Crna smrt – razlika između verzija

 

Kao odgovor na povećanu cenu rada i obaranje feudalne rente, preduzeti su razni pokušaji da se poveća iskorišćavanje rada, bilo kroz ponovno uvođenje radne obaveze, bilo, kao u nekim slučajevima, obnavljanjem robovlasništva. U Firenci je uvoz robova bio odobren [[1366]]. godine. Ali, takve mere su samo zaoštrile [[klasni sukob]]. Englesko [[plemstvo]] je pokušalo da obuzda cenu rada pomoću Statuta o radu, koji je ograničavao maksimalnu nadnicu, što je izazvalo [[Seljački ustanak u Engleskoj]] [[1381]]. godine. Ustanak se širio iz okruga u okrug i završio maršem hiljada seljaka od [[Kent]]a do [[London]]a, koji su hteli da „popričaju sa Kraljem“.<ref name="Federiči"/> Između [[1379]]. i [[1382]], u Francuskoj se podigao „vihor revolucije“.<ref>Boissonnade 1927: 314</ref> Proleterska pobuna je eksplodirala u Bezijeru, gde je četrdeset tkača i obućara bilo obešeno. Pobunjeni radnici iz Monpeljea su poručili da će „do Božića prodavati hrišćansko meso po ceni od šest para za pola kile“. Pobune su izbile u [[Karakson]]u, [[Orlean]]u, [[Amijen]]u, [[Turne]]u, [[Ruan]]u i konačno u [[Pariz]]u, gde je [[1413]]. na vlast došla tzv. „radnička demokratija“.<ref name="Federiči"/> U Italiji je najvažnija bila pobuna „čompija“, koja je počela u julu [[1382]]. Na neko vreme, tekstilni [[radnici]] su prisilili buržoaziju da im ustupi deo vlasti i uveli moratorijum na sve dugove nadničara; proglasili su neku vrstu "[[diktatura proletarijata|diktature proletarijate]]" („Božji narod“), iako su uskoro poraženi od udruženih snaga plemstva i buržoazije.<ref name="Federiči"/>

 

== Reference ==