Razlike između izmjena na stranici "Bosanska kriza"

Dodana 144 bajta ,  prije 4 godine
m/м
Predstavnici [[Pravoslavlje|pravoslavnih]] i [[Islam|muslimanskih]] narodnih organizacija dali su u [[Budimpešta|Budimpešti]] [[11. oktobar|11. oktobra]] izjavu da je [[aneksija]] izvršena bez pitanja i protiv volje stanovništva i uputili su posebnu delegaciju u evropske [[Prestonica|prestonice]] da tu izjavu stavi do znanja velikim silama.
 
Aneksija je u Srbiji odjeknula kao bomba. Tamošnji su nacionalisti držali da im je nepošteno ispred nosa odnešena potencijalna nagrada - teritorij Bosne i Hercegovine.<ref name="Malcolm"/> U [[Kraljevina Srbija|Srbiji]] je [[aneksija]] izazvala veliko uzbuđenje, jer se osjećalo da se [[Austrija]] time učvršćuje na [[Balkansko poluostrvo|Balkanu]]. Za većinu naroda u Srbiji, ideja da srodni bosansko-hercegovački narod bude opet pod tuđom vlašću bila je neprihvatljiva. Osim toga, među izvesnim političarima nacionalističke orijentacije postojao je i osećaj da Austrija želi da presiječe sve nade u budućnost [[Velika Srbija|velike srpske države]], u kojoj bi živeli svi narodi slovenskog porekla, ma koje vere bili.
 
U [[Srbija|Srbiji]] su držali masovne zborove i stvorili dva tajna društva za ujedinjenje svih Srba: "[[Narodna odbrana|Narodnu odbranu]]" sa ciljem da prikupi dobrovoljce za eventualne borbe, i "[[Ujedinjenje ili smrt]]" (poznato i pod imenom "[[Crna ruka]]"). Potkraj 1908. godine bilo je već nekoliko ogranaka "Narodne odbrane" i u Bosni.<ref name="Malcolm"/> Srbiju je od nauma da navijesti rat Austro-Ugarskoj odvratio ruski ministar vanjskih poslova Izvoljski, koga je zabolio nacin na koji ga je von Aerenthal izigrao, ali je svejedno savjetovao Beogradu ovako: "Srbija mora ostati na miru i ne smije ničim izazvati Austriju kako joj ne bi pružila priliku da je satre."<ref name="Malcolm"/> [[24. februar]]a [[1909]]. je u Srbiji obrazovana koncentraciona vlada pod predsedništvom [[Stojan Novaković|Stojana Novakovića]].
Anonimni korisnik