Otvoreni skup – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
mNema sažetka izmjene |
||
Red 55:
[[Datoteka:Tarantula nebula detail.jpg|mini|desno|250px|Hodge 301, jato staro svega par miliona godina koje obasjava maglinu Tarantula u Velikom Magelanovom oblaku.]]
Rasejana jata se raspadnu pre nego što zvezde u njima dosegnu naprednije [[zvezdana evolucija|evolutivne stadijume]], pa u rasejanim jatima uglavnom dominira svetlost mladih, plavih zvezda ([[spektralna klasa|klase]] O i B). To su i najmasivnije zvezde, pa je njihov život vrlo kratak, tek nekoliko desetina miliona godina.<ref name="evo2">{{cite journal|
Kada zvezda potroši sav [[vodik|vodonik]] koji održava [[fuzija|nuklearnu fuziju]] u njoj, zvezde male ili srednje mase odbacuju spoljašnje slojeve i tako stvaraju [[planetarna maglica|planetarnu maglinu]]. Ono što ostane od zvezde je [[beli patuljak]] koji se polako hladi. U otvorenim jatima se često javlja manjak belih patuljaka, kad se uporedi sa nekom teorijskom vrednošću koja se dobije na osnovu mase i starosti jata. Jedno od mogućih objašnjenja je da [[crveni džin]] kad odbacuje spoljne slojeve od kojih nastaje planetarna maglina, zbog asimetrije mase koja se izbaci može da dobije dodatnu brzinu od par kilometara u sekundi što je dovoljno da napusti sistem.<ref>Fellhauer M., Lin D.N.C., Bolte M., Aarseth S.J., Williams K.A. (2003), ''The White Dwarf Deficit in Open Clusters: Dynamical Processes'', The Astrophysical Journal, v. 595, pp. L53-L56</ref>
Red 79:
Spoljašnji uticaji na jato su sudari ili bliski prolasci sa drugim jatima ili molekularnim oblacima. U proseku svakih pola milijarde godina rasejano jato se sudari s molekularnim oblakom. Gravitacione plimske sile nastale usled sudara uzrokuju disperziju jata. Od jata na kraju ostane niz zvezda, nedovoljno bliskih da budu smatrane kao jato, ali se sve kreću u istom smeru i sličnim brzinama. Vreme u kojem će se jato održati zavisi od početne gustine zvezda u jatu. Koncentrisanija jata duže odolevaju uticajima. Srednja dužina života jednog rasejanog jata, tačnije starost jata pri kojem su polovina prvobitnih članova jata izašla iz sistema je oko 150 do 800 miliona godina.<ref name="dinamiche" /> Najstarija poznata otvorena jata u [[Mliječna staza|Mlečnom putu]] su [[NGC 6791]] u sazvežđu [[sazvežđe Lira|Lire]] i -{[[Berkeley 17]]}-, u sazvežđu [[sazvežđe Kočijaš|Kočijaš]], sa procenjenom starošću od 7 milijardi godina. Ipak, najveći broj jata je mlađe od 50 miliona godina.<ref name="Clusters">{{Cite book|author =Mark Allison |title=Star Clusters and How to Observe Them|publiher=Springer|year=2005|pages=15-16|id=ISBN 1-84628-190-3}}</ref>
Kada se otvoreni skup raspadne iza njega će ostati grupa zvezda s sličnim smerom kretanja i brzinama. Takve grupe zvezda se zovu [[zvjezdana asocijacija|zvezdane asocijacije]]. Pet od sedam najsjajnijjih zvezda u sazvežđu [[Veliki Medved]] primer su takve grupe. Tačnije ova zvezdana asocijacija je značajno veća i sadrži zvezde koje se prostiru od sazvežđa [[Kefej (zviježđe)|Cefej]] do sazvežđa [[sazvežđe Južni Trougao|Južni Trougao]]. [[Sunce]] se nalazi blizu oboda ove zvezdane asocijacije, ali joj ne pripada. Sunce je starije od ovih zvezda čak oko deset puta. Ono se prosto tokom svog kretanja približilo ovim zvezdama.<ref>{{Cite journal|author=Soderblom, David R.; Mayor, Michel|title=Stellar kinematic groups. I - The Ursa Major group|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1993AJ....105..226S|journal=Astronomical Journal|year=1993|volume=105|number=1|
Prvobitno jato u kojem je nastalo [[Sunce]], pre oko 4,6 milijardi godina, se potpuno raspalo i zvezde iz tog jata su rasute u disku [[Mliječna staza|Galaksije]], bez načina da se razlikuju od svog galaktičkog okruženja.
| |||