Malavi – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: Migrating 163 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q1020 (translate me) |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 1:
МалавиИз Википедије, слободне енциклопедијеСкочи на: навигација, претрага Република Малави
Dziko la Malaŵi
Chalo cha Malawi
Republic of Malawi
Застава Грб
крилатица: Unity and Freedom (Јединство и слобода)
Химна
О, Боже, благослови нашу земљу
Главни град Лилонгве
Службени језик енглески, нијанџа
- Председник Џојс Банда
- Потпредседник
Независност: Од УК
6. јул 1964.
Површина
- Укупно 118.484 km² (99.)
- Вода (%) 20,6 %
Становништво
- 2011. 15.447.500 (61.)
- Густина 130/km²
Валута малавијска квача
Временска зона UTC +2
Интернет домен .mw
Позивни број +265
Република Малави (ниј. Dziko la Malaŵi, енгл. The Republic of Malawi) је држава у источној Африци. Граничи се са Танзанијом на северу, Мозамбиком на истоку, југу и југозападу, и Замбијом на северозападу. Нема излаз на море, али Језеро Малави заузима око једне петине територије и протеже се дуж већег дела источне границе.
Садржај [сакриј]
1 Историја
2 Административна подела
3 Географија
4 Привреда
5 Демографија
6 Галерија
7 Спољашње везе
[уреди] ИсторијаНа подручју Малавија су Банту народи почели да се досаљавају око 10. века да би у 15. веку основали велику племенску државу која је обухватала и делове данашње Замбије, Танзаније и Зимбабвеа. Ова држава се распала већ у 16. веку када су Португалци открили језеро Малави. Поред Португалаца у овом пределу су били присутни и Арапи, а 1835. године јужне делове данашњег Малавија су освијили припадници Зулу народа. Енглески истраживач Дејвид Ливингстон је прокрчио пут британској колонијалној експанзији након чега је шкотска презбитеријанска црква послала више мисија око језера. Група трговаца из Глазгова је 1878. основала „Компанију афричких језера“ да би осигурала снабдевање мисионара. Британци су 1891. године основали Протекторат Британска Централна Африка који је 1907. преименован у протекторат Њасаланд. Иако су Британци задржали контролу током прве половине XX века, период су обележили бројни и неуспешни покушаји да Малави стекне независност. Афричка елита која се школовала у европским и америчким школама је основала 1944. Њасаланд Афрички Конгрес. Британци су 1953. године спојили Њасаланд са Северном и Јужном Родезијом и створили Централноафричку Федерацију. Хастингс Камузу Банда је постао 1958. лидер Њасаланд Афричког Конгреса који постаје Конгресна Партија Малавија. Банда је 1959. послат у затвор Гвело због својих политичких активности, али је пуштен 1960. да би учествовао на Уставној конференцији у Лондону. Конгресна партија је 15. априла 1961. освојила изборе у законодавном савету, добивши тако контролу извршног савета Њасаланда.
На другој Уставној конференцији у Лондону 1962. британска влада је дала Њасаланду право на самоопредељење. Банда је постао премијер 1. фебруара 1963. док су Британци још увек контролисали финансије, безбедност и правни систем земље. Федерација Родезије и Њасаланда је престала да постоји 31. децембра 1963. и 6. јула 1964. проглашена је независност Малавија који је приступио Комонвелту. Две године касније, Малави је усвојио нови устав са једнопартијским системом. Хејстингс Банда је постао први председник. 1970. године Банда је проглашен доживотним председником Конгресне Партије, а 1971. доживотним председником Малавија.
Притисак цркава Малавија и међународне заједнице је довео до референдума 14. јуна 1993. на коме су грађани изабрали нови вишепартијски систем. На првим слободним изборима 17. маја 1994. победио је Бекили Мулузи лидер партије Уједињени Демократски Фронт (УДФ), који је формирао владајућу коалицију са партијом Алијанса за Демократију. Коалиција је распуштена јуна 1996. али неки њени чланови су остали у влади.
На новим изборима маја 2004. победио је кандидат партије УДФ, Бингу ва Мутарика, али како није имао већину у парламенту формирао је владу националног јединства са више других партија. Бингу ва Матарика је 2005. напустио партију УДФ, због недостатка подршке од стране партије у његовој борби против корупције.
[уреди] Административна поделаМалави је подељен у три региона који су подељени у двадесет седам дистрикта:
• Централни регион: Деџа, Дова, Касунгу, Лилонгве, Мчинџи, Нкотакота, Нчеу, Нчиси и Салима
• Северни регион: Читипа, Каронга, Ликома, Мзиба, Нката Беј, Румфи
• Јужни регион: Балака, Блантаир, Чиквава, Чирадзулу, Мачинга, Мангочи, Муланџе, Мванза, Нсанџе, Тиоло, Фаломбе, Зомба
Мапа државе[уреди] ГеографијаОко 20% површине Малавија чини језеро Малави, треће језеро по величини у Африци, у језеру се налазе острва Ликома и Чизумулу која припадају Малавију иако се налазе у територијалним водама Мозамбика. Река Шире почиње на јужном крају језера и улива се 400 km јужније у реку Замбези. Друга већа језера су Чилва 2500 km², Маломбе 390 km² и Чиута 200 km².
Малави је једна од подсахарских држава са највећом густином насељености. Лилонгве, главни град Малавија од 1971. броји преко 400000 становника. Сва министарства, парламент и председник државе се налазе у Лилонгвеу. Блантаир је остао главни трговачки центар и највећи град, он је 1966. имао 109000 становника, а 1998. скоро 500000. У њему се налази Врховни суд.
Клима Малавија је суптропска. Кишна сезона траје од новембра до априла. Од маја до октобра кише постају ретке. Од октобра до априла клима је топла и влажна дуж обала језера, као и у долини реке Шире и у зони Лилонгвеа, влажност у остатку земље је слабија. Од јуна до августа, у области око језера и на југу земље, температура је пријатно топла, у остатку земље ноћи могу бити хладне са темпратурама од 5° до -14°С.
Малави има пет националних паркова: Кап Маклир, Касунгу, Ленгве, Ливонде и Ника.
[уреди] ПривредаНајвећи број становника Малавија се бави пољопривредом. За исхрану становништва се највише гаје кукуруз, пиринач, кромпир, маниока, банане, док се за комерцијалне сврхе највише гаје чај, дуван, шећерна трска, памук, кикирики и кафа. Сточарство је оријентисано на узгој говеда, коза, свиња, оваца и кокоши. Риболов на јазеру Малави има велики значај. Шуме покривају половину државне територије и то дрво се експлоатише, од плементих врста то су махагонија, тиково дрво, кедар.
Индустрија, рударство и туризам су слабо развијени.
Производи које Малави највише извози су дуван, чај, шећер, памук, кафа, кикирики, банане и дрво. Најзаступљенији увозни производи су нафта, грађевински материјал, пољопривредна механизација, ђубрива итд. Најзначајнији спољнотрговински партнери су: Европска унија (највише Немачка), САД, Јапан, Јужноафричка република, Мозамбик.
У Малавију су заступљени сви видови саобраћаја. Друмска мрежа је густа и релативно квалитетна. Железничком пругом Малави је повезан са Мозамбиком, што је значајна веза са лукама Беира и Накала. Пловидба по језеру Малави има велики национални значај. Међународни аеродроми су Лилонгве и Блантаир.
[уреди] ДемографијаМалави је са 130 становника/км² веома густо насељена афричка земља. Најгушће су насељени јужни делови земље, поготово обале језера Малави и долина реке Шире. Наталитет и морталитет су високи, а просечан животни век становништва је низак (50,03 година). Око 58% становништва припада народу Малави (или Марави), чија су највећа племена Нијанџа (на југу) и Тумбука (на северу). Остатак популације чине припадници народа Ломве (18%), Јао (13%), Нгони (7%) и остали. Службени језици су нијанџа и енглески. Око 75% становника су хришћани, а око 20% муслимани.
| |||