Kontemplacija – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m OC Ripper premjesti stranicu Sozercanje na Kontemplacija |
preuzeto sa sr.wiki |
||
Red 1:
'''Kontemplacija''' (lat: od korena ''templum'') ili ([[crkvenoslovenski]]) '''sozercanje''' (od korena ''zrenje''; sozercati - ''sagledati'') ili je prevod grčke reči [[teorija]] (gr: θεωρία - zrenje, viđenje, motrenje) koja znači duhovno sagledavanje odnosno opažanje uzvišene lepote u stvarima. Prema „Rječniku stranih riječi“ Bratoljuba Klaića, kontemplacija je „razmatranje, razmišljanje, duboko poniranje mislima u nešto, umovanje, misaonost koja nema potrebe za praktičnom realizacijom“.
U religioznom smislu, ''kontemplacija'' označava oblik [[molitva|molitve]] ili [[meditacija|meditacije]]. U hrišćanstvu se najčešće povezuje sa [[misticizam|misticizmom]].
== Istorija pojma ==
[[Datotekasolitude.jpg|mini|Sozercavanje prirode]]
{{citat3|Lepo je misliti, još lepše znati, a najlepše je sozercati.|[[Gete]]}}
Za [[Platon]]a i [[Aristotel]]a teorija (''θεωρία'') predstavlja intelektualnu spoznaju, nasuprot delovanju (''πράξις''). Prema Platonu, putem sozercanja [[duša]] može steći znanje o božanskim idejama. U [[neoplatonizam|neoplatonističkoj]] filosofiji emanacijskim procesom iz [[Jedno]]g proizlaze druge [[hipostaza|hipostaze]] (um i duša)<ref name=autogenerated2>[http://www.filozofija.org/index.php?option=com_content&task=view&id=132&Itemid=58 Kontemplacija, Filozofijski rečnik (filozofija.org)]</ref>. Sledstveno tome, put ka savršenstvu se zamišlja kao kretanje od složenosti ka prostoti, od podeljenosti ka jedinstvu. [[Plotin]] je tvrdio da je sozercanje Jedinoga moguće samo u tom slučaju kada čovek i sam postane jedan iz mnoštva. Plotin „umno sozercanje“ poistovećuje s viđenjem svetlosti koja se izliva od prapočetka.<ref>[http://www.verujem.org/alfejev/html2/2ociscenje_ozarenje.htm Ilarion Alfejev, Mističko bogoslovlje]</ref>
U misticizmu kontemplacija je stanje u kome se ljudski um usredotočuje na duhovnu stvarnost, uranjajući u nju sve do zaborava svake druge stvarnosti. Za hrišćanske mislioce, osobito neoplatoničkog smera, kontemplacija je najviši stupanj ljudske duhovne delatnosti<ref name=autogenerated2 />. U teologiji [[sveti oci|svetih otaca]] sozercanje znači molitveno usredsređivanje duše na nadumnim tajnama, kojima obiluje čovekova ličnost, kao i suština bogozdane tvari.<ref name=autogenerated1>[http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/Gnoseologija_Isaaka_Sirina/04.htm Justin Popović, Gnoseologija Isaka Sirina]</ref> Prema [[Isak Sirin|Isaku Sirinu]], sozercanje je osećanje božanskih tajni, sakrivenih u stvarima i njihovim uzrocima. "Ko sozercanje uma sabira unutra u sebi, sozercava Gospoda unutra u srcu svom." <ref name=autogenerated1 /> Isak Sirin smatra da ljudska priroda postaje sposobna za istinsko sozercanje tek kada se praktikovanjem vrlina očisti od strasti.
U [[srednjovekovna filozofija|srednjovekovnoj filozofiji]] se često suprotstavlja delatni, odnosno uobičajeni život i kontemplativni život filozofa (Vita Activa vs. Vita Contemplativa)<ref>[http://links.jstor.org/sici?sici=0021-3020(198222)59%3A2%3C83%3AVAVVCI%3E2.0.CO%3B2-N Paul A. Lombardo, Vita Activa versus Vita Contemplativa in Petrarch and Salutati]</ref>. Od novovekovnih filozofa [[Kant]] podrobnije definiše filozofski pojam kontemplacije.
Kontemplaciju poznaje i jevrejska kabala, islamski pokreti poput sufizma i derviša, a prisutna je i u hinduizmu (joga) i budizmu.
== Reference ==
{{reflist}}
[[Kategorija:Duhovnost]]
[[Kategorija:Religijske prakse]]
[[Kategorija:Filozofska terminologija]]
[[be:Сузіранне]]
[[ca:Contemplació]]
[[cs:Kontemplace]]
[[da:Kontemplation]]
[[de:Kontemplation]]
[[et:Kontemplatsioon]]
[[en:Contemplation]]
[[es:Contemplación]]
[[eo:Kontemplo]]
[[fr:Contemplation]]
[[he:התבוננות]]
[[it:Contemplazione]]
[[lt:Kontempliacija]]
[[nl:Contemplatie]]
[[ru:Созерцание]]
[[sk:Kontemplácia]]
[[sr:Созерцање]]
[[sv:Kontemplation]]
[[zh:默觀]]
| |||