Инфрацрвена светлост

Инфрацрвена светлост налази се у области електромагнетног спектра чија је таласна дужина већа од таласне дужине видљиве светлости, а фреквенција мања. Реч потиче од латинског инфра, што значи испод (испод спектра видљиве светлости). Људско око може видети до црвене боје, која има највећу таласну дужину од нама видљивих боја, тако да се у свакодневном језику ова светлост понекад назива и инфрацрвена боја, односно боја која се налази испод црвене.

Подручје инфрацрвеног спектра обухвата таласне дужине од 780 nm (нанометар) до 1 mm (милиметар) односно фреквенције од 3× 10¹¹ Hz до 4× 10¹⁴ Hz.

Зраци инфрацрвеног светла су исто као и у спектру видљиве светлости - фотони.

Употреба

Ноћно надгледање

Са приређеном оптиком, човек може да проматра све објекте које имају већу температуру од околине. Увећање температуре је резултат трошења енергије током покретања људи, животиња, возила... Интересантно је, да инфрацрвене „сензоре“ поседује и мноштво животиња које лове у мраку.

Грејање

Инфрацрвена светлост данас је већином уграђена у купатилу као грејање. За разлику од радијатора он греје кожу директно, и не сагорева човека преко грејања ваздуха.

Комуникације

ТВ даљинци, пренос података на мобилним телефонима, оптички каблови.

Спектроскопија

За проучавање органских једињења, која имају молекуларне везе сличне величине као што је таласна дужина инфрацрвене светлости, па су услови за „сликање“ повољнији него за остале зраке.

Метеорологија

Временски сателити данас се стално користе и за сликање у инфрацрвеном моду, чиме добијамо температурни профил атмосфере.

Спољашње везе

Инфрацрвена светлост na Wikimedijinoj ostavi