Apostoli – razlika između verzija

== Učenje apostola ==

{{main|Učenje Isusa|Učenje apostola}}

Prvi [[Isusovi učenici]] razvili su svojevrsni kodeks ponašanja i način života. Iz [[Dela apostolska|Dela apostolskih]] doznajemo da su oni delili svoju imovinu. Takođe, apostolski poziv podrazumevao je, u velikoj meri, odricanje od kućnog života i stalnog boravka, pa se tako među ovim misionarima počeo širiti svojevrstan „ideal [[Beskućništvo|beskućništva]]“. Da bi se pristupilo [[Isus]]u i njegovom pokretu, poželjno je bilo napustiti svoje ognjište, [[kuća|kuću]], [[vlasništvo]]. Ideal beskućništva bio je prilično rasprostranjen među [[rani hrišćani|ranim hrišćanima]] tokom prva tri veka. U jevanđeljima se, u skladu s tim ranim kodeksom ponašanja, preziralo [[bogatstvo]] i privatno vlasništvo. Blago ne treba sakupljati na zemlji, „gde moljac i rđa kvari“, već na nebu, [[Gde ti je blago onde ti je srce|kao što to savetuje Isus]] (Mt 6.19–21). Apostolski život je bio život proveden na putu. A sam Isus je govorio: „''Koji vas prima, mene prima; a koji prima mene, prima onoga koji me je poslao''“. Ili, opet: „''[[Traži i kucaj|Traži, i biće ti dato]]''“. Još jedna upadljiva karakteristika apostolskog i proročkog života bila je odricanje od [[porodica|porodičnih]] veza. Napuštanje stalnog doma podrazumevalo je, svakako, i raskid s familijom. Prema Markovom evanđelju, učenici su napuštali kuće, njive, rodbinu. Neki od njih morali su čak da prekrše i minimalne obzire prema članovima svojih porodica, uključujući i njihovo sahranjivanje.<ref>[http://www.scribd.com/doc/68546261/Religije-sveta-budizam-hri%C5%A1%C4%87anstvo-islam Religije sveta: budizam, hrišćanstvo, islam]</ref>