Atila – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
|||
Red 71:
== Atilin rat protiv Rimskog carstva ==
Kada je Atila osigurao svoju poziciju prema Vizantiji, koja je kupovala mir sa Hunima, okrenuo se Rimskom carstvu.
Misao Atile da krene sa vojskom na [[Rim]] nikada ga nije napuštala. Ipak, on je oprvo napao njene provincije. Krajem [[450]]. napao je Galiju. To je i vreme razvitka Burgundske kraljevine u oblasti [[Mainz|Majnca]], sa glavnim gradom [[Worms|Vormsom]] na [[Rajna|Rajni]]. Kod [[Burgundi|Burgunda]] je tada vladao kralj Gunter koji se nalazio pritisnut između otvorenog sukoba njegovih ćerki i Huna. Najznačajnije svedočanstvo ovih događaja je bio starogermanski ep „Pesma o Nibelunzima“.
[[Datoteka:MorThanFeastofAttila.jpg|thumb|right|250px|"Gozba Atile"]]
Nakon prisajedinjenja Burgunda, Atila izlazi pred zapadnorimskim carem sa jasnim namerama. Traži da se sestra cara Valentijana III, Honorijom. Zanimljivo je objasniti kako je došlo do povezanosti Honorije i Atile. Honorija, sestra spomenutog cara Valentinijana, [[449]]. godine zatečena je u ljubavnoj vezi sa svojim slugom. Nakon toga ljubavnik je pogubljen, a Honorija koja je verovatno bila [[trudnoća|trudna]], izolovana je iz javnog života. Besna poslala je poruku Atili u kojoj je zamolila da postane njen [[vitez]]. Atila je to protumačio kao [[brak|bračnu]] ponudu i zatražio polovinu [[Zapadnorimsko Carstvo|Zapadnorimskog Carstva]] za njen miraz. Protiv ovoga je naročito ustala Valerijanova majka Presilda koja je izjavila da se njena ćerka neće nikada udati za varvarina.
Atila je rešio da spor reši silom.
Jedini čovek koji se tada mogao suprostaviti Atili bio je zapadnorimski namesniik [[Flavije Aecije]]. On je jedno vreme bio taoc na hunskom dvoru i upoznao je hunski način življenja, njihove običaje i tradiciu. Kada su ga Rimljani u zamenu vratili, pokušao je da uzurpira mesto Valentijana za novog cara Rimljana, pa je osuđen na doživotno zatočeništvo. Opasnost od Huna je naterala da se on oslobodi iz tamnice i da ponovo komanduje rimskom vojskom.
Međutim, Aecije će posle pobede nad Atilom pasti kao žrtva čiste politike. Optužiće ga da je ponovo pripremao prevrat, pa će biti ubijen na ulici [[454]].
Flaviju Aeciju je data velika vojska, a on je ponovo postavljen za vrhovnog zapovednika rimskih legionara. Aecije je na jugu formirao jake vojne snage, primivši u vojsku Vizigote, Franke i Burgunde. Pošto je Atila zauzeo [[Orléans|Orlean]], koji je Aecije uskoro povratio, Atila se sa bogatim plenom počeo vraćati u otadžbinu, ali ga je Aecije u stopu gonio. Hunska vojska je prešla Rajnu nizvodno od Majnca, ali su ih na drugom kraju sačekale odmorne trupe Aecija.
U rano svitanje [[20. 6.
Huni su zauzeli desnu stranu polja, a Rimljani levu. Kada je Atila video da je njegova vojska preslaba da bi izborila pobedu, lično je krenuo na Aecija koji se nalazio na brdašcu odakle je mirno posmatrao tok bitke. Atila je posle velikih gubitaka naredio povlačenje u vojne barake, 4km od polja. Tu su Vizigoti noću pokušali da prepadnu Hune, ali su Huni na vreme alarmirali uzbunu i oterali Vizigote dalje od logora.
Idućeg dana, Atila se sa ostatkom vojske povukao. Aecije je slavio svoju veliku pobedu u Rimu. Atila je iskoristio dezorganzaciju Vizigota, pa je preduzeo novi ratni plan. Prešao je Julijske Alpe i upao u Italiju 452.Opseo je grad [[Akvileja|Akvileju]], blizu [Venecij|Venecije]] i zidine je tukao katapultima. Kad je grad pao, Atila je nameravao da odatle krene na Rim, ali su ga njegovi najbliži savetovaoci odvratili. Zauzeo je više gradova, opustošio dolinu Pada i stigao do Mincia gdje mu je u susret došao papa Leon I. Samo zahvaljujući papi Leonu I [[Rim]] je spašen od razaranja. Epidemije i glad prisilili su Atilu da napusti Italiju. [[Konstantinopolj]] je pak nakon poraza vizanstkog cara Teodosija II spašen samo zato što je hunska vojska, koju je prvenstveno činila pešadija, bila sasvim nedorasla i neopremljena za opsadu tako velikog grada.
== Smrt u bračnoj postelji ==
| |||