Francesco Foscari – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
|||
Red 1:
{{Vladar
| ime = Frančesko Foskari
|
| opis_slike = Frančesko Foskari ([[starac]] u sredini slike)
| puno_ime = [[Frančesko]] Foskari
|
|
| država_rođenja = [[Mletačka republika]]
|
|
| država_smrti = [[Mletačka republika]]
| sahranjen = [[Bazilika Santa-Marija Glorioza dei Frari]]
| funkcija = [[Mletački dužd]]
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| deca = jedanaestoro dece od kojih se jedno zvalo [[Đakom Foskari]]
}}
'''
=== [[
[[
===
==== [[
[[15.
kada je Frančesko obavezao da će Srbima da plaća danak 1000 dukata, a hercegovinskom vojvodi Sandalju Hraniću 600 dukata. Frančesko je morao da preda Srbima Drivast, Bar i Budvu, ali je prisvojio 2 Srpska opsadna utvrđenja ok Skadra.
====
U to vreme Turci su opsedali Carigrad, a vizantijski car Manojlo II Paleolog zvao je katolike u pomoć. Jedino mu se odazvao Frančesko koji je 14. septembra primio Solun.
=== Odnosi sa ugarskim kraljem Žigmundom ===
Frančesko je uskoro stupio u savez sa bosanskim kraljem Tvrtkom II Kotromanićem, protiv ugarskog kralja Žigmunda, ali rat nikad nije počeo, jer je morao da ratuje u Lombardiji, protiv Milanskog vojvodstva, a da stanje bude još gore 1424. godine dogodila se velika suša. Već avgusta 1425. godine Žigmund ga je pozvao u rat protiv Turaka, ali posle osvajanja Oršave, Žigmund je morao da se povuče jer su Husisti odneli nekoliko pobeda na severu u Bohemiji. U leto 1426. Frančesko je napao srpske posede u Zeti. Srpski despot Stefan Lazarević pozvao je Žigmunda u pomoć. Novim ugovorom o miru despot je Frančesku priznao Paštroviće i Grbalj. Žigmund mu je oprostio što je napao svog vazala
Stefana, čak ga je pošto mu je verovao ponovo pozvao u rat protiv Turaka, što je Frančesko odbio.
=== Maramonteova pobuna ===
Godine 1427. ili 1428. u Zeti je izbila pobuna zakonitog prestolonaslednika Stefana Balšića Maramontea. Maramonte je krajem 1429. godine osvijio Drivast i opljačkao okolinu Ulcinja. Maramonte je pridobio jedan deo Arbanasa. Frančesko mu je precenio glavu za 500 dukata. Zbog te pobune Frančeskova vojska nije mogla da brani ostale delove države, pa su Turci u savezu sa Srbima u proleće 29. marta 1430. godine zauzeli Solun i opljačkali ga, a najviše je bilo roblja. Maramonte se pošto se uplašio od Turaka predao Frančesku i postao njegov zamenik. Maramonte je dobio zadatak da ratuje po Lombardiji, gde je i umro.
===
Tokom druge polovine treće decenije XV veka desile su se u Mletačkoj republici mnoge prirodne katastrofe, kao plime i poplave, a 1431. godine i mraz u Laguni. Nezadovoljni duždem 1430. godine, porodica Loredan i Andrija Kontarini pokužali su da antentat na dužda, ali im nije uspelo. Ratovi tokom duždevog života su osiromašili državnu kasu, a od kuga su mu umrla 4 deteta, ali na kraju živ je samo ostao sin Đakom (Đakopo).
===
Da bi se borio protiv Turaka u Albaniji Frančesko je 14. avgusta sklopio mir sa Srbima, ali umasto da napadne Turke Frančesko je napao Sandalja i osvojio Kotor i okolnu Herceg Novija, a 31. decembra u savezu sa Srbima osvojio je Herceg Novi, a potom je svrgnuo zetskog mitropolita i postavio nadbiskupa. Posle pada Smedereva, 1440. godine srpski despot Đurađ Branković pobegao je u Zetu, gde je tražio smeštaj i grad Ulcinj. Dužd je na ovo prvo pristao ali ovo drugo je odbio. U to vreme Frančesko je bio u ratu sa Ugarima i odsekao je Ugarsku od mora, a onda došao u sukob sa Hercegovinom i Osmanskim Carstvom, ali i ako nije mogao to da uradi obećao je despotu da će posredovati za srpsko-turski mir. Đurađ čuvši za to otišao je u Mletke, ali je 9. jula preko Šibenika i Dubrovnika Đurađ je otišao za Zetu, jer je shvatio da Frančesko nije bio u stanju da mu pomogne.
[[
=== Frančesko kao bosanski prestolonaslednik ===
Sa bosanskim kraljem Tvrtkom II Kotromanićem od kad mu je Frančesko pozajmio 32 000 dukata, Mletačka republika je bila saveznik. Tvrtko je od Frančeska tražio da mu dozvoli da se u slučaju potrebe skloni u Mletke, da Mlečani izvoze uružije u Bosnu i izjavljivao je da posle njegove smrti Frančesko zavlada Bosanskim kraljevstvom javno ili tajno i da rahi sa njim šta god hoće. 21. februara 1441. godine Frančesko je odgovorio da pristaje, ali samo nije odgovorio za bosansko nasledstvo.
[[
=== Rat protiv Hercegovine i Frančesko u Varninskom krstaškom ratu ===
Stefan Vukčić Kosača pošto mu je Frančesko preoteo Budvu i Ljuštič došao je u sukob sa njim. U prvi mah Frančesko je opljačkao obalu Hercegovine i pomagao pobunu Vladislava Hercegovića, Stefanovog sina protiv oca. Ta pobuna donela je Stefanu poraz pred Barom 22. oktobra 1442. godine. Po naredbi Đurađa Brankovića u znak zahvalnosti Frančesku, zetski gradovi koje su držali srbi predali su se mletačkim snagama. Napuljsko otimanje Jakinske marke od mletačkog štićenika Franje Sforce dovelo je do napuljsko-mletačkog rata, ali tak 19. februara 1444. godine uspeo je da se sklopi napuljsko-hercegovinski savez protiv Mletačke republike. Na Frančeskovu stranu stao je bosanski kralj Tomaš Ostojić i od proleća bosanski velikaš Radoslav Pavlović, ali do rata je došlo tek posle Frančeskovog odlaska u krstaški rat protiv Osmanlija.
22. juna krenula je mletačka flota od 16 galija (8 papskih, 8 republičkih), a pridružila im se i armada burgundskog vojvode Filipa III Dobrog sa grčkom flotom. Ova flota imala je zadatak da pomaže prelazak Hrišćana preko Dunava i sprečava dolazak turskog pojačanja iz Azije u Evropu. Prva borba vodila se protiv Zete gde se Frančesko učvrstio, ali posle odlaska hrišćanske flote Napuljci su došli u Zetu sa svojom flotom i opljačkali Herceg Novi. Posle poraza hrišćanske flote Frančesko je optužio papu. U savezu sa Tomašem, Frančesko je na povratku iz rata osvojio Omiš. 23. avgusta 1445. godine došlo je do mira, kojim Frančesko dobija Omiš i Bar.
{{
|pre=[[Tomazo Močenigo]]
|
|posle=[[Paskvalo Malipjero]]
}}
{{Commonscat|Francesco Foscari}}
{{Mletački duždevi}}
{{Lifetime|1373|1457|Foscari, Francesco}}
[[Category:
| |||