Operacija Traufe – razlika između verzija

14. novembra nemačka kolona iz pravca Zelina produžila je pokret u Cerkno, a zatim, bez ikakvog otpora, izbila u Novake, ostavljajući duž druma Idrija — Zelin — Cerkno mnoge zasede između kojih su patrolirala i oklopna kola.

15. novembra iz Selške doline probila se preko Davče i Novaka jedna druga nemačka borbena grupa i, spajajući se sa prvom, zatvorila obruč oko glavnine 26. divizije ("Triglavske"). Do prvih borbi došlo je na položajima Vojkove brigade na Žirovskom vrhu. Brigada se morala povući i posesti nove položaje na levoj obali Poljanske Sore da bi sprečila prodor neprijateljaokupatora iz pravca Gorenje Vasi duž druma Gorenja Vas — Hotavlje — Cerkno.

Četvrtog dana se Gradnikova brigada našla u veoma teškoj situaciji. Napadnuta je gotovo sa svih strana i okupator je nastojao da je odseče od glavnine divizije. Jedna njegovanemačka kolona pokušala je da se probije iz doline reke Idrijce preko Otaleža za Sovodenj, dok je druga vodila borbu sa jedinicama Vojkove brigade na sektoru Fužina. NajtežeOd jutra, najteže borbe vođene su u rejonu Razpotje — Govejk — Vrsnik. Jutarnje borbe otpočele su u rejonu Vrsnika, gde su se, pored jedinica 5. bataljona i štaba Gradnikove brigade, nalazili i delovi 2. bataljona koji se pre dva dana povukao iz rejona Ravni na položaje na levoj obali potoka Zirovnice. Oko deset sati jedinice 134. grenadirskog puka, koje su nastupale iz Dolomita, sukobile su se sa zasedama 2. bataljona. U toku dana okupator je uspeo da prinudi partizanske jedinice na povlačenje.<ref name="Petelin"/>

Jedinice 5. i delovi 2. bataljona sačekale su neprijateljaokupatora na novim položajima oko Vrsnika i tu ga zadržale sve do noći. Uskoro je došlo do borbe i u rejonu Razpotja, iznad okuka na drumu Idrija — Razpotje — Žiri. Okupator koji je nastupao od pravca Gore iznad Idrije, zbog guste magle i snežne mećave nije primetio partizanske zasede. Borba je bila bliska i oštra, ali se usled nemačke nadmoćnosti, zaseda morala povući. Povlačenje je teklo pod veoma teškim uslovima. Sneg je bio do kolena, pa i više. Dok su se 1, 3. i 4. bataljon sa delovima 2. povlačili premiaprema severu, 5, bataljon se sa jednim delom 2, i štabom brigade probijao prema jugu. Sneg je bio do kolena, pa i više.<ref name="Petelin"/>

Istodobno, [[Vojkova brigada]] Triglavske divizije imala je teške borbe na pravcu Gorenja Vas — Fužine — Sovodenj — Cerkno. Zaslugom Vojkove brigade, put prema severu ostao je otvoren, a nemačke namere da u rejonu Ledina ostvare svoj prvi džep pretrpele su neuspeh. Od [[Prešernova brigada|Prešernove brigade]] ostao je u neprijateljskom obruču 3. bataljon, dok se njen 4. nalazio u rejonu sela Bukova, a ostala dva su se povukla preko Selške Sore na visoravan Jelovicu.

U toku 17. novembra, jedinice Gradnikove brigade povukle su se preko Fužine — Sovodenj — Cerkno i izbile u Staru Oselicu. Tu se brigada spojila i sa svojim 3. bataljonom. Ona jei produžila prema Leskovici. Posle kraćeg odmora brigada je napadnuta iz pravca Gorenje Vasi. Jedinice Gradnikove brigade su se, preko nekadašnje nemačko-italijanske granice, povukle iz Leskovice u Robidnicu. I Nemci su pokušali da pređu granicu, ali ih je na prolazu preko žičanih prepreka zaustavila jaka i precizna minobacačka i mitraljeska vatra delova 1. i 4. bataljona koji su bili u zaštitnici brigade.

Neprijatelj je uspeo da okruži tri bataljona Gradnikove brigade, tri bataljona Vojkove i jedan bataljon Prešernove brigade zajedno sa štabom divizije. Ovo okruženje izvršeno je na sasvim malom prostoru u rejonu planine Blegoša, visa Crnog vrha i sela Davče. Vojkova brigada je uspela da se probije na Cerkljanski vrh i dalje na levu obalu Idrijce, a bataljoni Gradnikove i jedan bataljon Prešernove brigade sa štabom divizije krenuli su noću 18. novembra iznad Novaka da bi stigli u rejon sela Davče.<ref name="Petelin"/>