Otvori glavni meni

Izmjene

Bez promjene veličine, prije 6 godina
m/м
Vraćene izmjene 109.72.50.15 (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika Vatrena ptica
Milanković je rođen [[28. maj]]a [[1879]]. godine u [[Dalj]]u, blizu [[Osijek]]a na području [[Kraljevina Hrvatska i Slavonija|kraljevine Hrvatske i Slavonije]] koja je bila deo [[Austro-Ugarska|Austro-Ugarske]]). Pohađao je Bečki tehnološki institut, gde je diplomirao građevinu [[1902]]. i stekao doktorat iz tehničkih nauka [[1904]]. Kasnije je radio u tada čuvenoj firmi Adolfa Barona Pitela ''Betonbau-Unternehmung'' u [[Beč|Beču]]. Gradio je brane, mostove, vijadukte, akvadukte i druge građevine od ojačanog betona, u tadašnjoj [[Austro-Ugarska|Austro-Ugarskoj]]. Milanković je nastavio da se bavi građevinom u Beču, do jeseni [[1909]], kada mu je ponuđena katedra primenjene matematike na [[Beogradski univerzitet| Beogradskom univerzitetu]], (racionalna mehanika, mehanika nebeskih tela, teorijska fizika). Godina [[1909]]. označava prekretnicu u njegovom životu. Mada je nastavio da se bavi istraživanjem raznih problema u vezi sa primenom ojačanog betona, odlučio je da se skoncentriše na fundamentalna istraživanja.
 
Tek što se Milanković doselio u Beograd, usledili su burni događaji: [[Balkanski ratovi]], a zatim i [[Prvi svetski rat]]. Kada je [[1914]]. izbio rat (tek što se oženio), [[Austro-Ugarska ]] vojska je internirala Milankovića u veomaNesider, velikoja gimnazijikasnije u [[Budimpešta|Budimpeštu]], gde mu je bilo dozvoljeno da radi u biblioteci Mađarske akademije nauka. Već [[1912]], njegova interesovanja su se usmerila ka proučavanju solarne klime i planetarnim temperaturama. Dok je bio interniran u Budimpešti, Milutin Milanković je posvetio svoje vreme radu na ovom polju, i do kraja rata je završio monografiju o ovom problemu, koja je objavljena [[1920]], u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti u [[Pariz|Parizu]], pod naslovom ''Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire'' (Matematička teorija termičkih fenomena uzrokovanih sunčevim zračenjima).
 
 
 
Nesider, a kasnije u [[Budimpešta|Budimpeštu]], gde mu je bilo dozvoljeno da radi u biblioteci Mađarske akademije nauka. Već [[1912]], njegova interesovanja su se usmerila ka proučavanju solarne klime i planetarnim temperaturama. Dok je bio interniran u Budimpešti, Milutin Milanković je posvetio svoje vreme radu na ovom polju, i do kraja rata je završio monografiju o ovom problemu, koja je objavljena [[1920]], u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti u [[Pariz|Parizu]], pod naslovom ''Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire'' (Matematička teorija termičkih fenomena uzrokovanih sunčevim zračenjima).
 
Rezultati ovog rada su mu doneli značajnu reputaciju u naučnom svetu, mahom zbog njegove krive insolacije na zemljinoj površini. Ova solarna kriva nije potpuno prihvaćena sve do [[1924]]. kada je veliki meteorolog i klimatolog [[Vladimir Kepen]] (''Wladimir Köppen'') sa svojim zetom, [[Alfred Vegener|Alfredom Vegenerom]] (''Alfred Wegener''), predstavio krivu u svom radu, pod naslovom ''Climates of the geological past''. Posle ovih prvih priznanja, Milankovoć je [[1927]]. pozvan da sarađuje u dve važne publikacije: prva je bila priručnik iz klimatologije (''Handbuch der Klimatologie''), a druga je bila priručnik iz geofizike (''Guttenberg's Handbuch der Geophysik''). Za nju je napisao uvod ''Mathematische Klimalehre und astronomische Theorie der Klimaschwankungen'' (Matematička nauka klimata i astronomska teorija varijacija klimata), objavljen [[1930]]. na nemačkom, a [[1939]]. preveden na ruski. .