Wikipedija

Inkvizicija – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Nema sažetka izmjene
Nema sažetka izmjene
Red 1:
'''Inkvizicija''' ([[Latinski|lat]]. ''inquisitio'' - istraživanje) je bila institucija [[Rimokatolička crkva|Rimokatoličke crkve]] koja je inkvizicijski postupak provodila radi pronalaženja, optuživanja i osude [[heretik]]a. U najširem smislu inkvizicija znači svaki onaj pravosudni organ koji u sebi objedinjuje [[istraga|istražnu]] i [[sud]]sku funkciju. (V. [[inkvizitorni postupak]].)
 
Svetu Inkviziciju je osnovao papa [[Grgur IX]] u periodu [[1231]]–[[1233]]. godine, kao specijalni sud za iskorenjivanje jeresi. Sveta Inkvizicija, jednujedna od najsurovijih institucija u istoriji državne represije, je osnovao papa [[Grgur IX]]osnovana da bi ugušiougušila [[Hrišćanska jeres|jeretičke]] pokrete]] bezemljaškog [[proletarijat]]a.<ref name="Federiči">[http://kontra-punkt.info/lektira/zene-i-jeres Silvija Federiči, Žene i jeres]</ref> OdGodine svih[[1252]], inkvizicijapapa najpoznatija[[Inoćentije i najzloglasnijaIV]] je, uz saglasnost vodećih teologa tog vremena, odobrio [[Španska inkvizicijamučenje]] jeretika.<ref name="Federiči"/>
 
Od svih inkvizicija najpoznatija i najzloglasnija je [[Španska inkvizicija]].
[[André Vauchez|Andre Voše]] smatra da je tajna „uspeha“ Inkvizicije bila u njenoj proceduri. Hapšenje osumnjičenih se izvodilo u krajnjoj tajnosti. Progon se u početku sastojao iz upada na jeretičke skupove, u saradnji sa javnim vlastima. Kasnije, kada su valdenzi i katari već bili potisnuti u ilegalu, osumnjičeni su bili izvođeni pred sud bez objašnjenja za njihovo privođenje. Ista tajnost je odlikovala i proces ispitivanja. Optuženima nije saopštavano zbog čega su optuženi, a onima koji bi uspeli da ospore optužnicu bilo je dopušteno da ostanu anonimni. Osumnjičeni bi bili oslobođeni ako bi potkazali svoje saučesnike i obećali da će ćutati o svom priznanju. Uhapšeni jeretici tako nisu mogli da znaju da li ih je odao neko iz njihove zajednice.<ref name="Federiči"/>▼
 
▲[[André Vauchez|Andre Voše]] smatra da je tajna „uspeha“ Inkvizicije bila u njenoj proceduri. Hapšenje osumnjičenih se izvodilo u krajnjoj tajnosti. Progon se u početku sastojao iz upada na jeretičke skupove, u saradnji sa javnim vlastima. Kasnije, kada su [[valdenzi]] i [[katari]] već bili potisnuti u ilegalu, osumnjičeni su bili izvođeni pred sud bez objašnjenja za njihovo privođenje. Ista tajnost je odlikovala i proces ispitivanja. Optuženima nije saopštavano zbog čega su optuženi, a onima koji bi uspeli da ospore optužnicu bilo je dopušteno da ostanu anonimni. Osumnjičeni bi bili oslobođeni ako bi potkazali svoje saučesnike i obećali da će ćutati o svom priznanju. Uhapšeni jeretici tako nisu mogli da znaju da li ih je odao neko iz njihove zajednice.<ref name="Federiči"/>
Italo Mereu ukazuje da je delovanje rimske Inkvizicije ostavilo duboke ožiljke u istoriji evropske kulture, tako što je stvorilo klimu netolerancije i institucionalne sumnjičavosti, koja je nastavila da nagriza legalni sistem sve do naših dana. Nasleđe Inkvizicije je kultura podozrenja, koja počiva na anonimnim optužbama i preventivnim hapšenjima i u kojoj se osumnjičeni tretiraju kao da je njihova krivica već dokazana.<ref name="Federiči"/>▼
 
▲[[Italo Mereu]] ukazuje da je delovanje rimske Inkvizicije ostavilo duboke ožiljke u istoriji evropske kulture, tako što je stvorilo klimu netolerancije i institucionalne sumnjičavosti, koja je nastavila da nagriza legalni sistem sve do naših dana. Nasleđe Inkvizicije je kultura podozrenja, koja počiva na anonimnim optužbama i preventivnim hapšenjima i u kojoj se osumnjičeni tretiraju kao da je njihova krivica već dokazana.<ref name="Federiči"/>
{{U začetku}}
 
== Izvori ==
{{reflist}}
 
== Vidi još ==
{{Commonscat|Inquisition}}
* [[Hrišćanska jeres]]
 
[[Kategorija:Historija religije]]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Inkvizicija