Razlike između izmjena na stranici "Ratni zločini u Kosovskom ratu"

m/м
Vraćene izmjene 207.237.158.115 (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika OC Ripper
(Zamjena sadržaja stranice sa ' '''Ratni zločini u Kosovskom ratu''' uključuju progone stanovništva, masakre, etničko čišćenje, silovanja, pljačke, trovanje bunara...')
m/м (Vraćene izmjene 207.237.158.115 (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika OC Ripper)
[[Datoteka:RCMP in Kosovo.jpg|thumb|desno|Kanadski forenzičari iskopavaju masovnu grobnicu na Kosovu.]]
 
 
'''Ratni zločini u Kosovskom ratu''' uključuju progone stanovništva, [[masakr]]e, [[etničko čišćenje]], [[silovanje|silovanja]], pljačke, trovanje bunara i uništavanje čitavih naselja.
 
Prema izveštaju [[Human Rights Watch]]-a, spisak ozbiljnijih ratnih zločina u [[kosovski rat|kosovskom ratu]] uključuje i zloupotrebe koje je počinila [[Oslobodilačka vojska Kosova]], kao što su otmice i ubistva po kratkom postupku, ali "velika većina zloupotreba u proteklih godinu dana (januar 1998 - april 1999) se pripisuje [[Policija Srbije|Policiji Srbije]] ili [[Vojska Jugoslavije|Vojsci Jugoslavije]]".<ref name="chrono">{{cite web | title = Kosovo War Crimes Chronology | publisher = [[Human Rights Watch]] | url = http://www.hrw.org/campaigns/kosovo98/timeline.shtml }}</ref>
 
== Srpski ratni zločini ==
 
Srpska policija, pripadnici Vojske Jugoslavije i pridružene paravojne formacije širom pokrajine su ubijali civile koji očito nisu bili borci, uključujući žene i decu.<ref name="Po naređenju">[http://www.hrw.org/legacy/reports/2001/kosovo/Po_naredjenju.pdf Po naređenju: ratni zločini na Kosovu] (Izveštaj Human Right Watch-a)</ref> U napadima na sela, ubistvima, silovanjima, pljačkanju i spaljivanju kuća i stanova, učestvovale su takođe i srpske komšije, kao i bande kriminalaca iz “uže” Srbije.<ref name="Bebler"/> Među pripadnicima paravojnih snaga bilo je i onih koji su pušteni iz zatvora u Srbiji pod uslovom da pristanu da se bore na Kosovu.<ref name="Po naređenju"/> Među paravojnim formacijama za koje se veruje da su bile aktivne na Kosovu nalaze se [[Arkanovi Tigrovi]], [[Šešelj]]evi [[Beli orlovi]] i [[Delta odred]] iz Republike Srpske. Veruje se da je SDB pomogao u organizaciji i naoružavanju ovih snaga.<ref name="Po naređenju"/>
 
U nekim slučajevima vojnici su postupali fer prema civilima, pokušavajući da im pruže zaštitu, ali nažalost, ovi primeri predstavljaju izuzetke.<ref name="Po naređenju"/>
 
Obim i sistematska priroda kršenja prava na Kosovu ne dozvoljavaju mogućnost da srpsko i jugoslovensko rukovodstvo o njima nisu ništa znali, kako su tvrdili.<ref name="Po naređenju"/> Bilo je svega nekoliko slučajeva gde je Miloševićeva vlada kaznila snage bezbednosti zbog ozbiljnih zločina. Naprotiv, u periodu posle rata odlikovano je i unapređeno na stotine pripadnika policije i vojske koji su služili na Kosovu, uključujući i članove najvišeg rukovodstva.<ref name="Po naređenju"/>
 
=== Progoni stanovništva ===
{{main|Operacija potkovica}}
[[Datoteka:Kosovo refugees.jpg|thumb|desno|Albanske izbeglice napuštaju Kosovo bez ičega, pod pritiskom srpskih snaga.]]
[[Datoteka:Kosovar Albanian refugees.jpg|thumb|desno|Kosovske izbeglice prelaze granicu između Jugoslavije i Albanije, u aprilu 1999.]]
 
Srbija je tokom [[1998]]. i [[1999]]. počela sa masovnim proterivanjem Albanaca.<ref name="HRW under orders"/> [[Srpska policija]] je, uz podršku Vojske Jugoslavije, tokom [[1998]]. i [[1999]]. godine sprovodila masovne progone albanskog i drugog muslimanskog življa sa Kosova.<ref name="Bebler">[http://www.pescanik.info/content/view/2171/66/ Anton Bebler, Propuštena prilika]</ref> Albanskim stanovnicima je nakon usmene naredbe o iseljavanju ostavljano kratko vreme za napuštanje domova, tako da su mogli sa sobom da ponesu samo ono najneophodnije.<ref name="Bebler"/> Muškarce koji su se tome opirali, srpski policajci su ubijali u prisustvu njihovih žena i dece.<ref name="Bebler"/>
 
Prema nekim podacima već 1998. godine (pre NATO bombardovanja) sa Kosova je bilo proterano oko 350.000 Albanaca.<ref name="Bebler"/>
 
Razmere i brzinu proterivanja nakon početka NATO udara niko nije mogao da predvidi.<ref name="Po naređenju"/> U Makedoniju su izbeglice proterivane vozom, što je omogućavalo da hiljade ljudi dnevno napusti Kosovo. Deportacije u Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru su takođe vršene kamionima i autobusima koje je obezbedila srpska policija. Da bi proterivanje teklo lakše uspostavljani su sabirni centri.<ref name="Po naređenju"/>
 
U tri sedmice nakon početka NATO bombardovanja SRJ, Visoki komesarijat UN za izbeglice ([[UNHCR]]) je registrovao 525.787 albanskih izbeglica sa Kosova.<ref>Saopštenje za štampu UNHCR-a, Kosovo, 13. april 1999.</ref> Mesec dana kasnije, broj izbeglica je porastao na 781.618.<ref>Saopštenje za štampu UNHCR-a, Kosovo, 13. maj 1999.</ref> Do kraja rata juna 1999. srpske snage su proterale 862.979 Albanaca s Kosova, a još nekoliko stotina hiljada je bilo interno raseljeno, pored onih koji su bili raseljeni pre marta.<ref>“The Kosovo refugee crisis: an independent evaluation of UNHCR’s emergency preparedness and response”, UNHCR Evaluation and Policy Analysis Unit, februar 2000.</ref>
 
Tokom rata, više od 80 odsto ukupnog broja stanovnika na Kosovu, odnosno 90 odsto kosovskih Albanaca, je bilo isterano iz svojih domova.<ref name="Po naređenju"/>
 
=== Silovanja ===
 
Silovanja i ostali drugi seksualnog nasilja korišćeni su na Kosovu 1999. godine kao oruđe rata i sredstvo sistematskog “etničkog čišćenja”.<ref>[http://www.unhcr.org/refworld/topic,4565c22538,4565c25f449,3ae6a87a0,0.html Kosovo: Rape as a Weapon of "Ethnic Cleansing"]</ref> [[Human Rights Watch]] je zabilježio 96 slučaja silovanja albanskih devojaka i žena od strane srpskih vojnika, među njima 6 slučaja žena koje su ubijene nakon silovanja. Vojnici, policajci i pripadnici paravojnih formacija često su čak silovali žrtve pred mnogim svedocima. Bilo je i slučajeva prijavljenih grupnih silovanja.<ref name="HRW under orders"/> Human Rights Watch smatra da slučajevi silovanja nisu bili retka ni izolovana dela koja su počinili pojedini pripadnici srpskih snaga, već su korišćeni smišljeno kao sredstvo zastrašivanja stanovništva, iznuđivanja novca od porodica i progona.<ref name="Po naređenju"/>
 
Nekoliko žrtava silovanja prijavilo je ove zločine oficirima VJ. Međutim, ni [[JNA]] ni [[Ministarstvo unutarnjih poslova Srbije]] nisu napravili nikakav pokušaj istraživanja ili kažnjavanja takvih incidenata.<ref name="HRW under orders">{{cite news |title=Under Orders: War Crimes in Kosovo |url= http://www.hrw.org/legacy/reports/2001/kosovo/undword-03.htm |publisher=[[Human Rights Watch]] |date= |accessdate=15. 10. 2009.}}</ref>
 
=== Masakri Albanaca ===
{{main|Masakri Albanaca u Kosovskom ratu}}
Sledi nepotpun spisak pokolja koje su počinile [[srpska vojska]] i [[policija]] tokom Kosovskog rata:
 
* [[Masakr u Suvoj Reci]] — ubijeno 48 albanskih civila, među njima mnogo dece<ref name="independent.co.uk">[http://www.independent.co.uk/news/world/europe/serbia-jails-expolicemen-for-kosovo-massacre-1673248.html Serbia jails ex-policemen for Kosovo massacre]</ref>.
* [[Masakr u Račku]] — 45 albanskih seljaka su ubile srpske snage<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1812847.stm Racak massacre haunts Milosevic trial]</ref>.
* [[Masakr u Podujevu]] — ubijeno 19 civila, uključujući ženu, decu i stare<ref>[http://www.foxnews.com/wires/2008Dec11/0,4670,EUSerbiaWarCrimes,00.html Massacre described at Kosovo war crimes trial]</ref>
* [[Masakr u Velikoj Kruši]] — prema procenama Suda, u ovom pokolju su specijalne jedinice srpske policije ubile 42 osobe.<ref>[http://www.hlc-rdc.org/FHPKosovo/SUDJENJA-ZA-RATNE-ZLOCINE/161.sr.html SUĐENJA ZA RATNE ZLOČINE]</ref> Human Right Watch navodi da je ubijeno preko 90 osoba.<ref>[http://www.hrw.org/legacy/campaigns/kosovo98/photo/underorders/pages/pg360.htm Photos from Under Orders: War Crimes in Kosovo]</ref> Takođe, postoje izveštaji o masovnom silovanju albanskih žena.<ref>[http://serwisy.gazeta.pl/swiat/1,34229,4753229.html Article about massacre at Velika Kruša in polish daily Gazeta Wyborcza]</ref>
* [[Masakr u Izbici]] - srpske snage su ubile oko 120 albanskih civila.<ref>[http://www.cnn.com/WORLD/europe/9905/19/massacre.02/index.html CNN: Massacre video matches mass grave evidence]</ref>
* [[Drenički masakr]] - ukupono je identifikovano 29 žrtava pokolja.<ref>[http://www.ess.uwe.ac.uk/kosovo/Kosovo-Massacres5.htm Drenica Region Massacres (Feb-March 1998)]</ref>
* [[Masakr u Gornjem Obrinju]] - 18 tela je nađeno<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/184248.stm Serbs attack Kosovo massacre reports]</ref>, ali je više ljudi ubijeno u masakru<ref>[http://www.hrw.org/legacy/reports/1999/kosovo/Obrinje6-02.htm#P521_75869 The Killings at the Hysenaj Compound of Gornje Obrinje]</ref>.
* [[Masakr u Ćuškoj]] — imenom i prezimenom je poznata 41 žrtva masakra.<ref>[http://americanradioworks.publicradio.org/features/kosovo/qyshk.htm Qyshk victims]</ref>
* [[Masakr u Beloj Crkvi]] — 62 ustanovljene žrtve<ref>[http://citycellar.com/BalkanWitness/kcc27.htm Massacre of Over Sixty Villagers Near Bela Crkva ]</ref>
* [[Masakr u Orahovcu]] — između 50 i preko 200 albanskih civila je ubijeno<ref>[http://www01.uk.aol.com/channels/news/outthere/98august/0811/evidence.htm Survivors describe massacre in Kosovo]</ref>
* [[Masakr u zatvoru Dubrava]] - čuvari pobili oko 70 albanskih zatvorenika.<ref>[http://books.google.com/books?id=1n8DrZg2rb8C&pg=PA244&lpg=PA244&dq=Dubrava+Prison+massacre&source=bl&ots=DDz3m5wShH&sig=ruQx6R7Ux4BTX4BAVDpmxdf8nfM&hl=en&ei=KrABS9ztJ5L44AbL79mEDA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CCsQ6AEwCA#v=onepage&q=Dubrava%20Prison%20massacre&f=false Under orders: war crimes in Kosovo]</ref>
* [[Masakr u Pustom Selu]] - 106 kosovskih Albanaca pogubljeno je po kratkom postupku.<ref name="Po naređenju"/>
* [[Masakr u Trnju]] - preme izveštajima, ubijeno je između 24 i 36 kosovskih Albanaca.<ref>[http://books.google.com/books?id=1n8DrZg2rb8C&pg=PA394&lpg=PA394&dq=Trnje+Suva+Reka&source=bl&ots=DDA3j5zQiL&sig=8He6C9PN8lMfcLjf-neS1nqZSwc&hl=en&ei=yL2VS67_LcmPsAb73v32CA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CCsQ6AEwBg#v=onepage&q=Trnje%20Suva%20Reka&f=false Under orders: war crimes in Kosovo]</ref>
* [[Masakr u Vučitrnu]] - srpska policija je ubila preko 100 kosovskih izbeglica u blizini Vučitrna.<ref>[http://www.sense-agency.com/en/stream.php?sta=3&pid=14295&kat=3 POLICE CRIMES IN VUCITRN]</ref>
 
=== Prikrivanje leševa ===
 
[[Datoteka:Grobnica Batajnica.jpg|thumb|Masovna grobnica kosovskih Albanaca u [[Batajnica|Batajnici]], kod [[Beograd]]a.]]
 
Srpske vlasti su sistematski prikrivale dokaze o ubistvima uklanjanjem tela, premeštanjem tela iz masovnih grobnica u individualne grobove, spaljivanjem tela i uklanjanjem ili zamenom odeće i ličnih stvari da bi se otežao proces identifikacije. U više od desetak mesta gde su izvršena masovna ubistva državne snage su pokušale da prikriju dokaze uništavajući ili uklanjajući tela.<ref name="Po naređenju"/>
 
Prema iskazima, JNA je sistematski prevozila leševe Albanaca u rudarski kompleks [[Trepča]] kraj [[Kosovska Mitrovica|Kosovske Mitrovice]], gde ih je palila.<ref>[http://americanradioworks.publicradio.org/features/kosovo/burning_evidence/story4.html Trepca]</ref> Prema „jednom tajnom službeniku“, između 1,200 i 1,500 leševa je tako uništeno u Trepči. Međutim, posleratna istraga OEBS-a nije uspela da nađe dokaze na terenu. U maju 2001. srpska vlada je objavila da je kamion pun leševa Albanaca (ukupno 86 tela) bačen u [[Dunav]] u Srbiji tokom rata na Kosovu.<ref name="HRW under orders"/> U julu 2001. srpske vlasti su objavile da su pronašle još četiri grobnice u Srbiji, s ukupno 1.000 leševa kosovskih Albanaca.<ref name="Po naređenju"/>
 
Kao svedok na suđenju osmorici policajaca za zločine nad albanskim civilima tokom [[masakr u Suvoj Reci|masakra u Suvoj Reci]], Dragan Karleuša, penzionisani inspektor MUP Srbije, posvedočio je da u Srbiji ima još grobnica sa posmrtnim ostacima Albanaca i da iz jezera [[Perućac]] nisu još izvađena sva tela koje je [[srpska policija]] ubacila za vreme NATO bombardovanja.<ref>[http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/32402-Tajne-grobnice-Srbiji.html Tajne grobnice u Srbiji]</ref>
 
Do sada je oko 800 posmrtnih ostataka Albanaca pobijenih i pokopanih u masovne grobnice po Srbiji ekshumirano i vraćeno porodicama.<ref>[http://www.e-novine.com/index.php?news=16483 Azem Vlasi, Srbija zagorčava život Kosovu]</ref>
 
=== Brisanje identiteta ===
{{main|Brisanje identiteta}}
[[Datoteka:Kosovo license plates.jpg|thumb|desno|Srpska granična policija je skidala registracije sa izbegličkih vozila kao deo [[Brisanje identiteta|sistematskog napora]] da se uništi svaki dokaz jugoslovenskog državljanstva izbeglih Albanaca.]]
 
Tokom [[kosovski rat|kosovskog rata]] [[1999]], srpske i jugoslovenske snage su hotimično sprovodile kampanju "[[Brisanje identiteta|brisanja identiteta]]" u kojoj su kosovskim građanima albanske nacionalnosti oduzimana i uništavana lična dokumenata i drugi dokazi o državljanstvu.<ref name="Po naređenju"/> Izbeglicama proteranim u pravcu [[Albanija|Albanije]] oduzimani su svi dokumenti ([[lične karte|lična karta]], [[pasoš]]i, itd.) a prilikom prelaska granice bili su primoravani da uklanjaju registarske tablice s automobila i traktora.<ref name="Po naređenju"/> Prema anketi koju su sproveli [[Lekari za ljudska prava]], skoro 60 posto ispitanika je izjavilo da su im srpske snage oduzele ili uništile lična dokumenta.<ref>[http://www.ess.uwe.ac.uk/kosovo/reports/document.html Ethnic Cleansing in Kosovo: An Accounting]</ref> Korišćenje ovakve strategije pokazuje da su srpske vlasti sistematskim uništavanjem dokumenata nastojale da spreče povratak prognanih kosovskih Albanaca iz Albanije.<ref name="Po naređenju"/>
 
Izveštaji prenose da su srpske vlasti na Kosovu uništavale glasačke spiskove i ostale popise kosovskih stanovnika.<ref name="Erasing History">[http://www.state.gov/www/regions/eur/rpt_9905_ethnic_ksvo_3.html Erasing History: Ethnic Cleansing in Kosovo]</ref> Takođe su uništavane centralne i opštinske arhive i matične knjige. Na taj način su mnogi [[kosovski Albanci]] su ostali bez ikakvih dokaza o svom identitetu.<ref name="Po naređenju"/>
 
=== Pljačke, razbojništvo ===
 
Ubistva i masovna proterivanja na Kosovu u proleće 1999. su bila praćena pljačkom i iznuđivanjem. Albanci su, po pravilu, tokom proterivanja s Kosova. Ako bi se suprotstavili, prećeno im je ubistvom ili su im otimali decu i pretili im dok ne bi pristali.<ref name="Po naređenju"/> Rasprostranjenost ovih zlodela, kao i činjenica da je u nekim slučajevima u njih bila umešana policija, ukazuje na to da su ona činjena uz saglasnost vlasti, i da je i sama država na taj način verovatno pribavljala dobit.<ref name="Po naređenju"/>
 
Pljačke su se odvijale prema određenom obrascu: jedan ili dvojica pripadnika paravojnih formacija ili policije provalili bi vrata privatnog stana, ponekad sa maskama na licu, ali uvek naoružani automatskim puškama. Pripadnici policije, vojske i, naročito, paravojnih formacija pretili su Albancima smrću ukoliko ne predaju određene svote novca, obično izražene u [[nemačka marka|nemačkim markama]].<ref name="Po naređenju"/> U nekim slučajevima pripadnici paravojnih formacija i policije su pretili deci [[nož]]evima i automatskim puškama da bi iznudili novac od roditelja.<ref name="Po naređenju"/>
 
Od svih dokaza o pljačkanju možda je najrečitiji dnevnik jedne Srpkinje iz Peći, u kojem je beležila svoja opažanja za vreme rata. U dnevniku, koji su nakon rata pronašli strani novinari, piše:
 
{{citat|Kažu da su oni koji provaljuju u šiptarske kuće patriote, a da je izdajnik onaj ko to ne radi. Makar me nazvali izdajnikom, ja ruke neću da prljam. Plašim se za budućnost dece koju roditelji uče da kradu, da pljačkaju i pale kuće. U šta će se te osobe kasnije izroditi? Kakve će oni imati uspomene na detinjstvo? Oni ne igraju fudbal i ne voze rolere. Igraju se tako što provaljuju u kuće i uzimaju koliko god mogu da ponesu, a onda litrom benzina uništavaju sve.<ref name="Po naređenju"/>}}
 
Jedan od slučajeva masovnih pljački je zabeležen [[31. mart]]a [[1999]]. godine, kada su srpska policija i paravojne formacije ušle u selo Belanica, pokraj [[Suva Reka|Suve Reke]], okupile stanovnike i od njih zahtevale novac pod pretnjom da će im ubiti djecu. Barem desetine Albanaca je ubijeno na taj način.<ref name="HRW under orders"/> Na sličan način su maltretirani i opljačkani žitelji Maleševa i drugih kosovskih sela.<ref name="Po naređenju"/>
 
Analiza [[OEBS]]-a zaključuje da su skoro svi počinioci, a ponajviše pripadnici paravojnih jedinica, imali finansijsku dobit kao motiv prilikom kršenja ljudskih prava koja su činili nad kosovskim Albancima.<ref name="OEBS">[http://www.osce.org/publications/odihr/1999/11/17755_506_sr.pdf Kosovo: kako viđeno, tako rečeno] (Izveštaj OEBS-a)</ref> Kao i u [[rat u BiH|Bosni i Hercegovini]], pljačka i iznuđivanje su bili motiv i nagrada pripadnicima srpskih paravojnih formacija.<ref name="Po naređenju"/>
 
=== Uništavanje naselja ===
 
[[Datoteka:Pec bicycle.jpg|thumb|Devojka vozi bicikl kroz prazne i razrušene ulice Peći, [[15. jun]] 1999.]]
 
Između marta i juna 1999. godine, srpske trupe su uništile na hiljade albanskih domova diljem Kosova, uz pomoć artiljerije, buldožera, eksploziva i paljenja.<ref name="HRW under orders"/> U nekim slučajevima, pogotovo ukoliko je bilo bliske veze s Oslobodilačkom vojskom Kosova, čitava sela su uništena. Gradovi [[Peć]] i [[Glogovac]] su teško oštećeni. U mnogim mestima su uništavane i [[džamija|džamije]]. Prema Izveštaju organizacije [[Lekari za ljudska prava]] iz avgusta 1999. godine, na Kosovu je uništeno 155 džamija.<ref>Physicians for Human Rights, War Crimes in Kosovo: A Population-Based Assessment of Human Rights Violations Against Kosovar Albanians, avgust 1999.</ref>
 
Prema istraživanju [[UNHCR]]-a iz novembra 1999. godine, skoro 40 odsto svih stambenih kuća na Kosovu bilo je teško oštećeno ili potpuno uništeno. Naročito teško je stradala Peć gde je više od 80 odsto od ukupno 5.280 kuća u gradu teško oštećeno (1.590) ili uništeno (2.774).<ref name="Po naređenju"/>
 
=== Trovanje bunara ===
 
Tokom rata, srpske snage su namerno trovale [[bunar]]e, bacajući u njih hemikalije, mrtve životinje pa čak i ljudske leševe. Prema Podacima Crvenog krsta, od 20.000 bunara na Kosovu, pola ih je otrovano<ref name="HRW under orders"/>.
 
=== Zloupotreba civila i prinudni rad ===
 
Između marta i juna 1999., srpske snage bezbednosti su hvatale Albance i terale ih na kopanje rovova, bunkera i drugih teških fizičkih poslova, što Human Rights Watch kvalifikuje kao prisilan rad. Tokom NATO intervencije, srpske snage su prisiljavale albanske civile da budu u njihovoj blizini ili između srpskih položaja, koristeći ih kao ljudski štit, što je zabranjeno [[Ženevska konvencija|Ženevskom konvencijom]]. Svedok iz Mališeva je izjavio da je bio u grupi od 500 civila koji su zadržani u blizini albanske granice kada su srpske snage napadale položaje OVK<ref name="HRW under orders"/>.
 
Srpske snage su prisiljavale na rad i [[Rom]]e, kao što je bio slučaj s jednom grupom u Đakovici, kojoj je naređeno da pokupi tela u gradu i da ih zakopa.<ref name="Po naređenju"/>
 
=== Nagazne mine ===
 
Srpske snage su takođe postavile 50.000 [[nagazna mina|nagaznih mina]] po Kosovu, uglavnom uz granicu sa Albanijom i Makedonijom.
 
== OVK ratni zločini ==
 
[[Datoteka:Intolerance.jpg|thumb|Srpska crkva srušena u avgustu 1999.]]
 
=== Otmice i smaknuća civila ===
 
Zabeleženi su brojni slučajevi otmica i napada na srpske civile. Prema podacima Tribunala u Hagu, tokom [[1998]]. godine oteto je 97 kosovskih Srba; prema podacima Fonda za humanitarno pravo, između januara i avgusta 1998. godine nestale su 103 osobe srpske nacionalnosti.<ref name="Po naređenju"/>
 
Jedan od najsurovijih zabeleženih zločina OVK jeste smaknuće 22 srpska civila u selu [[Klečka]].<ref name="Po naređenju"/> OVK se također tereti da je ubijala albanske civile kako bi svalila krivicu na Srbe. Nije zabeležen nijedan slučaj da su pripadnici OVK-a tokom sukoba kažnjeni za zločine protiv civila.<ref name="Po naređenju"/>
 
=== Vađenje organa ===
{{main|Trgovina ljudskim organima na Kosovu}}
Nakon rata, u javnost se počelo govoriti o trgovini ljudskim organima u [[Albanija|Albaniji]] i na [[Kosovo|Kosovu]] tokom [[1999]]. godine, što je postalo poznato kao ''slučaj Žuta kuća''.
 
Prva je tvrdnje o trgovini ljudskim organima iznela u javnost bivša tužiteljka [[Haški tribunal|Haškog tribunala]] [[Karla del Ponte]], u svojoj knjizi „''[[Lov: Ja i ratni zločinci]]''”, koju je objavila po odlasku sa dužnosti.<ref>
{{Cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Kushner-vredjao-novinara-zbog-zute-kuce.sr.html |title=Kušner vređao novinara zbog „žute kuće” |accessdate=14. decembra 2010 |author= |date= |work=|publisher=Politika}} {{sr}}</ref> U svojoj knjizi, Karla del Ponte je iznela podatke da je 1999. godine saznala od novinara da je oko 300 [[Srbi|Srba]] i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi, koji su zatim slani u [[Italija|Italiju]], odakle su distribuisani u klinike širom [[Evropa|Evrope]]. U knjizi ona spominje nasenje [[Burel]] u Albaniji, gde su žrtvama vađeni organi u kući koju ona u knjizi naziva ''žuta kuća''.<ref>
{{Cite web |url=http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/povodom-knjige-karle-del-ponte-qlov-ja-i-ratni-zlocinciq.html |title=Povodom knjige Karle del Ponte "Lov: ja i ratni zločinci" |accessdate=14. decembra 2010 |author= |date= |work=|publisher=NSPM}} {{sr}}</ref>
 
Srbijansko Tužilaštvo, ali i međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava [[Human Rights Watch]]<ref>
{{Cite web |url=http://www.hrw.org/en/news/2008/05/04/kosovoalbania-investigate-postwar-abductions-transfers-albania |title= Kosovo/Albania: Investigate Postwar Abductions, Transfers to Albania |accessdate=14. decembra 2010 |author= |date= |work=|publisher=HRW}} {{en}}</ref> tražili su od Albanije da pokrene istragu o navodima o trgovini organima otetih Srba. Prema izveštaju [[Savet Evrope|Saveta Evrope]] od 12. decembra 2010. godine organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bio je [[Hašim Tači]] i Drenička grupa.<ref>
{{Cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=12&dd=14&nav_category=640&nav_id=479256 |title= Tači i OVK iza trgovine organima |accessdate=14. decembra 2010 |author= |date= |work=|publisher=B92}} {{sr}}</ref>
 
=== Ostalo ===
 
[[OVK]] je takođe postavljala nagazne mine tokom Kosovskog rata.<ref name="HRW under orders"/>
 
Nakon što su jedinice Vojske Jugoslavije i srpske policije počele da napuštaju Kosovo, sa njima su otišli i mnogi Srbi, a nad onima koji su ostali na Kosovu albanski povratnici su vršili nasilje. Za razliku od srpskog, to povratno etničko čišćenje nije bilo organizovano i vođeno od državnih organa, već su ga sprovodili pojedinci i kriminalne grupe, tokom višenedeljnog vakuma vlasti pre uspostavljanja nadzora KFOR i UNMIK na terenu.<ref name="Bebler"/>
 
== NATO ratni zločini ==
[[Datoteka:Kosovo uranium NATO bombing1999.png|thumb|Lokacije na Kosovu i jugu Srbije na kojima je NATO avijacija koristila zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.]]
[[Human Rights Watch]] nije našao nikakve dokaze da su NATO snage počinile ratne zločine, ali smatra da one jesu prekršile odredbe međunarodnog humanitarnog prava time što prilikom napada na konvoje i pokretne mete nisu preduzele sve neophodne mere predostrožnosti i utvrdile prisustvo civila.<ref name="Po naređenju"/>
 
[[NATO]] je koristio kasetne bombe i oružje sa osiromašenim [[uranij]]om.<ref name="HRW under orders"/><ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/686593.stm Nato reveals Kosovo depleted uranium use]</ref>
 
== Broj žrtava ==
 
Kosovski Albanci su prijavili Tribunalu 11.334 ubijenih.<ref>Beta, 17. jul 2001. i Karla del Ponte, tužilac ICTY-ja, “Obraćanje Savetu bezbednosti”, 10. novembar 1999.</ref> Do jula [[2001]]. godine [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] je ekshumirao oko 4.300 tela osoba za koje se veruje da su ih ubile srpske snage na Kosovu.<ref name="Po naređenju"/> Taj broj je definitivno manji od ukupnog broja ubijenih.<ref name="Po naređenju"/> Prema izveštaju Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, u aprilu 2001. godine 3.525 osoba se još vodilo kao nestalo. Velika većina njih su kosovski Albanci, ali je među njima 400 Srba i 100 Roma i pripadnika ostalih manjina.<ref>Saopštenje ICRC-a, “Persons Unaccounted for in Connection with the Kosovo Crisis”, 10. april 2001.</ref> Glavni uzrok za to što ne postoje precizne procene o broju mrtvih jeste namerni pokušaj srpskih vlasti da unište dokaze i uklone leševe.<ref>Obraćanje tužioca ICTY-ja Karle del Ponte Savetu bezbednosti, 21. novembar 2000, Njujork.</ref>
 
 
 
Jedan od razloga što je broj mrtvih i dalje predmet rasprava jesu preterivanja u izjavama nekih zvaničnika. Neki zvaničnici SAD-a, među njima sekretar odbrane [[Vilijam Koen]] i specijalni izaslanik Stejt departmenta za ratne zločine [[Dejvid Šefer]], izražavali su pretpostavke da je nestalo oko 100.000 Albanaca i da se strahuje da su oni mrtvi. Neproverene izjave visokih državnih funkcionera u jeku rata navele su neke zapadne levičare da negiraju etničko čišćenje i masovna ubistva albanskih civila, smatrajući takve navode propagandom kojom se pravdala NATO intervencija.<ref name="Po naređenju"/>
 
Postoje dve naučne studije koje se bave pitanjem broja ubijenih Albanaca. U prvoj studiji "Rat i smrtnost na Kosovu 1998-99", koju je u junu 2000. objavio Centar za kontrolu bolesti Sjedinjenih Država, se na osnovu istraživanja domaćinstava i stope smrtnosti pre rata, zaključuje da je smrt oko 12.000 osoba izazvana “traumama prouzrokovanim ratom”.<ref>Paul B. Spiegel i Peter Salama, “War and Mortality in Kosovo, 1998-99: an epidemiological testimony”, The Lancet, Vol. 355, No. 9222, 24. jun 2000.</ref> Ovaj broj uključuje i oko 1.500 Albanaca ubijenih 1998. godine.<ref name="Po naređenju"/> Druga studija "Politička ubistva na Kosovu", koju su u oktobru 2000. godine zajednički objavili Inicijativa za pravo u Srednjoj i Istočnoj Evropi, Američka advokatska komora i Američka asocijacija za unapređenje nauke, zaključuje da je između 20. marta i 12. juna 1999. godine ubijeno oko 10.500 kosovskih Albanaca, s pouzdanošću od 95 odsto, uzevši raspon od 7.449 do 13.627.<ref>“Political Killings in Kosova/Kosovo”, Central and East European Law Initiative - American Bar Association (ABA-CEELI) i American Association for the Advancement of Science, Washington D.C., oktobar 2000.</ref>
 
Human Rights Watch smatra da nije toliko važno da li je broj ubijenih 5.000 ili 15.000 koliko je bitna činjenica da se na meti ubistava srpskih snaga bezbednosti našao veliki broj civila.
 
== Vidi još ==
* [[Kosovski rat]]
* [[Operacija Potkovica]]
* [[NATO bombardovanje SRJ]]
* [[Propaganda u Kosovskom ratu]]
 
== Izvori ==
{{izvori|2}}
 
== Vanjske veze ==
* [http://www.osce.org/publications/odihr/1999/11/17755_506_sr.pdf Kosovo: kako viđeno, tako rečeno] (Izveštaj OEBS-a)
* [http://www.hrw.org/legacy/reports/2001/kosovo/Po_naredjenju.pdf Po naređenju: ratni zločini na Kosovu] (Izveštaj Human Right Watch-a)
* [http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/prosexp/bcs/kos-des-b.htm RAZARANJE KULTURNE BAŠTINE NA KOSOVU, 1998-1999] (ICTY)
* [http://www.hrw.org/legacy/campaigns/kosovo98/timeline.shtml KOSOVO WAR CRIMES CHRONOLOGY]
* [https://www.msu.edu/course/pls/461/stein/kosovo.htm KOSOVO: ETHNIC CLEANSING]
* [http://www.pescanik.info/content/view/2764/65/ Presuda Haškog suda]
 
[[Kategorija:Kosovski rat]]
[[Kategorija:Ratni zločini]]
[[Kategorija:Policija Srbije]]
[[Kategorija:Oslobodilačka vojska Kosova]]
71

izmjena