|
<div style="margin-left: 10px; padding-top: 10px; padding-bottom: 10px; padding-left: 5px; padding-right: 5px; background: #f9f9f9; border:1px solid #8888aa; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; font-family: times new roman; font-size: 40pt; text-align: center; font-weight: bold; float: right;"><span style="text-decoration: blink">Srpsko-hrvatski jezik NE postoji</span><br><br>
Naučnik [[Stenli Kaningem]] pronašao je preko stotinu definicija - i došao do zaključka da u medijskom društvu skoro da nema razlike između propagande i [[informacija|informacije]]. Po njegovom mišljenju, propaganda je pojam koji se temelji na [[osećanje|osećanjima]] i u svojoj je suštini „neetičan". Granice između [[spin-doktoring]]a, političkog marketinga i propagande nikada nisu precizno povučene. „[[Laž]], nažalost, jeste jedno od oruđa politike", kaže [[Hajner Gajsler]]. „Ali, granica se prelazi u trenutku kada se okleveta drugi."<br>
[[Propaganda]] je odgovor na jedan od egzistencijalnih temeljnih problema svakog čoveka: šta da učinim da drugi misle onako kako ja želim?
I crkva je došla do spoznaje da je ubeđivanje efikasnije od mučenja. Tako je [[papa Grgur XV]] godine [[1622]], osnovao <i>„Congregatio de propaganda fide"</i>, društvo za širenje (latinski: <i>rropagare</i>) vere među inovernicima u Africi ili [[Vitemberg]]u. [[Kurija]] je dobila zadatak da podvrgne analizi greške u radu misija, da sve učesnike ujednači u pogledu nastupa i mišljenja i da sačini što potpuniju banku podataka o misionarima. To telo i danas postoji.
Ako su se ranije odsecali neposlušni jezici, nakon [[Francuska revolucija|Francuske revolucije]] cilj je postao da se oni ukrote. Sa prosvetiteljstvom rasla je potreba za ujednačavanjem javnog mnjenja. [[Napoleon Bonaparte|Napoleon]] je želeo „da osvoji Evropu ne samo svojim trupama, već i [[agitacija|agitacijom]]", i oformio je svoj <i>„Bureau de presse"</i> u cilju PR-a. Njegov protivnik, knez [[Meternih]], ubrzo je ustanovio da „očigledno živimo u doba propagande", pri čemu je on pod tim podrazumevao „nastojanje" da se „sopstvena ubeđenja i sopstveni način života presade tamo gde do tada nisu postojali". Za Meterniha [[propaganda]] se sastojala u tome da se ne prepusti urednicima „da odlučuju o tome koji će čitaočevi zaključci za istog tog čitaoca biti od koristi, a koji ne". Bezuslovno upravljanje štampom platio je, međutim, neuspehom svoje propagande.
Po okončanju drugog svetskog rata „propaganda" nije bila reč sa negativnim konotacijama. Godine [[1953]]. [[Konrad Adenauer]] je ozbiljno razmišljao o osnivanju ministarstva informisanja. Državnom sekretaru Otu Lencu poveren je „kao najhitniji zadatak stvaranja efikasne propagande".
U Kaliforniji [[Arnold Švarceneger|Švarceneger]] je pokazao da je dovoljan faktor „filgud" da se pobedi na izborima. Premijer Italije Berluskoni za svaki svoj pokret ispituje koliko je valjan u smislu PR-a.
==Srodne veze==
* [[Josef Gebels]]
* [[Dezinformacija]]
[[Category:Društvo]]
[[Category:Mediji]]
[[Category:Politika]]
[[ca:Propaganda]]
[[cs:Propaganda]]
[[da:Propaganda]]
[[de:Propaganda]]
[[en:Propaganda]]
[[eo:Propagando]]
[[es:Propaganda]]
[[fi:Propaganda]]
[[fr:Propagande]]
[[he:תעמולה]]
[[hu:Propaganda]]
[[it:Propaganda]]
[[ja:プロパガンダ]]
[[lt:Propaganda]]
[[mk:Пропаганда]]
[[nl:Propaganda]]
[[no:Propaganda]]
[[pl:Propaganda]]
[[pt:Propaganda]]
[[ru:Пропаганда]]
[[simple:Propaganda]]
[[sk:Propaganda]]
[[sr:Пропаганда]]
[[sv:Propaganda]]
[[tr:Propaganda]]
[[zh:宣传]]
| 