Pederastija u antičkoj Grčkoj – razlika između verzija

 

==Seksualni aspekt==

Antički izvori govore o širokom spektru seksualnih praksi. [[Ciceron]] opisuje [[sparta]]nske običaje: „Lakedemonci, iako dozvoljavaju sve osim [[hibris]]a u ljubavi sa mladićima, odvajaju ono što je zabranjeno tankom granicom od onog što je sveto, jer dozvoljavaju grljenje i zajednički ležaj za ljubavnike.“<ref>Cicero, ''[[De re publica]]'', iv.4</ref>. Književni izvori su teži za razumevanje ove teme, posebno antičke komedije. Recimo, [[Aristofan]] u svojoj komediji ''[[Mir (Aristofanova komedija)|Mir]]'' daje parodiju na mit o [[Ganimed (mitologija)|Ganimedu]], koji do [[Olimp]]a leti na leđima Zevsa, pretvorenog u orla. U Aristofanovoj komediji junak jaše na [[skarabeus]]u, što predstavlja skatološku metaforu za analni seks. Neki moderni istoričari, kao što je [[Bruce Thornton]], smatraju da je samo od partnera zavisilo da li su parovi imali analni seks ili ne.