Pederastija u antičkoj Grčkoj – razlika između verzija

 

==Seksualni aspekt==

 

Antički izvori govore o širokom spektru seksualnih praksi. [[Ciceron]] opisuje [[sparta]]nske običaje: „Lakedemonci, iako dozvoljavaju sve osim [[hibris]]a u ljubavi sa mladićima, odvajaju ono što je zabranjeno tankom granicom od onog što je sveto, jer dozvoljavaju grljenje i zajednički ležaj za ljubavnike.“<ref>Cicero, ''[[De re publica]]'', iv.4</ref>. Književni izvori su teži za razumevanje ove teme, posebno antičke komedije. Recimo, [[Aristofan]] u svojoj komediji ''[[Mir (Aristofanova komedija)|Mir]]'' daje parodiju na mit o [[Ganimed (mitologija)|Ganimedu]], koji do [[Olimp]]a leti na leđima Zevsa, pretvorenog u orla. U Aristofanovoj komediji junak jaše na [[skarabeus]]u, što predstavlja skatološku metaforu za analni seks. Neki moderni istoričari, kao što je [[Bruce Thornton]], smatraju da je samo od partnera zavisilo da li su parovi imali analni seks ili ne.

Svaki odnos je morao biti praćen izostajanjem uzbuđenja kod mladića. [[Kenneth Dover]] govori o tome da eromenos nije smeo da oseća seksualnu strast prema erastu, jer bi se to smatralo nemuževnim<ref>K. J. Dover, ''[[Greek Homosexuality]]''</ref>. Novije studije, međutim, pokazuju da u praksi (uprkos teoriji) jeste bilo uzajamne strasti. Kako [[Thomas Hubbard]] ističe u odgovoru na [[David Halperin|Halperinove]] tvrdnje da dečaci nisu bili seksualno uzbuđeni, slike na vazama pokazuju da dečaci odgovaraju na seksualne nadražaje: „''Diranje dečakovog organa (uporedi: Aristofan, Ptice 142) bila je najčešće prikazivana scena na vazama. Šta bi bila svrha ovog akta ako ljubavnici nisu uživali u osećanju i posmatranju dečakovog organa kako se budi i odgovara na njihovu zajednicu stimulaciju?''“<ref>David M. Halperin, [http://ccat.sas.upenn.edu/bmcr/2003/2003-09-22.html How to Do the History of Homosexuality].</ref>

 

 

==Religijski aspekt==