[[Datoteka:Wien PSK.jpg|thumb|250px|Zgrada poštanske štedionice u Beču]]
'''Oto Koloman Vagner''' ({{jez-nem|Otto Koloman Wagner}}; [[Pelcnig]] u blizini [[Beč]]a, [[Austrija]] [[13. jul]] [[1841]] – [[Beč]], [[11. april]] [[1918]]) bio je austrijski [[arhitektura|arhitekt]]. Nazivali su ga „ocem savremene bečke arhitekture“ i „učiteljem čitave generacije“., Biojer je bio profesor umetničke akademije una [[BečAkademie der bildenden Künste|Bečkoj umjetničkoj akademiji]]u.
==Biografija==
Studirao je arhitekturu na InstitutuPolitehničkom politehnikeintitutu ui Beču,[[Akademie Akademijuder likovnihbildenden umetnostiKünste]] u Beču[[Beč]]u i Akademiju građevinarstva u Berlinu. U Vagnerovim prvim delima preovlađuju elementi [[Klasicizam |novorenesanse i umetnosti istoricizma]]. Posle počinje da razvija misli J. G. Sempera o racionalizmu u arhitekturi ("šta nije funkcionalno ne može biti lepo"). Godine 1895. izdaje teorijsko delo "Moderne Architektur"("Moderna arhitektura") u kojem zahteva primenjeni stil koji je zasnovan na [[Funkcionalizam |funkcionalnosti]], prigodnom izboru materijala i konstrukciji. Glavni je predstavnik [[Bečka secesija |bečke secesije]]. Njegovo poslednje delo se u značajnom smislu približava [[Purizam |purističkoj arhitekturi]].
