Prokariote – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m r2.7.2+) (Bot: mijenja hi:प्रोकैर्योट्स sa hi:अकेन्द्रिक |
m link |
||
Red 11:
{{Taxobox_end}}
'''Prokariotske ćelije''' (grč. pro = pre; karyon = jedro; ''pre jedra'') su male, jednostavne građe, opkoljene [[ćelijski zid|ćelijskim zidom]] i [[ćelijska membrana|membranom]], a nemaju [[jedro]] niti ćelijske [[organela|organele]], osim [[ribozom]]a. Njihov genetički materijal ([[DNK]]) se nalazi slobodan, u delu [[citoplazma|citoplazme]] koji se naziva [[nukleoid]] (''sličan jedru'', zato što nije odvojen membranom od ostalog dela citoplazme). DNK je u obliku prstena (kružna DNK), i najčešće jedna prokariotska ćelija ima jedan molekul DNK (jedan [[
Pored toga što nema pravo, diferencirano jedro, prokariotska ćelija ne sadrži ni ćelijske organele, osim ribozoma u kojima se sintetišu proteini. Ribozomi prokariota su sitniji od eukariotskih i označavaju se kao 70S (S je koeficijent [[sedimentacija|sedimentacije]], tj. taloženja, koji određuje veličinu i oblik nekog molekula; naziva se još i Svedbergova konstanta). Iako je bez ćelijskih organela ova ćelija obavlja slične funkcije kao i eukariotska i to u određenim delovima ćelije. [[Ćelijsko disanje]] obavlja se pomoću niza [[enzim]]a (respiratorni lanac enzima) koji su vezani za ćelijsku membranu. Osim toga za membranu je, najmanje na jednom mestu, vezana DNK, a vezani su i enzimi koji učestvuju u [[replikacija|replikaciji]] i deobi. Da bi se ukupna površina membrane povećala, a time i intezitet procesa vezanih za nju, dolazi do obrazovanja uvrata membrane nazvanih [[mezozom]]i. Kod [[cijanobakterija]], koje mogu da obavljaju fotosintezu, za uvrate membrane su vezani [[pigment]]i i enzimi koji učestvuju u [[fotosinteza|fotosintezi]].
| |||