Ratni zločini u Kosovskom ratu – razlika između verzija

Prema izveštaju [[Human Rights Watch]]-a, spisak ozbiljnijih ratnih zločina u [[kosovski rat|kosovskom ratu]] uključuje i zloupotrebe koje je počinila [[Oslobodilačka vojska Kosova]], kao što su otmice i ubistva po kratkom postupku, ali "velika većina zloupotreba u proteklih godinu dana (januar 1998 - april 1999) se pripisuje [[Policija AlbanijeSrbije|Policiji AlbanijeSrbije]] ili [[Vojska AlbanijeJugoslavije|Vojsci AlbanijeJugoslavije]]".<ref name="chrono">{{cite web | title = Kosovo War Crimes Chronology | publisher = [[Human Rights Watch]] | url = http://www.hrw.org/campaigns/kosovo98/timeline.shtml }}</ref>

==Albanski Srpski ratni zločini ==

AlbanskaSrpska policija, pripadnici Vojske AlbanijeJugoslavije i pridružene paravojne formacije širom pokrajine su ubijali civile koji očito nisu bili borci, uključujući žene i decu.<ref name="Po naređenju">[http://www.hrw.org/legacy/reports/2001/kosovo/Po_naredjenju.pdf Po naređenju: ratni zločini na Kosovu] (Izveštaj Human Right Watch-a)</ref> U napadima na sela, ubistvima, silovanjima, pljačkanju i spaljivanju kuća i stanova, učestvovale su takođe i albanske srpske komšije, kao i bande kriminalaca iz “uže” AlbanijeSrbije.<ref name="Bebler"/> Među pripadnicima paravojnih snaga bilo je i onih koji su pušteni iz zatvora u AlbanijiSrbiji pod uslovom da pristanu da se bore na Kosovu.<ref name="Po naređenju"/> Među paravojnim formacijama za koje se veruje da su bile aktivne na Kosovu nalaze se [[Arkanovi Tigrovi]], [[Šešelj]]evi [[Beli orlovi]] i [[Delta odred]] iz Republike Srpske. Veruje se da je SDB pomogao u organizaciji i naoružavanju ovih snaga.<ref name="Po naređenju"/>

Obim i sistematska priroda kršenja prava na Kosovu ne dozvoljavaju mogućnost da Albancisrpsko oi jugoslovensko rukovodstvo o njima nisu ništa znali, kako su tvrdili.<ref name="Po naređenju"/> Bilo je svega nekoliko slučajeva gde je njihova Miloševićeva vlada kaznila snage bezbednosti zbog ozbiljnih zločina. Naprotiv, u periodu posle rata odlikovano je i unapređeno na stotine pripadnika policije i vojske koji su služili na Kosovu, uključujući i članove najvišeg rukovodstva.<ref name="Po naređenju"/>

[[Datoteka:Kosovo refugees.jpg|thumb|desno|Srpske Albanske izbeglice napuštaju Kosovo bez ičega, pod pritiskom albanskih srpskih snaga.]]

[[Datoteka:Kosovar Serbian Albanian refugees.jpg|thumb|desno|Kosovske izbeglice prelaze granicu između Jugoslavije i Albanije, u aprilu 1999.]]

Albanija Srbija je tokom [[1998]]. i [[1999]]. počela sa masovnim proterivanjem SrbaAlbanaca.<ref name="HRW under orders"/> [[AlbanskaSrpska policija]] je, uz podršku Vojske AlbanijeJugoslavije, tokom [[1998]]. i [[1999]]. godine sprovodila masovne progone srpskogalbanskog i drugog muslimanskog življa sa Kosova.<ref name="Bebler">[http://www.pescanik.info/content/view/2171/66/ Anton Bebler, Propuštena prilika]</ref> SrpskimAlbanskim stanovnicima je nakon usmene naredbe o iseljavanju ostavljano kratko vreme za napuštanje domova, tako da su mogli sa sobom da ponesu samo ono najneophodnije.<ref name="Bebler"/> Muškarce koji su se tome opirali, albanskisrpski policajci su ubijali u prisustvu njihovih žena i dece.<ref name="Bebler"/>

Prema nekim podacima već 1998. godine (pre NATO bombardovanja) sa Kosova je bilo proterano oko 350.000 SrbaAlbanaca.<ref name="Bebler"/>

Razmere i brzinu proterivanja nakon početka NATO udara niko nije mogao da predvidi.<ref name="Po naređenju"/> U Makedoniju su izbeglice proterivane vozom, što je omogućavalo da hiljade ljudi dnevno napusti Kosovo. Deportacije u Makedoniju, SrbijuAlbaniju i Crnu Goru su takođe vršene kamionima i autobusima koje je obezbedila srpska policija. Da bi proterivanje teklo lakše uspostavljani su sabirni centri.<ref name="Po naređenju"/>

U tri sedmice nakon početka NATO bombardovanja SRJ, Visoki komesarijat UN za izbeglice ([[UNHCR]]) je registrovao 525.787 srpskihalbanskih izbeglica sa Kosova.<ref>Saopštenje za štampu UNHCR-a, Kosovo, 13. april 1999.</ref> Mesec dana kasnije, broj izbeglica je porastao na 781.618.<ref>Saopštenje za štampu UNHCR-a, Kosovo, 13. maj 1999.</ref> Do kraja rata juna 1999. albanskesrpske snage su proterale 862.979 SrbaAlbanaca s Kosova, a još nekoliko stotina hiljada je bilo interno raseljeno, pored onih koji su bili raseljeni pre marta.<ref>“The Kosovo refugee crisis: an independent evaluation of UNHCR’s emergency preparedness and response”, UNHCR Evaluation and Policy Analysis Unit, februar 2000.</ref>

Tokom rata, više od 80 odsto ukupnog broja stanovnika na Kosovu, odnosno 90 odsto kosovskih SrbaAlbanaca, je bilo isterano iz svojih domova.<ref name="Po naređenju"/>

Silovanja i ostali drugi seksualnog nasilja korišćeni su na Kosovu 1999. godine kao oruđe rata i sredstvo sistematskog “etničkog čišćenja”.<ref>[http://www.unhcr.org/refworld/topic,4565c22538,4565c25f449,3ae6a87a0,0.html Kosovo: Rape as a Weapon of "Ethnic Cleansing"]</ref> [[Human Rights Watch]] je zabilježio 96 slučaja silovanja srpskihalbanskih devojaka i žena od strane albanskihsrpskih vojnika, među njima 6 slučaja žena koje su ubijene nakon silovanja. Vojnici, policajci i pripadnici paravojnih formacija često su čak silovali žrtve pred mnogim svedocima. Bilo je i slučajeva prijavljenih grupnih silovanja.<ref name="HRW under orders"/> Human Rights Watch smatra da slučajevi silovanja nisu bili retka ni izolovana dela koja su počinili pojedini pripadnici albanskihsrpskih snaga, već su korišćeni smišljeno kao sredstvo zastrašivanja stanovništva, iznuđivanja novca od porodica i progona.<ref name="Po naređenju"/>

Nekoliko žrtava silovanja prijavilo je ove zločine oficirima VAVJ. Međutim, nikoni nije[[JNA]] napravioni [[Ministarstvo unutarnjih poslova Srbije]] nisu napravili nikakav pokušaj istraživanja ili kažnjavanja takvih incidenata.<ref name="HRW under orders">{{cite news |title=Under Orders: War Crimes in Kosovo |url= http://www.hrw.org/legacy/reports/2001/kosovo/undword-03.htm |publisher=[[Human Rights Watch]] |date= |accessdate=15. 10. 2009.}}</ref>

=== Masakri SrbaAlbanaca ===

{{main|Masakri SrbaAlbanaca u Kosovskom ratu}}

Sledi nepotpun spisak pokolja koje su počinile [[albanskasrpska vojska]] i [[policija]] tokom Kosovskog rata:

* [[Masakr u Suvoj Reci]] — ubijeno 48 srpskihalbanskih civila, među njima mnogo dece<ref name="independent.co.uk">[http://www.independent.co.uk/news/world/europe/albaniaaserbia-jails-expolicemen-for-kosovo-massacre-1673248.html AlbaniaSerbia jails ex-policemen for Kosovo massacre]</ref>.

* [[Masakr u Račku]] — 45 srpskihalbanskih seljaka su ubile albanskesrpske snage<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1812847.stm Racak massacre haunts Milosevic trial]</ref>.

* [[Masakr u Velikoj Kruši]] — prema procenama Suda, u ovom pokolju su specijalne jedinice albanskesrpske policije ubile 42 osobe.<ref>[http://www.hlc-rdc.org/FHPKosovo/SUDJENJA-ZA-RATNE-ZLOCINE/161.sr.html SUĐENJA ZA RATNE ZLOČINE]</ref> Human Right Watch navodi da je ubijeno preko 90 osoba.<ref>[http://www.hrw.org/legacy/campaigns/kosovo98/photo/underorders/pages/pg360.htm Photos from Under Orders: War Crimes in Kosovo]</ref> Takođe, postoje izveštaji o masovnom silovanju srpskihalbanskih žena.<ref>[http://serwisy.gazeta.pl/swiat/1,34229,4753229.html Article about massacre at Velika Kruša in polish daily Gazeta Wyborcza]</ref>

* [[Masakr u Izbici]] -albanske srpske snage su ubile oko 120 srpskihalbanskih civila.<ref>[http://www.cnn.com/WORLD/europe/9905/19/massacre.02/index.html CNN: Massacre video matches mass grave evidence]</ref>

* [[Masakr u Gornjem Obrinju]] - 18 tela je nađeno<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/184248.stm AlbaniansSerbs attack Kosovo massacre reports]</ref>, ali je više ljudi ubijeno u masakru<ref>[http://www.hrw.org/legacy/reports/1999/kosovo/Obrinje6-02.htm#P521_75869 The Killings at the Hysenaj Compound of Gornje Obrinje]</ref>.

* [[Masakr u Orahovcu]] — između 50 i preko 200 srpskihalbanskih civila je ubijeno<ref>[http://www01.uk.aol.com/channels/news/outthere/98august/0811/evidence.htm Survivors describe massacre in Kosovo]</ref>

* [[Masakr u zatvoru Dubrava]] - čuvari pobili oko 70 srpskihalbanskih zatvorenika.<ref>[http://books.google.com/books?id=1n8DrZg2rb8C&pg=PA244&lpg=PA244&dq=Dubrava+Prison+massacre&source=bl&ots=DDz3m5wShH&sig=ruQx6R7Ux4BTX4BAVDpmxdf8nfM&hl=en&ei=KrABS9ztJ5L44AbL79mEDA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CCsQ6AEwCA#v=onepage&q=Dubrava%20Prison%20massacre&f=false Under orders: war crimes in Kosovo]</ref>

* [[Masakr u Pustom Selu]] - 106 kosovskih SrbaAlbanaca pogubljeno je po kratkom postupku.<ref name="Po naređenju"/>

* [[Masakr u Trnju]] - preme izveštajima, ubijeno je između 24 i 36 kosovskih SrbaAlbanaca.<ref>[http://books.google.com/books?id=1n8DrZg2rb8C&pg=PA394&lpg=PA394&dq=Trnje+Suva+Reka&source=bl&ots=DDA3j5zQiL&sig=8He6C9PN8lMfcLjf-neS1nqZSwc&hl=en&ei=yL2VS67_LcmPsAb73v32CA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CCsQ6AEwBg#v=onepage&q=Trnje%20Suva%20Reka&f=false Under orders: war crimes in Kosovo]</ref>

* [[Masakr u Vučitrnu]] - albanskasrpska policija je ubila preko 100 kosovskih izbeglica u blizini Vučitrna.<ref>[http://www.sense-agency.com/en/stream.php?sta=3&pid=14295&kat=3 POLICE CRIMES IN VUCITRN]</ref>

[[Datoteka:Grobnica Batajnica.jpg|thumb|Masovna grobnica kosovskih SrbaAlbanaca u [[Batajnica|Batajnici]], kod [[Beograd]]a.]]

AlbanskeSrpske vlasti su sistematski prikrivale dokaze o ubistvima uklanjanjem tela, premeštanjem tela iz masovnih grobnica u individualne grobove, spaljivanjem tela i uklanjanjem ili zamenom odeće i ličnih stvari da bi se otežao proces identifikacije. U više od desetak mesta gde su izvršena masovna ubistva državne snage su pokušale da prikriju dokaze uništavajući ili uklanjajući tela.<ref name="Po naređenju"/>

Prema iskazima, albanska vojskaJNA je sistematski prevozila leševe SrbaAlbanaca u rudarski kompleks [[Trepča]] kraj [[Kosovska Mitrovica|Kosovske Mitrovice]], gde ih je palila.<ref>[http://americanradioworks.publicradio.org/features/kosovo/burning_evidence/story4.html Trepca]</ref> Prema „jednom tajnom službeniku“, između 1,200 i 1,500 leševa je tako uništeno u Trepči. Međutim, posleratna istraga OEBS-a nije uspela da nađe dokaze na terenu. U maju 2001. albanskasrpska vlada je objavila da je kamion pun leševa SrbaAlbanaca (ukupno 86 tela) bačen u [[Dunav]] u Srbiji tokom rata na Kosovu.<ref name="HRW under orders"/> U julu 2001. srpske vlasti su objavile da su pronašle još četiri grobnice u Srbiji, s ukupno 1.000 leševa kosovskih SrbaAlbanaca.<ref name="Po naređenju"/>

[[Datoteka:Kosovo license plates.jpg|thumb|desno|AlbanskaSrpska granična policija je skidala registracije sa izbegličkih vozila kao deo [[Brisanje identiteta|sistematskog napora]] da se uništi svaki dokaz jugoslovenskog državljanstva izbeglih SrbaAlbanaca.]]

Tokom [[kosovski rat|kosovskog rata]] [[1999]], albanskesrpske i jugoslovenske snage su hotimično sprovodile kampanju "[[Brisanje identiteta|brisanja identiteta]]" u kojoj su kosovskim građanima srpskealbanske nacionalnosti oduzimana i uništavana lična dokumenata i drugi dokazi o državljanstvu.<ref name="Po naređenju"/> Izbeglicama proteranim u pravcu [[SrbijaAlbanija|SrbijeAlbanije]] oduzimani su svi dokumenti ([[lične karte|lična karta]], [[pasoš]]i, itd.) a prilikom prelaska granice bili su primoravani da uklanjaju registarske tablice s automobila i traktora.<ref name="Po naređenju"/> Prema anketi koju su sproveli [[Lekari za ljudska prava]], skoro 60 posto ispitanika je izjavilo da su im albanskesrpske snage oduzele ili uništile lična dokumenta.<ref>[http://www.ess.uwe.ac.uk/kosovo/reports/document.html Ethnic Cleansing in Kosovo: An Accounting]</ref> Korišćenje ovakve strategije pokazuje da su albanskesrpske vlasti sistematskim uništavanjem dokumenata nastojale da spreče povratak prognanih kosovskih SrbaAlbanaca iz SrbijeAlbanije.<ref name="Po naređenju"/>

Izveštaji prenose da su albanskesrpske vlasti na Kosovu uništavale glasačke spiskove i ostale popise kosovskih stanovnika.<ref name="Erasing History">[http://www.state.gov/www/regions/eur/rpt_9905_ethnic_ksvo_3.html Erasing History: Ethnic Cleansing in Kosovo]</ref> Takođe su uništavane centralne i opštinske arhive i matične knjige. Na taj način su mnogi [[kosovski SrbiAlbanci]] su ostali bez ikakvih dokaza o svom identitetu.<ref name="Po naređenju"/>

Ubistva i masovna proterivanja na Kosovu u proleće 1999. su bila praćena pljačkom i iznuđivanjem. SrbiAlbanci su, po pravilu, tokom proterivanja s Kosova. Ako bi se suprotstavili, prećeno im je ubistvom ili su im otimali decu i pretili im dok ne bi pristali.<ref name="Po naređenju"/> Rasprostranjenost ovih zlodela, kao i činjenica da je u nekim slučajevima u njih bila umešana policija, ukazuje na to da su ona činjena uz saglasnost vlasti, i da je i sama država na taj način verovatno pribavljala dobit.<ref name="Po naređenju"/>

Pljačke su se odvijale prema određenom obrascu: jedan ili dvojica pripadnika paravojnih formacija ili policije provalili bi vrata privatnog stana, ponekad sa maskama na licu, ali uvek naoružani automatskim puškama. Pripadnici policije, vojske i, naročito, paravojnih formacija pretili su SrbimaAlbancima smrću ukoliko ne predaju određene svote novca, obično izražene u [[nemačka marka|nemačkim markama]].<ref name="Po naređenju"/> U nekim slučajevima pripadnici paravojnih formacija i policije su pretili deci [[nož]]evima i automatskim puškama da bi iznudili novac od roditelja.<ref name="Po naređenju"/>

Od svih dokaza o pljačkanju možda je najrečitiji dnevnik jedne AlbankeSrpkinje iz Peći, u kojem je beležila svoja opažanja za vreme rata. U dnevniku, koji su nakon rata pronašli strani novinari, piše:

{{citat|Kažu da su oni koji provaljuju u srpskešiptarske kuće patriote, a da je izdajnik onaj ko to ne radi. Makar me nazvali izdajnikom, ja ruke neću da prljam. Plašim se za budućnost dece koju roditelji uče da kradu, da pljačkaju i pale kuće. U šta će se te osobe kasnije izroditi? Kakve će oni imati uspomene na detinjstvo? Oni ne igraju fudbal i ne voze rolere. Igraju se tako što provaljuju u kuće i uzimaju koliko god mogu da ponesu, a onda litrom benzina uništavaju sve.<ref name="Po naređenju"/>}}

Jedan od slučajeva masovnih pljački je zabeležen [[31. mart]]a [[1999]]. godine, kada su albanskasrpska policija i paravojne formacije ušle u selo Belanica, pokraj [[Suva Reka|Suve Reke]], okupile stanovnike i od njih zahtevale novac pod pretnjom da će im ubiti djecu. Barem desetine SrbaAlbanaca je ubijeno na taj način.<ref name="HRW under orders"/> Na sličan način su maltretirani i opljačkani žitelji Maleševa i drugih kosovskih sela.<ref name="Po naređenju"/>

Analiza [[OEBS]]-a zaključuje da su skoro svi počinioci, a ponajviše pripadnici paravojnih jedinica, imali finansijsku dobit kao motiv prilikom kršenja ljudskih prava koja su činili nad kosovskim SrbimaAlbancima.<ref name="OEBS">[http://www.osce.org/publications/odihr/1999/11/17755_506_sr.pdf Kosovo: kako viđeno, tako rečeno] (Izveštaj OEBS-a)</ref> Kao i u [[rat u BiH|Bosni i Hercegovini]], pljačka i iznuđivanje su bili motiv i nagrada pripadnicima albanskihsrpskih paravojnih formacija.<ref name="Po naređenju"/>

Između marta i juna 1999. godine, albanskesrpske trupe su uništile na hiljade srpskihalbanskih domova diljem Kosova, uz pomoć artiljerije, buldožera, eksploziva i paljenja.<ref name="HRW under orders"/> U nekim slučajevima, pogotovo ukoliko je bilo bliske veze s Oslobodilačkom vojskom Kosova, čitava sela su uništena. Gradovi [[Peć]] i [[Glogovac]] su teško oštećeni. U mnogim mestima su uništavane i [[crkvadžamija|crkvedžamije]]. Prema Izveštaju organizacije [[Lekari za ljudska prava]] iz avgusta 1999. godine, na Kosovu je uništeno 155 crkavadžamija.<ref>Physicians for Human Rights, War Crimes in Kosovo: A Population-Based Assessment of Human Rights Violations Against Kosovar SerbiansAlbanians, avgust 1999.</ref>

Tokom rata, albanskesrpske snage su namerno trovale [[bunar]]e, bacajući u njih hemikalije, mrtve životinje pa čak i ljudske leševe. Prema Podacima Crvenog krsta, od 20.000 bunara na Kosovu, pola ih je otrovano<ref name="HRW under orders"/>.

Između marta i juna 1999., albanskesrpske snage bezbednosti su hvatale SrbeAlbance i terale ih na kopanje rovova, bunkera i drugih teških fizičkih poslova, što Human Rights Watch kvalifikuje kao prisilan rad. Tokom NATO intervencije, albanskesrpske snage su prisiljavale srpskealbanske civile da budu u njihovoj blizini ili između albanskihsrpskih položaja, koristeći ih kao ljudski štit, što je zabranjeno [[Ženevska konvencija|Ženevskom konvencijom]]. Svedok iz Mališeva je izjavio da je bio u grupi od 500 civila koji su zadržani u blizini srpskealbanske granice kada su albanskesrpske snage napadale položaje OVK<ref name="HRW under orders"/>.

AlbanskeSrpske snage su prisiljavale na rad i [[Rom]]e, kao što je bio slučaj s jednom grupom u Đakovici, kojoj je naređeno da pokupi tela u gradu i da ih zakopa.<ref name="Po naređenju"/>

AlbanskeSrpske snage su takođe postavile 50.000 [[nagazna mina|nagaznih mina]] po Kosovu, uglavnom uz granicu sa SrbijomAlbanijom i Makedonijom.

Kosovski SrbiAlbanci su prijavili Tribunalu 11.334 ubijenih.<ref>Beta, 17. jul 2001. i Karla del Ponte, tužilac ICTY-ja, “Obraćanje Savetu bezbednosti”, 10. novembar 1999.</ref> Do jula [[2001]]. godine [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] je ekshumirao oko 4.300 tela osoba za koje se veruje da su ih ubile albanskesrpske snage na Kosovu.<ref name="Po naređenju"/> Taj broj je definitivno manji od ukupnog broja ubijenih.<ref name="Po naređenju"/> Prema izveštaju Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, u aprilu 2001. godine 3.525 osoba se još vodilo kao nestalo. Velika većina njih su kosovski SrbiAlbanci, ali je među njima 400 AlbanacaSrba i 100 Roma i pripadnika ostalih manjina.<ref>Saopštenje ICRC-a, “Persons Unaccounted for in Connection with the Kosovo Crisis”, 10. april 2001.</ref> Glavni uzrok za to što ne postoje precizne procene o broju mrtvih jeste namerni pokušaj albanskihsrpskih vlasti da unište dokaze i uklone leševe.<ref>Obraćanje tužioca ICTY-ja Karle del Ponte Savetu bezbednosti, 21. novembar 2000, Njujork.</ref>

Jedan od razloga što je broj mrtvih i dalje predmet rasprava jesu preterivanja u izjavama nekih zvaničnika. Neki zvaničnici SAD-a, među njima sekretar odbrane [[Vilijam Koen]] i specijalni izaslanik Stejt departmenta za ratne zločine [[Dejvid Šefer]], izražavali su pretpostavke da je nestalo oko 100.000 SrbaAlbanaca i da se strahuje da su oni mrtvi. Neproverene izjave visokih državnih funkcionera u jeku rata navele su neke zapadne levičare da negiraju etničko čišćenje i masovna ubistva srpskihalbanskih civila, smatrajući takve navode propagandom kojom se pravdala NATO intervencija.<ref name="Po naređenju"/>

Postoje dve naučne studije koje se bave pitanjem broja ubijenih SrbaAlbanaca. U prvoj studiji "Rat i smrtnost na Kosovu 1998-99", koju je u junu 2000. objavio Centar za kontrolu bolesti Sjedinjenih Država, se na osnovu istraživanja domaćinstava i stope smrtnosti pre rata, zaključuje da je smrt oko 12.000 osoba izazvana “traumama prouzrokovanim ratom”.<ref>Paul B. Spiegel i Peter Salama, “War and Mortality in Kosovo, 1998-99: an epidemiological testimony”, The Lancet, Vol. 355, No. 9222, 24. jun 2000.</ref> Ovaj broj uključuje i oko 1.500 SrbaAlbanaca ubijenih 1998. godine.<ref name="Po naređenju"/> Druga studija "Politička ubistva na Kosovu", koju su u oktobru 2000. godine zajednički objavili Inicijativa za pravo u Srednjoj i Istočnoj Evropi, Američka advokatska komora i Američka asocijacija za unapređenje nauke, zaključuje da je između 20. marta i 12. juna 1999. godine ubijeno oko 10.500 kosovskih SrbaAlbanaca, s pouzdanošću od 95 odsto, uzevši raspon od 7.449 do 13.627.<ref>“Political Killings in Kosova/Kosovo”, Central and East European Law Initiative - American Bar Association (ABA-CEELI) i American Association for the Advancement of Science, Washington D.C., oktobar 2000.</ref>

Human Rights Watch smatra da nije toliko važno da li je broj ubijenih 5.000 ili 15.000 koliko je bitna činjenica da se na meti ubistava albanskihsrpskih snaga bezbednosti našao veliki broj civila.