Verzija na datum 10 decembar 2007 u 18:50 uredi Srecja (razgovor \| doprinos) 64 izmene →‎Antigeni ← Starija izmjena		Verzija na datum 11 decembar 2007 u 20:55 uredi poništi OC Ripper (razgovor \| doprinos) Birokrati, Administratori interfejsa, Administratori 279.275 izmena manja wikifikacija; uvodna definicija preuzeta sa srpske Wikipedije; interwiki Novija izmjena →
Red 1: '''Antigen''' je supstanca sposobna da reaguje sa [[antitela\|antitelima]], mada ne mora da izaziva stvaranje [[antitela]]. Antigeni koji izazivaju stvaranje [[antitela]] u organizmu nazivaju se još i '''imunogeni'''. ~~Antitela prepoznaju kao antigene najširi opseg bioloških molekula. Molekuli koji stimulišu imuni odgovor su imunogeni.~~ Mali hemijski molekuli, '''hapteni''', poput dinitrofenola, mogu da se vežu za antitela, ali ne mogu da aktiviraju B-ćelije. Stoga se se pre imunizacije prave kompleksi haptena i makromolekula (nosača) koji su imunogeni. Determinanta ili epitop je deo makromolekula koji prepoznaje antitelo. Makromolekuli sadrže veći broj epitopa, od kojih se neki mogu ponavljati, a broj multiplih identičnih determinanti određuje valentnost antigena. Epitopi mogu biti nepreklapajući, kada su prostorno udaljeni i omogućavaju vezivanje dva ili više antitela. Preklapajuće determinante su blizu jedna drugoj i dovode do sternih smetnji prilikom vezivanja antitela, a u retkim slučajevima je moguće i da vezivanje prvog antitela dovede do konformacione promene strukture antigena čime se utiče na vezivanje drugog antitela. Epitopi ugljenih hidrata i fosfolipida su kovalentne strukture. ~~Determinanta ili epitop je deo makromolekula koji prepoznaje antitelo. Makromolekuli sadrže veći broj epitopa, od kojih~~ ~~se neki mogu ponavljati, a broj multiplih identičnih determinanti određuje valentnost antigena. Epitopi mogu biti~~ U slučaju proteina, postoje linearne determinante (niz od oko 6 aminokiselina i u najvećem broju slučajeva su dostupne antitelima tek pri denaturaciji proteina) i konformacione determinante (formiraju ih aminokiseline koje su razdvojene u ▼ ~~nepreklapajući, kada su prostorno udaljeni i omogućavaju vezivanje dva ili više antitela. Preklapajuće determinante su~~ primarnoj strukturi proteina i dovode se u neposrednu blizinu u nativnoj, trodimenzionalnoj, formi). Proteini su podložni modifikacijama, poput fosforilacije i proteolize, koje dovede do promene kovalentne strukture i stvaranja novih epitopa, neoantigenih determinanti.▼ ~~blizu jedna drugoj i dovode do sternih smetnji prilikom vezivanja antitela, a u retkim slučajevima je moguće i da vezivanje~~ ~~prvog antitela dovede do konformacione promene strukture antigena čime se utiče na vezivanje drugog antitela. Epitopi~~ [[category:Imunitet]] ~~ugljenih hidrata i fosfolipida su kovalentne strukture.~~ [[category:Fiziologija]] ▲U slučaju proteina, postoje linearne determinante (niz od oko 6 aminokiselina i u najvećem broju slučajeva su dostupne [[category:Imunologija]] ~~antitelima tek pri denaturaciji proteina) i konformacione determinante (formiraju ih aminokiseline koje su razdvojene u~~ ▲primarnoj strukturi proteina i dovode se u neposrednu blizinu u nativnoj, trodimenzionalnoj, formi). Proteini su podložni modifikacijama, poput fosforilacije i proteolize, koje dovede do promene kovalentne strukture i stvaranja novih epitopa, [[af:Antigene]] ~~neoantigenih determinanti.~~ [[bg:Антиген]] [[ca:Antigen]] [[cs:Antigen]] [[da:Antigen]] [[de:Antigen]] [[en:Antigen]] [[es:Antígeno]] [[eu:Antigeno]] [[fi:Antigeeni]] [[fr:Antigène]] [[he:אנטיגן]] [[id:Antigen]] [[it:Antigene]] [[ja:抗原]] [[ko:항원]] [[lt:Antigenas]] [[nl:Antigeen]] [[no:Antigen]] [[pl:Antygen]] [[pt:Antígeno]] [[ro:Antigen]] [[ru:Антиген]] [[simple:Antigen]] [[sk:Antigén]] [[sl:Antigen]] [[sv:Antigen]] [[uk:Антиген]] [[vi:Kháng nguyên]] [[zh:抗原]]

Antigen – razlika između verzija