, њихово спајање је било у личности митрополита Мојсија Петровића који је од 1725. управљао обема митрополијама.
 
Zabeleženo je i to da je uspeo da osujeti nameru grčkog kaluđera Timotija, koji je od Turaka uspeo da kupi pećki tron, da na njega i stupi. To je učinio uz pomoć [[Carigradska patrijaršija|Carigradske patrijaršije]].
Забележено је и то да је успео да осујети намеру грчког калуђера Тимотија, који је од Турака успео да купи пећки трон, да на њега и ступи. То је учинио уз помоћ [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]].
 
ПатријархPatrijarh МојсијеMojsije јеje умроumro [[13. априлapril]]аa [[1726]]. годинеgodine.
 
== ЛитератураLiteratura ==
* {{cite encyclopedia |last= |first= |authorlink= |year= 1927 |title = МојсијеMojsije РајовићRajović |encyclopedia= [[НароднаNarodna енциклопедијаenciklopedija]] |publisher= [[БиблиографскиBibliografski заводzavod]] |location= [[ЗагребZagreb]]|id= }}
 
{{низniz|
pre=[[Patrijarh srpski Atanasije I|Atanasije I]]|
пре=[[Патријарх српски Атанасије I|Атанасије I]]|
списакspisak=[[СписакSpisak српскихsrpskih патријархаpatrijarha|ПатријархPatrijarh]]</br>[[1712]] — [[1726]].|
posle=[[Arsenije IV Jovanović Šakabenta]]|
после=[[Арсеније IV Јовановић Шакабента]]|
}}
 
{{Poglavari SPC}}
{{Поглавари СПЦ}}
 
{{DEFAULTSORT:РајовићRajović, МојсијеMojsije }}
 
[[Category:СрпскиSrpski патријарсиpatrijarsi]]
[[Category:ТрговиштанциTrgovištanci]]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Mojsije_Rajović