Verzija na datum 26 april 2015 u 00:40 uredi Orijentolog (razgovor \| doprinos) Autopatroleri, Premještač datoteka, Patrolci, Vraćači 131.831 izmena →‎Spoljašnje veze ← Starija izmjena		Verzija na datum 11 juni 2015 u 17:40 uredi poništi ProtLink (razgovor \| doprinos) Botovi 3.736 izmena mNema sažetka izmjene Novija izmjena →
Red 86: * životinje na koje nedostatak spavanja nema značajne posledice. Pored nekih [[Filogenija životinja\|primitivnih životinja]] koje ili nemaju mozak, ili je on vrlo prost, još nije otkrivena životinja koja bi ispunila bilo koji od ovih kriterijuma.<ref>{{cite journal \|last=Cirelli \|first=Chiara \|coauthor=Giulio Tononi \|date = 2008-08-26~~. 8. 2008.~~ \|title=Is Sleep Essential? \|journal=PLoS Biol \|volume=6 \|issue=8 \|page=e216 \|publisher=Public Library of Science \|pmid=18752355 \|url=http://biology.plosjournals.org/perlserv/?request=get-document&doi=10.1371/journal.pbio.0060216&ct=1 \|doi=10.1371/journal.pbio.0060216 \|format=Essay \|accessdate = 2009-04-21~~. 4. 2009.~~ \|quote=... it would seem that searching for a core function of sleep, particularly at the cellular level, remains a worthwhile exercise \|pmc=2525690}}</ref> Mada određene vrste [[ajkula]], kao što su [[Velika bela ajkula\|velika bela]] ili ajkula čekićara, moraju biti u stalnom pokretu kako bi im se [[Oksidacija\|oksidovana]] voda mogla kretati kroz [[škrge]], veruje se da one spavaju koristeći samo jednu hemisferu. Iako su neuronska područja i transmiteri koji se odnose na spavanje poznati, još uvek nema objašnjenja zašto dolazi do naizmeničnog smenjivanja ciklusa spavanja i budnosti. Pretpostavlja se da kada nervni centri za spavanje '''nisu''' aktivni dolazi do spontane aktivacije retikularnih jedara mezencefalona i gornjeg dela ponsa. Ova jedra izazivaju budnost (opisano u odeljku ''Anatomsko-fiziološke osnove cirkadijalnog ritma i spavanja''), odnosno dovode do aktivacije moždane kore i [[Periferni nervni sistem\|perifernog nervnog sistema]], koji zatim šalju signale pozitivnom povratnom spregom na ta ista retikularna jedra, čime ih još više aktivišu, pa se zbog te veze budnost održava tokom dužeg perioda. Red 267: Kod nekih životinja je teško zabeležiti neurofiziološke promene koje nastaju za vreme spavanja, pa se ono izučava na osnovu bihejvioralnih karakteristika, kao što su mimika, položaj tela i smanjeno reagovanje na spoljašnje draži. Iz spavanja se lako budi, za razliku od hibernacije ili kome, a epizoda spavanja koja nastaje posle prolongirane budnosti duže traje i spavanje je dublje. Biljojedi, kojima je potrban veći period budnosti za nalaženje hrane, obično tokom dana spavaju manje nego mesožderi slične veličine, koji mogu odjednom pojesti dovoljno mesa za nekoliko dana. Konji i drugi [[Ungulatni sisari\|ungulatni]] biljojedi mogu spavati stojeći, ali takođe moraju leći tokom karćeg perioda REM spavanja, koje izaziva atoniju mišića. [[Slepi miš]]evi spavaju viseći naglavačke. Kod nekih vodenih sisara i [[Ptice\|ptica]] tokom spavanja jedna polovina mozga može biti aktivna, što se zove ''jednohemisferno sporotalasno spavanje''.<ref>{{cite journal \|last=Mukhametova\|first=LM\|coauthors=Supina, AY; Polyakovaa, IG \|title=Interhemispheric asymmetry of the electroencephalographic sleep patterns in dolphins \|journal=Brain Research \|volume=134 \|issue=3 \|pages=581–584 \|date = ~~14. 10.~~ 1977.-10-14 \|doi=10.1016/0006-8993(77)90835-6 \|pmid=902119}}</ref> Ovo je karakteristično i za [[Delfin\|delfine]] i [[Kitovi\|kitove]], zbog potrebe da se održi disanje: oni moraju s vremena na vreme izroniti na površinu da uzmu vazduh. Aktivnost i neaktivnost naizmenično se smenjuju između dve hemisfere. Tako [[Kljunasti delfin\|kljunasti delfini]] tokom 12-časovnog ciklusa spavanja 2 sata spavaju jednom hemisferom, zatim provode 1 sat budni, da bi posle toga spavali 2 sata drugom hemisferom.<ref name="веза3" /> Osim kod sisara, smenjivanje NREM i REM spavanja pronađeno je jedino kod ptica. Mada provode približno istu količinu vremena spavajući kao i sisari, REM faza kod ptica je za četvrninu kraća. Takođe su prisutni atonija mišića i promene u termoregulaciji. Postoje tvrdnje da neke ptice spavaju u letu, ali to nije potvrđeno. Ptice mogu, kao i vodeni sisari, držati jedno oko otvoreno tokom NREM spavanja, što je povezano sa pojačanom EEG aktivacijom u suprotnoj hemisferi mozga (u odnosu na stranu na kojoj je otvoreno oko). Vreme provedeno spavajući sa otvorenim okom povećava se ukoliko je situacija rizičnija, na primer, kada se ptica nalazi na ivici jata. Štaviše, otvoreno oko je tada usmereno ne ka drugim pticama, već u daljinu, kao da pazi na grabljivice.<ref name="веза15" />

Spavanje – razlika između verzija