Kolubara – razlika između verzija

Kolubara je kod Lajkovca široka 30, a duboka 0,5-3 metra; kod Obrenovca je široka 45 i duboka 1-2 metra,pa pri višim vodostajima na Savi mali brodovi ulaze u Kolubaru i plove po njoj do Obrenovačkog mosta,3 km od ušća.Bitnu odliku njenog vodnog režima predstavljaju nagla i velika kolebanja bodostaja i proticaja,što otežava rešenje glavnih vodoprivrednih problema u slivu; vodosnadbevanje naselja i industrije, zaštitu od poplava,kao izaštitu od erozije i bujica.Kolubara pripada rekama sa kišno-snežnim režimom.

== Vodostaj ==

Pri naglom otapanju snežnog pokrivača i obilnijim prolećnim padavinama nastaju velike poplave u aluvijalnim ravnima Kolubare i njenih velikih pritoka. Ljig se izliva i širina izlivene vode dostiže kod sela Moravaca 650-1 380, kod Liplja 1 050, i na ušću u Kolubaru oko 500 metara. Pri najvećim poplavama pod vodom se nađe oko 1 800 hektara obradivih površina u dolini Ljiga, oko 920 hektara u gornjokolubarskom basenu (uzvodno od Slovačkog suženja),do 660 hektara u dolini Kladnice i 1 300 hektara u dolini Uba,a do 2 070 hektara u plitkoj dolini Tamnave. Da bi se smanjile posledice katastrofalnih poplava u dolini Kolubare, a manje i potpuno sprečile, obavljeni su veliki hidromelioracioni radovi nizvodno od ušća Ljiga. Radi ubrzavanja oticanja vode u Savu,spojeno je krivudavo korito Kolubare sa znatno manje krivudavim koritom Peštana kod sela Cvetovca (nedaleko od sela [[Veliki Crljeni|Velikih Crljena]]), pa ona od 1965.godine otiče koritom svoje pritoke.Time su nastale mnoge promene.Peštan i Turija,čija su ušća bila nizvodnije od ušća Tamnave,utiču sad u Kolubaru 19,odnosno 12 km uzvodnije,pa su za toliko kraći njihovi tokovi.Istovremeno,Tamnava je postala duža za 1,5 km,jer do novog ušća teče starim koritom Kolubare.Oko reke podignuti su nasipi za zaštitu zemljišta od poplava,kada je Kolubara dostizala šerinu kod Đelija 1 500-2 300 m,a kod Šopića od 2 100-3 300 m-to je bilo pravo privremeno jezero dužine 6,7 km.