Otvoreni skup – razlika između verzija

Obrisano 11.865 bajtova ,  prije 11 godina
nema sažetka uređivanja
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m OC Ripper je premjestio stranicu Расејано звездано јато na Otvoreni skup preko preusmjerenja
Nema sažetka izmjene
Red 1:
[[File:NGC_3603_HST_ACS.jpg|десноdesno|mini|300px|desno|[[NGC 3603]], расејаноrasejano звезданоzvezdano јатоjato јошjoš увекuvek окруженоokruženo [[маглинаmaglina|маглиномmaglinom]] изiz којеkoje јеje насталоnastalo. СнимакSnimak [[ХабловHablov телескоpxteleskopx|ХабловогHablovog телескопаteleskopa]]]]
 
'''РасејаноRasejano''' илиili '''отвореноotvoreno звезданоzvezdano јатоjato''' јеje групаgrupa младихmladih [[звездаzvezda]] насталихnastalih готовоgotovo истовременоistovremeno изiz истогistog [[молекуларниmolekularni облакoblak|молекуларногmolekularnog облакаoblaka]]. ОвакваOvakva јатаjata могуmogu садржаватиsadržavati одod десетакdesetak доdo неколикоnekoliko хиљадаhiljada звездаzvezda којеkoje суsu међусобноmeđusobno везанеvezane гравитациономgravitacionom силомsilom.<ref>Battinelli P., Capuzzo-Dolcetta R. (1991), ''Formation and evolutionary properties of the Galactic open cluster system'', Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, v. 249, p. 76–83</ref>
 
Rasejana zvezdana jata se nalaze samo u [[nepravilna galaksija|nepravilnim galaksijama]] i u diskovima [[spiralna galaksija|spiralnih galaksija]], jer se samo u njima formiraju nove zvezde. Zvezde nastaju grupno u [[molekularni oblak|molekularnim oblacima]], i po formiranju one zajedno obrazuju otvoreno zvezdano jato. Zbog toga se metaforički kaže da su molekularni oblaci zvezdana porodilišta, a otvorena jata da su zvezdane jasle.
Расејана звездана јата се налазе само у [[неправилна галаксија|неправилним галаксијама]] и у дисковима [[спирална галаксија|спиралних галаксија]], јер се само у њима формирају нове звезде. Звезде настају групно у [[молекуларни облак|молекуларним облацима]], и по формирању оне заједно образују отворено звездано јато. Због тога се метафорички каже да су молекуларни облаци звездана породилишта, а отворена јата да су звездане јасле.
 
Mlada otvorena jata se po formiranju i dalje nalaze u molekularnom oblaku iz kojeg su nastale. U početku zvezde [[jonizacija|jonizuju]] gas oko njih i tako stvaraju [[HII region]]. Zatim će pritisak zračenja kojeg zvezde stvaraju razbiti oblak u kojem su nastale i prosto oduvati gas i prašinu iz jata. Ostatak oblaka, tj. gasa koji preostane, [[refleksija|reflektuje]] svetlost sa zvezda, pa se zapaža kao [[refleksiona maglina]].
Млада отворена јата се по формирању и даље налазе у молекуларном облаку из којег су настале. У почетку звезде [[јонизација|јонизују]] гас око њих и тако стварају [[HII регион]]. Затим ће притисак зрачења којег звезде стварају разбити облак у којем су настале и просто одувати гас и прашину из јата. Остатак облака, тј. гаса који преостане, [[рефлексија|рефлектује]] светлост са звезда, па се запажа као [[рефлексиона маглина]].
 
Većina rasejanih jata je mlađa od sto miliona godina. Razlog je to što su ovakva jata slabije gravitaciono vezana, pa se vremenom raspadaju usled interakcije i bliskih prolazaka sa drugim jatima i molekularnim oblacima, a gube članove i zbog međusobne interakcije, tj. bliskih prolazaka među samim zvezdama u jatu.
Већина расејаних јата је млађа од сто милиона година. Разлог је то што су оваква јата слабије гравитационо везана, па се временом распадају услед интеракције и блиских пролазака са другим јатима и молекуларним облацима, а губе чланове и због међусобне интеракције, тј. блиских пролазака међу самим звездама у јату.
 
ИзучавањеIzučavanje расејанихrasejanih јатаjata јеje битноbitno заza бољеbolje разумевањеrazumevanje [[звезданаzvezdana еволуцијаevolucija|звезданеzvezdane еволуцијеevolucije.]] СвеSve звездеzvezde уu јатуjatu суsu приближноpribližno истеiste старостиstarosti иi истогistog хемијскогhemijskog саставаsastava. ПаPa сеse затоzato осталиostali факториfaktori којиkoji утичуutiču наna звездануzvezdanu еволуцијуevoluciju могуmogu проучаватиproučavati лакшеlakše негоnego кадkad сеse посматрајуposmatraju појединачнеpojedinačne звездеzvezde (којеkoje неne припадајуpripadaju некаквомnekakvom звезданомzvezdanom јатуjatu).<ref name="gen">{{Cite web|title=Open Clusters|url=http://www.peripatus.gen.nz/Astronomy/OpeClu.html|accessdate=[[9. фебруарfebruar]] [[2009]]}}</ref>
 
Pojedina zvezdana jata, kao što su [[Plejade (zvezdano jato)|Plejade]], [[Hijade]], [[Prezepe]] itd, mogu se na nebu videti i golim okom. Ipak, za posmatranje većine jata je potreban [[teleskop]] ili [[dvogled]].
Поједина звездана јата, као што су [[Плејаде (звездано јато)|Плејаде]], [[Хијаде]], [[Презепе]] итд, могу се на небу видети и голим оком. Ипак, за посматрање већине јата је потребан [[телескоп]] или [[двоглед]].
 
==Istorijska posmatranja==
==Историјска посматрања==
[[File:Comet-Neat-Messier-44.jpeg|миниmini|десноdesno|250px|[[ПрезепеPrezepe]] (долеdole левоlevo) уu сазвежђуsazvežđu РакаRaka суsu једноjedno одod најстаријихnajstarijih познатихpoznatih отворенихotvorenih јатаjata. ВидеVide сеse голимgolim окомokom каоkao магличастиmagličasti објекатobjekat. НаNa слициslici поредpored ПрезепаPrezepa јеje иi [[кометаkometa]] -{C/2001 Q4 (NEAT)}-]]
 
Najsjajnije grupe [[zvezda]] poput [[M45|Plejada]] poznate su od davnina. Neka druga jata su bila poznata kao magličasti objekti. [[Plejade (zvezdano jato)|Plejade]] su još u stara vremena bile poznate kao sedam sestara, jer se sedam najsjajnijih zvezda lako uoče i golim okom. [[Arat iz Sola]] 260. godine p. n. e. u svojoj poemi ''Fenomeni'', opisuje [[Prezepe]] kao „mali oblak“, jer se pojedinačne zvezde ne mogu videti slobodnim okom.
Најсјајније групе [[звезда]] попут [[M45|Плејада]] познате су од давнина. Нека друга јата су била позната као магличасти објекти. [[Плејаде (звездано јато)|Плејаде]] су још у стара времена биле познате као седам сестара, јер се седам најсјајнијих звезда лако уоче и голим оком. [[Арат из Сола]] 260. године п. н. е. у својој поеми ''Феномени'', описује [[Презепе]] као „мали облак“, јер се појединачне звезде не могу видети слободним оком.
Do otkrića [[teleskop]]a priroda tih magličastih objekata je bila nepoznata. Tek su teleskopi uspeli da daju veću sliku tih [[maglina]] gde su se videla kao grupacije zvezda.<ref name="carat" />
До открића [[телескоп]]а природа тих магличастих објеката је била непозната. Тек су телескопи успели да дају већу слику тих [[маглина]] где су се видела као групације звезда.<ref name="carat" />
 
Teleskopska posmatranja skupova zvezda pokazala su da postoje dve vrste [[zvezdano jato|zvezdanih jata]]. Prva su okrugla i vrlo gusta i nalaze se u halou [[Mlečni put|Mlečnog puta]]. Druga vrsta skupova su nepravilnog oblika i manje gustine. Prvospomenuta jata su prozvana [[globularno jato|globularnim]], a druga otvorenim zvezdanim jatima.
Телескопска посматрања скупова звезда показала су да постоје две врсте [[звездано јато|звезданих јата]]. Прва су округла и врло густа и налазе се у халоу [[Млечни пут|Млечног пута]]. Друга врста скупова су неправилног облика и мање густине. Првоспоменута јата су прозвана [[глобуларно јато|глобуларним]], а друга отвореним звезданим јатима.
 
БрзоBrzo сеse открилаotkrila физичкаfizička повезаностpovezanost звездаzvezda уu отворенимotvorenim скуповимаskupovima. [[ЏонDžon МичелMičel]], мисионарmisionar изiz 18. векаveka, израчунаоizračunao јеje даda јеje вероватноћаverovatnoća даda звездеzvezde, гледаноgledano саsa ЗемљеZemlje, направеnaprave групацијуgrupaciju каоkao [[ПлејадеPlejade (звезданоzvezdano јатоjato)|ПлејадеPlejade]] самоsamo 1:496.000.<ref>Michell J. (1767), ''An Inquiry into the probable Parallax, and Magnitude, of the Fixed Stars, from the Quantity of Light which they afford us, and the particular Circumstances of their Situation'', Philosophical Transactions, v. 57, p. 234–264</ref> КакоKako јеje [[астрометријаastrometrija]] напредовалаnapredovala такоtako сеse сазналоsaznalo даda звездеzvezde отворенихotvorenih јатаjata имајуimaju заједничкоzajedničko кретањеkretanje крозkroz просторprostor. СпектроскопскеSpektroskopske методеmetode каснијеkasnije суsu потврдилеpotvrdile даda отворенаotvorena јатаjata имајуimaju сличнеslične [[радијалнаradijalna брзинаbrzina|радијалнеradijalne брзинеbrzine]]. НаNa основуosnovu тогаtoga сеse закључилоzaključilo даda суsu звездеzvezde изiz једногjednog отвореногotvorenog јатаjata насталеnastale уu заједноzajedno, уu истојistoj групиgrupi.<ref name="carat" />
 
==Svojstva==
==Својства==
 
===НастанакNastanak ===
[[File:Trapezium cluster optical and infrared comparison.jpg||левоlevo|mini|300px|ИнфрацрвениInfracrveni снимакsnimak (десноdesno) средиштаsredišta [[M42|ОрионовеOrionove маглинеmagline]] откриваotkriva расејаноrasejano јатоjato скривеноskriveno облакомoblakom гасаgasa иi прашинеprašine.]]
 
Sve zvezde su gotovo nastale u [[molekularni oblak|molekularnim oblacima]] i potom bile članovi nekog otvorenog jata. Molekularni oblak koji sadrži gas i prašinu mase od nekoliko desetina Sunčeve mase urušava se i formira više zvezda, a ne samo jednu zvzedu.
Све звезде су готово настале у [[молекуларни облак|молекуларним облацима]] и потом биле чланови неког отвореног јата. Молекуларни облак који садржи гас и прашину масе од неколико десетина Сунчеве масе урушава се и формира више звезда, а не само једну звзеду.
 
ФормирањеFormiranje отвореногotvorenog јатаjata почињеpočinje урушавањемurušavanjem делаdela молекуларногmolekularnog облакаoblaka, којиkoji могуmogu иматиimati масуmasu иi доdo неколикоnekoliko хиљадаhiljada путаputa већуveću одod СунчевеSunčeve. РазличитиRazličiti факториfaktori могуmogu изазватиizazvati променуpromenu густинеgustine уu облакуoblaku штоšto ћеće изазватиizazvati згрушавањеzgrušavanje његовихnjegovih појединихpojedinih деловаdelova, штоšto покрећеpokreće иi формирањеformiranje звездаzvezda. ТоTo могуmogu битиbiti ударниudarni таласиtalasi одod оближњеobližnje експлозијеeksplozije [[суперноваsupernova|суперновеsupernove]] илиili сударsudar илиili самоsamo близакblizak пролазакprolazak саsa другимdrugim молекуларнимmolekularnim облакомoblakom. ТадаTada сеse ствараstvara различитrazličit бројbroj згрушњењаzgrušnjenja уu самомsamom облакуoblaku иi тоto ћеće одредитиodrediti бројbroj звездаzvezda којеkoje ћеće сеse формиратиformirati. ВерујеVeruje сеse даda уu нашојnašoj ГалаксијиGalaksiji уu просекуproseku свакихsvakih неколикоnekoliko хиљадаhiljada годинаgodina настанеnastane једноjedno отвореноotvoreno јатоjato.<ref>Battinelli P., Capuzzo-Dolcetta R. (1991), ''Formation and evolutionary properties of the Galactic open cluster system'', Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, v. 249, p. 76–83</ref>
 
КадаKada јатоjato настанеnastane, младеmlade, сјајнеsjajne иi најмасивнијеnajmasivnije звездеzvezde уu њемуnjemu (којеkoje припадајуpripadaju [[спектралнаspektralna класаklasa|спектралнимspektralnim класамаklasama ОO иi БB]]) почећеpočeće зрачитиzračiti огромнеogromne количинеkoličine [[УВUV зрачењеzračenje|УВUV зрачењаzračenja]]. ОвоOvo зрачењеzračenje ствараstvara брзуbrzu [[јонизацијаjonizacija|јонизацијуjonizaciju]] гасаgasa окоoko њихnjih. ЈонизацијаJonizacija узрокујеuzrokuje настанакnastanak [[HII регионregion]]аa. [[ЗвезданиZvezdani ветарvetar|ЗвезданиZvezdani ветровиvetrovi]] масивнихmasivnih звездаzvezda иi [[притисакpritisak зрачењаzračenja]] одувавајуoduvavaju остаткеostatke облакаoblaka изiz јатаjata. ТипичноTipično, послеposle десетакdesetak милионаmiliona годинаgodina отворениotvoreni скупskup ћеće доживетиdoživeti првуprvu експлозијуeksploziju суперновеsupernove којаkoja ћеće убрзатиubrzati избацивањеizbacivanje гасаgasa изiz јатаjata. НаконNakon вишеviše десетинаdesetina милионаmiliona годинаgodina уu отвореномotvorenom јатуjatu готовоgotovo нећеneće вишеviše битиbiti гасаgasa. НаNa формирањеformiranje звездаzvezda сеse потрошиpotroši текtek 10% масеmase почетногpočetnog молекуларногmolekularnog облакаoblaka.<ref>Battinelli P., Capuzzo-Dolcetta R. (1991), ''Formation and evolutionary properties of the Galactic open cluster system'', Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, v. 249, p. 76–83</ref> МогућеMoguće јеje чакčak иi даda вишеviše расејанихrasejanih јатаjata настануnastanu изiz једногjednog истогistog молекуларногmolekularnog облакаoblaka.<ref>Subramaniam A., Gorti U., Sagar R., Bhatt H. C. (1995), ''Probable binary open star clusters in the Galaxy'', Astronomy and Astrophysics, v.302, p.86</ref> ПретпостављаPretpostavlja сеse даda суsu [[ХијадеHijade]] иi [[ПрезепеPrezepe]], дваdva великаvelika отворенаotvorena јатаjata релативноrelativno близуblizu насnas, насталеnastale изiz истогistog молекуларногmolekularnog облакаoblaka преpre некихnekih 600 милионаmiliona годинаgodina.<ref>{{Cite journal|author=Eggen O. J.|year=1960|title=Stellar groups, VII. The structure of the Hyades group|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1960MNRAS.120..540E|journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society|volume=120|pages=540|accessdate=[[9. фебруарfebruar]] [[2009]]}}</ref>
 
===МорфологијаMorfologija===
 
 
МеђуMeđu расејанимrasejanim јатимаjatima могућеmoguće јеje наћиnaći примереprimere саsa свегаsvega неколикоnekoliko звездаzvezda разбацанихrazbacanih наna великомvelikom просторуprostoru илиili каоkao супротностsuprotnost, густеguste скуповеskupove одod неколикоnekoliko хиљадаhiljada члановаčlanova. ТипичанTipičan скупskup сеse састојиsastoji одod средиштаsredišta гдеgde имаima највишеnajviše звездаzvezda, иi коронеkorone гдеgde суsu звездеzvezde ређеređe распоређенеraspoređene. ЈезгроJezgro јатаjata сеse уu просекуproseku протежеproteže наna 3 доdo 4 [[светлоснаsvetlosna годинаgodina|светлоснеsvetlosne годинеgodine]], докdok сеse коронаkorona можеmože протезатиprotezati иi доdo 20 сs. гg. ПросечнаProsečna густинаgustina звездаzvezda уu јатуjatu јеje окоoko 15 звездаzvezda поpo кубномkubnom [[парсекparsek|парсекуparseku]]. ТоTo можемоmožemo упоредитиuporediti саsa густиномgustinom звездаzvezda уu околиниokolini [[СунцеSunce|СунцаSunca]] којаkoja износиiznosi 0.03 звездеzvezde поpo кубномkubnom [[парсекparsek]]уu, докdok уu [[збијеноzbijeno јатоjato|збијенимzbijenim јатимаjatima]] густинаgustina можеmože битиbiti иi 1000 звездаzvezda поpo кубномkubnom [[парсекparsek]]уu.<ref>Nilakshi S.R., Pandey A.K., Mohan V. (2002), ''A study of spatial structure of galactic open star clusters'', Astronomy and Astrophysics, v. 383, p. 153–162</ref>
 
КласификацијаKlasifikacija јатаjata сеse радиradi најчешћеnajčešće поpo методиmetodi којуkoju јеje развиоrazvio [[РобертRobert ТрамплерTrampler]] ({{језjez-енгeng|Robert Trumpler}}) 1930. годинеgodine. ШемаŠema '''ТрамплеровеTramplerove класификацијеklasifikacije ''' дајеdaje свакомsvakom објектуobjektu триtri ознакеoznake. [[РимскиRimski бројевиbrojevi]] одod I доdo IV означавајуoznačavaju концентрацијуkoncentraciju иi издвојеностizdvojenost отвореногotvorenog јатаjata одod суседногsusednog галактичкогgalaktičkog окружењаokruženja (одod јакеjake доdo слабеslabe концентрацијеkoncentracije), [[арапскиarapski бројевиbrojevi]] 1-3 описујуopisuju распонraspon уu сјајуsjaju звездаzvezda уu отвореномotvorenom јатуjatu (1 јеje малаmala, 3 великаvelika разликаrazlika уu сјајуsjaju измеђуizmeđu члановаčlanova) иi словаslova -{''p''}-, -{''m''}- иi -{''r''}- којаkoja говореgovore даda лиli јеje скупskup сиромашанsiromašan (''p'', одod {{језjez-енгeng|poor}}), умереноumereno богатbogat (''m'', одod {{језjez-енгeng|medium}}) илиili богатbogat (''r'', одod {{језjez-енгeng|rich}}) звездамаzvezdama. СловоSlovo -{''n''}- означаваoznačava даda уu јатуjatu постојиpostoji иi [[маглинаmaglina]].<ref>Trumpler R.J. (1930), ''Preliminary results on the distances, dimensions and space distribution of open star clusters'', Lick Observatory bulletin no. 420, Berkeley : University of California Press, p. 154–188</ref>
 
Prema Tramplerovoj klasifikaciji, [[Plejade (zvezdano jato)|Plejade]] pripadaju tipu ''I 3 p n'', tj. ovo jato je veoma izvdojeno u odnosu na galaktičko okruženje, dosta koncentrisano s velikom razlikom u sjaju među zvezdama, velikim brojem zvezda i pripadajućom maglinom. Obližnje [[Hijade]] su klasifikovane kao ''II 3 -{m}-'', (manje koncentrisano, velika razliku u sjaju među članovima i umereno bogato zvezdama).
Према Трамплеровој класификацији, [[Плејаде (звездано јато)|Плејаде]] припадају типу ''I 3 p n'', тј. ово јато је веома извдојено у односу на галактичко окружење, доста концентрисано с великом разликом у сјају међу звездама, великим бројем звезда и припадајућом маглином. Оближње [[Хијаде]] су класификоване као ''II 3 -{m}-'', (мање концентрисано, велика разлику у сјају међу члановима и умерено богато звездама).
 
===БројBroj иi распоредraspored===
[[File:M101 hires STScI-PRC2006-10a.jpg|левоlevo|mini|300px|ГалаксијаGalaksija [[M 101]] уu чијимčijim спиралнимspiralnim крацимаkracima суsu јасноjasno видљиваvidljiva расејанаrasejana јатаjata каоkao плавеplave грудвеgrudve.]]
 
ПостојиPostoji окоoko 1.000 познатихpoznatih отворенихotvorenih јатаjata уu нашојnašoj [[МлечниMlečni путput|ГалаксијиGalaksiji]], алиali њиховnjihov стваранstvaran бројbroj мождаmožda јеje иi десетdeset путаputa већиveći.<ref>Dias W.S., Alessi B.S., Moitinho A., Lépine J.R.D. (2002), ''New catalogue of optically visible open clusters and candidates'', Astronomy and Astrophysics, v. 389, p. 871–873</ref> УU [[спиралнаspiralna галаксијаgalaksija|спиралнимspiralnim галаксијамаgalaksijama]] расејанаrasejana јатаjata сеse могуmogu пронаћиpronaći самоsamo уu [[дискdisk галаксијеgalaksije|дискуdisku галаксијеgalaksije]] уu [[спиралниspiralni кракkrak|спиралнимspiralnim краковимаkrakovima]], гдеgde јеje густинаgustina гасаgasa иi прашинеprašine највећаnajveća, паpa иi интензитетintenzitet формирањаformiranja звездаzvezda. РасејанаRasejana јатаjata суsu снажноsnažno концентрисанаkoncentrisana уu равниravni дискаdiska сs висиномvisinom уu односуodnosu наna [[галактичкиgalaktički екваторekvator]] одod 180 светлоснихsvetlosnih годинаgodina, штоšto јеje незнатноneznatno уu односуodnosu наna пречникprečnik галаксијеgalaksije којиkoji износиiznosi 100.000 сs. гg.<ref>Janes K.A., Phelps R.L. (1980), ''The galactic system of old star clusters: The development of the galactic disk'', The Astronomical Journal, v. 108, p. 1773–1785</ref>
 
УU [[неправилнаnepravilna галаксијаgalaksija|неправилнимnepravilnim галаксијамаgalaksijama]], отворенаotvorena јатаjata суsu насумичноnasumično разбацанаrazbacana мадаmada јеje њиховаnjihova концентрацијаkoncentracija највећаnajveća узuz густеguste облакеoblake прашинеprašine иi гасаgasa.<ref>{{Cite journal|author=Hunter, D.|title=Star Formation in Irregular Galaxies: A Review of Several Key Questions|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1997PASP..109..937H|journal=Publications of the Astronomical Society of the Pacific|year=1997|volume=109|pages=937-950|doi=10.1086/133965|accessdate=[[9. фебруарfebruar]] [[2009]]}}</ref> УU [[елиптичнаeliptična галаксијаgalaksija|елиптичнимeliptičnim галаксијамаgalaksijama]] формирањеformiranje звездаzvezda јеje престалоprestalo уu давнојdavnoj прошлостиprošlosti, паpa онеone неne садржеsadrže расејанаrasejana јатаjata, тјtj. јатаjata суsu ималаimala довољноdovoljno временаvremena даda сеse потпуноpotpuno распаднуraspadnu.<ref>{{Cite book |author=J. Binney, M. Merrifield |title=Galactic Astronomy |year=1998 |publisher=Princeton University Press |id=ISBN 9780691025650 }}</ref>
 
УU нашојnašoj [[МлечниMlečni путput|ГалаксијиGalaksiji]] млађаmlađa отворенаotvorena јатаjata сеse налазеnalaze вишеviše ближеbliže средиштуsredištu, гдеgde суsu плимскеplimske силеsile [[МлечниMlečni путput|ГалаксијеGalaksije]] јачеjače иi молекуларниmolekularni облациoblaci гушћиgušći, паpa јеje иi стопаstopa формирањаformiranja већаveća, алиali иi [[дисперзијаdisperzija]] јатаjata јеje већаveća. СтаријаStarija јатаjata сеse вишеviše налазеnalaze уu спољнимspoljnim деловимаdelovima дискаdiska ГалаксијеGalaksije. ЈатаJata уu перифернијимperifernijim деловимаdelovima имајуimaju споријуsporiju дисперзијуdisperziju.<ref>van den Bergh S., McClure R.D. (1980), ''Galactic distribution of the oldest open clusters'', Astronomy & Astrophysics, v.88, p.360</ref>
 
===ЗвездеZvezde уu јатуjatu===
[[File:Tarantula nebula detail.jpg|миниmini|десноdesno|250px|Hodge 301, јатоjato староstaro свегаsvega парpar милионаmiliona годинаgodina којеkoje обасјаваobasjava маглинуmaglinu ТарантулаTarantula уu ВеликомVelikom МагелановомMagelanovom облакуoblaku.]]
 
РасејанаRasejana јатаjata сеse распаднуraspadnu преpre негоnego штоšto звездеzvezde уu њимаnjima досегнуdosegnu напреднијеnaprednije [[звезданаzvezdana еволуцијаevolucija|еволутивнеevolutivne стадијумеstadijume]], паpa уu расејанимrasejanim јатимаjatima углавномuglavnom доминираdominira светлостsvetlost младихmladih, плавихplavih звездаzvezda ([[спектралнаspektralna класаklasa|класеklase]] ОO иi БB). ТоTo суsu иi најмасивнијеnajmasivnije звездеzvezde, паpa јеje њиховnjihov животživot врлоvrlo кратакkratak, текtek неколикоnekoliko десетинаdesetina милионаmiliona годинаgodina.<ref name="evo2">{{cite journal|autore=Andronov N., Pinsonneault M., Terndrup D.|year=2003|title=Formation of Blue Stragglers in Open Clusters|journal=American Astronomical Society Meeting|pages=203}}</ref> СтаријаStarija отворенаotvorena јатаjata затоzato садржеsadrže мањеmanje, већимvećim деломdelom жутеžute звездеzvezde ([[спектралнаspektralna класаklasa|класеklase]] ФF, ГG).
 
КадаKada звездаzvezda потрошиpotroši савsav [[водоникvodonik]] којиkoji одржаваodržava [[фузијаfuzija|нуклеарнуnuklearnu фузијуfuziju]] уu њојnjoj, звездеzvezde малеmale илиili средњеsrednje масеmase одбацујуodbacuju спољашњеspoljašnje слојевеslojeve иi такоtako стварајуstvaraju [[планетарнаplanetarna маглинаmaglina|планетарнуplanetarnu маглинуmaglinu]]. ОноOno штоšto останеostane одod звездеzvezde јеje [[белиbeli патуљакpatuljak]] којиkoji сеse полакоpolako хладиhladi. УU отворенимotvorenim јатимаjatima сеse честоčesto јављаjavlja мањакmanjak белихbelih патуљакаpatuljaka, кадkad сеse упоредиuporedi саsa некомnekom теоријскомteorijskom вредношћуvrednošću којаkoja сеse добијеdobije наna основуosnovu масеmase иi старостиstarosti јатаjata. ЈедноJedno одod могућихmogućih објашњењаobjašnjenja јеje даda [[црвениcrveni џинdžin]] кадkad одбацујеodbacuje спољнеspoljne слојевеslojeve одod којихkojih настајеnastaje планетарнаplanetarna маглинаmaglina, збогzbog асиметријеasimetrije масеmase којаkoja сеse избациizbaci можеmože даda добијеdobije додатнуdodatnu брзинуbrzinu одod парpar километараkilometara уu секундиsekundi штоšto јеje довољноdovoljno даda напустиnapusti системsistem.<ref>Fellhauer M., Lin D.N.C., Bolte M., Aarseth S.J., Williams K.A. (2003), ''The White Dwarf Deficit in Open Clusters: Dynamical Processes'', The Astrophysical Journal, v. 595, pp. L53-L56</ref>
 
===Proučavanje evolucije zvezda===
===Проучавање еволуције звезда===
[[File:Open cluster HR diagram ages.gif|левоlevo|mini|300px|ХРHR дијаграмdijagram заza јатаjata [[M 67]] иi старијегstarijeg јатаjata [[NGC 188]].]]
 
КадаKada сеse заza расејаноrasejano јатоjato направиnapravi [[ХерцшпрунгHercšprung-РаселовRaselov дијаграмdijagram]] можеmože сеse уочитиuočiti даda већинаvećina звездаzvezda припадаpripada [[главниglavni низniz|главномglavnom низуnizu]] (видиvidi сликуsliku).<ref name="orsa">{{Cite web|title=Diagrammi degli ammassi ed evoluzione stellare|url=http://www.orsapa.it/evstellare/Ammassi.htm|accessdate=[[9. фебруарfebruar]] [[2009]]}}</ref> НајмасивнијеNajmasivnije звездеzvezde уu скупуskupu већveć суsu почелеpočele еволуиратиevoluirati уu црвенеcrvene џиновеdžinove иi налазеnalaze сеse уu горњемgornjem десномdesnom делуdelu дијаграмаdijagrama. ЗатоZato сеse линијаlinija главногglavnog низаniza ломиlomi иi скрећеskreće премаprema горњемgornjem десномdesnom углуuglu. ПремаPrema положајуpoložaju ломаloma линијеlinije главногglavnog низаniza можеmože сеse одредитиodrediti старостstarost јатаjata.
 
КакоKako свеsve звездеzvezde изiz једногjednog јатаjata имајуimaju сличанsličan саставsastav, јерjer суsu насталеnastale изiz истогistog облакаoblaka гасаgasa иi прашинеprašine, расејанаrasejana јатаjata суsu одличанodličan полигонpoligon заza посматрањеposmatranje [[еволуцијаevolucija звездаzvezda|еволуцијеevolucije звездаzvezda]]. ТакођеTakođe свеsve звездеzvezde уu јатуjatu сеse налазеnalaze наna готовоgotovo истојistoj удаљеностиudaljenosti одod ЗемљеZemlje, паpa јеje разликаrazlika уu њиховомnjihovom међусобномmeđusobnom сјајуsjaju директноdirektno везанаvezana самоsamo заza њиховуnjihovu масуmasu.<ref name="carat">{{Cite web|title=Open Star Clusters|url=http://www.seds.org/messier/open.html|accessdate=[[9. фебруарfebruar]] [[2009]]}}</ref> ТимеTime добијамоdobijamo даda суsu одређениodređeni параметриparametri везаниvezani заza целоcelo јатоjato, штоšto олакшаваolakšava проучавањеproučavanje другихdrugih променљивихpromenljivih уu [[звезданаzvezdana еволуцијаevolucija|звезданојzvezdanoj еволуцијиevoluciji]].
 
ПроучавањемProučavanjem количинеkoličine појединихpojedinih елеменатаelemenata попутpoput [[литијумlitijum|литијумаlitijuma]] илиili [[берилијумberilijum|берилијумаberilijuma]] могућеmoguće јеje добитиdobiti битнеbitne податкеpodatke оo еволуцијиevoluciji звездаzvezda иi процесимаprocesima уu унутрашњостиunutrašnjosti звездаzvezda. БерилијумBerilijum иi литијумlitijum, заza разликуrazliku одod водоникаvodonika фузионишуfuzionišu наna многоmnogo мањимmanjim температурамаtemperaturama (окоoko 2,5 заza литијумlitijum иi 3,5 милионаmiliona КелвинаKelvina заza берилијумberilijum) штоšto значиznači даda брзоbrzo сагореsagore потпуноpotpuno уu средиштуsredištu звездеzvezde. МеђутимMeđutim, одређивањеodređivanje њиховеnjihove количинеkoličine уu спољнимspoljnim слојевимаslojevima звездеzvezde намnam говориgovori оo процесимаprocesima мешањаmešanja материјеmaterije уu самимsamim звездамаzvezdama.<ref>VandenBerg, D.A., Stetson P.B. (2004), ''On the Old Open Clusters M67 and NGC 188: Convective Core Overshooting, Color-Temperature Relations, Distances, and Ages'', Publications of the Astronomical Society of the Pacific, v. 116, pp. 997–1011</ref> АA уu расејанимrasejanim јатимаjatima имамоimamo звездеzvezde различитеrazličite масеmase иi структуреstrukture, аa истогistog саставаsastava иi старостиstarosti, штоšto оваova јатаjata чиниčini одличномodličnom лабораторијомlaboratorijom заza овакваovakva истраживањаistraživanja.
 
ИстраживањаIstraživanja суsu показалаpokazala даda јеje количинаkoličina лакихlakih елеменатаelemenata уu отворенимotvorenim јатимаjatima мањаmanja негоnego штоšto теоријскиteorijski моделиmodeli предвиђајуpredviđaju. РазлогRazlog овогovog непоклапањаnepoklapanja нијеnije јошjoš јасанjasan, алиali решењеrešenje лежиleži уu границиgranici измеђуizmeđu слојаsloja [[конвекцијаkonvekcija|конвекцијеkonvekcije]] иi радијативногradijativnog слојаsloja уu звездиzvezdi, стандарднимstandardnim процесимаprocesima преносаprenosa енергијеenergije уu унутрашњостиunutrašnjosti звездеzvezde.<ref>VandenBerg, D.A., Stetson P.B. (2004), ''On the Old Open Clusters M67 and NGC 188: Convective Core Overshooting, Color-Temperature Relations, Distances, and Ages'', Publications of the Astronomical Society of the Pacific, v. 116, pp. 997–1011</ref>
 
===Evolucija otvorenih jata===
===Еволуција отворених јата===
[[File:Messier11.jpg|mini|300px|РасејаноRasejano јатоjato [[M 11]] уu сазвежђуsazvežđu ШтитŠtit уu којемkojem сеse вишеviše неne видеvide остациostaci молекуларногmolekularnog облакаoblaka]]
 
МногаMnoga отворенаotvorena јатаjata суsu нестабилнеnestabilne формацијеformacije. СаSa масомmasom којаkoja јеje довољноdovoljno малаmala даda брзинаbrzina ослобађањаoslobađanja (брзинаbrzina потребнаpotrebna даda биbi звездаzvezda напустилаnapustila системsistem) мањаmanja одod просечнеprosečne брзинеbrzine звездаzvezda уu јатуjatu. ТакваTakva јатаjata тежеteže даda сеse брзоbrzo распаднуraspadnu иi трајуtraju самоsamo неколикоnekoliko милионаmiliona годинаgodina. ТакођеTakođe, остациostaci облакаoblaka изiz којегkojeg сеse јатоjato створилоstvorilo сеse избацујуizbacuju изiz јатаjata иi тимеtime сеse додатноdodatno смањујеsmanjuje масаmasa иi тимеtime убрзаваubrzava његоваnjegova дисперзијаdisperzija.<ref>{{Cite journal|author=Hills, J. G.|title=The effect of mass loss on the dynamical evolution of a stellar system - Analytic approximations|url=http://adsabs.harvard.edu/full/1980ApJ...235..986H|journal=Astrophysical Journal|volume=235|number=1|pages=986-991|year=1980|doi=10.1086/157703|accessdate=[[9. фебруарfebruar]] [[2009]]}}</ref>
 
ЈатаJata саsa довољноdovoljno масеmase даda задржеzadrže звездеzvezde остајуostaju целаcela иi неколикоnekoliko десетинаdesetina милионаmiliona годинаgodina иi послеposle периодаperioda кадаkada сеse масаmasa наглоnaglo смаљиsmalji збогzbog избацивањаizbacivanja остатакаostataka почетногpočetnog облакаoblaka, алиali крозkroz времеvreme иi њихnjih распршиrasprši комбинацијаkombinacija унутрашњихunutrašnjih иi спољнихspoljnih утицајаuticaja. УU унутрашњеunutrašnje фактореfaktore сеse убрајајуubrajaju блискиbliski проласциprolasci појединихpojedinih звездаzvezda, којиkoji могуmogu узроковатиuzrokovati избацивањеizbacivanje једнеjedne одod звездаzvezda.<ref name="dinamiche">{{Cite journal|author=de La Fuente M.R.|year=1998|title=Dynamical Evolution of Open Star Clusters|journal=Publications of the Astronomical Society of the Pacific|volume=110|pages=1117–1117}}</ref>
 
СпољашњиSpoljašnji утицајиuticaji наna јатоjato суsu судариsudari илиili блискиbliski проласциprolasci саsa другимdrugim јатимаjatima илиili молекуларнимmolekularnim облацимаoblacima. УU просекуproseku свакихsvakih полаpola милијардеmilijarde годинаgodina расејаноrasejano јатоjato сеse судариsudari сs молекуларнимmolekularnim облакомoblakom. ГравитационеGravitacione плимскеplimske силеsile насталеnastale уследusled судараsudara узрокујуuzrokuju дисперзијуdisperziju јатаjata. ОдOd јатаjata наna крајуkraju останеostane низniz звездаzvezda, недовољноnedovoljno блискихbliskih даda будуbudu сматранеsmatrane каоkao јатоjato, алиali сеse свеsve крећуkreću уu истомistom смеруsmeru иi сличнимsličnim брзинамаbrzinama. ВремеVreme уu којемkojem ћеće сеse јатоjato одржатиodržati зависиzavisi одod почетнеpočetne густинеgustine звездаzvezda уu јатуjatu. КонцентрисанијаKoncentrisanija јатаjata дужеduže одолевајуodolevaju утицајимаuticajima. СредњаSrednja дужинаdužina животаživota једногjednog расејаногrasejanog јатаjata, тачнијеtačnije старостstarost јатаjata приpri којемkojem суsu половинаpolovina првобитнихprvobitnih члановаčlanova јатаjata изашлаizašla изiz системаsistema јеje окоoko 150 доdo 800 милионаmiliona годинаgodina.<ref name="dinamiche" /> НајстаријаNajstarija познатаpoznata отворенаotvorena јатаjata уu [[МлечниMlečni путput|МлечномMlečnom путуputu]] суsu [[NGC 6791]] уu сазвежђуsazvežđu [[сазвежђеsazvežđe ЛираLira|ЛиреLire]] иi -{[[Berkeley 17]]}-, уu сазвежђуsazvežđu [[сазвежђеsazvežđe КочијашKočijaš|КочијашKočijaš]], саsa процењеномprocenjenom старошћуstarošću одod 7 милијардиmilijardi годинаgodina. ИпакIpak, највећиnajveći бројbroj јатаjata јеje млађеmlađe одod 50 милионаmiliona годинаgodina.<ref name="Clusters">{{Cite book|author =Mark Allison |title=Star Clusters and How to Observe Them|publiher=Springer|year=2005|pages=15-16|id=ISBN 1846281903}}</ref>
 
КадаKada сеse отворениotvoreni скупskup распаднеraspadne изаiza његаnjega ћеće остатиostati групаgrupa звездаzvezda сs сличнимsličnim смеромsmerom кретањаkretanja иi брзинамаbrzinama. ТаквеTakve групеgrupe звездаzvezda сеse зовуzovu [[звезданаzvezdana асоцијацијаasocijacija|звезданеzvezdane асоцијацијеasocijacije]]. ПетPet одod седамsedam најсјајнијјихnajsjajnijjih звездаzvezda уu сазвежђуsazvežđu [[ВеликиVeliki МедведMedved]] примерprimer суsu таквеtakve групеgrupe. ТачнијеTačnije оваova звезданаzvezdana асоцијацијаasocijacija јеje значајноznačajno већаveća иi садржиsadrži звездеzvezde којеkoje сеse простируprostiru одod сазвежђаsazvežđa [[сазвежђеsazvežđe ЦефејCefej|ЦефејCefej]] доdo сазвежђаsazvežđa [[сазвежђеsazvežđe ЈужниJužni ТроугаоTrougao|ЈужниJužni ТроугаоTrougao]]. [[СунцеSunce]] сеse налазиnalazi близуblizu ободаoboda овеove звезданеzvezdane асоцијацијеasocijacije, алиali јојjoj неne припадаpripada. СунцеSunce јеje старијеstarije одod овихovih звездаzvezda чакčak окоoko десетdeset путаputa. ОноOno сеse простоprosto токомtokom свогsvog кретањаkretanja приближилоpribližilo овимovim звездамаzvezdama.<ref>{{Cite journal|author=Soderblom, David R.; Mayor, Michel|title=Stellar kinematic groups. I - The Ursa Major group|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1993AJ....105..226S|journal=Astronomical Journal|year=1993|volume=105|number=1|pag0se=226-249|id=ISSN 0004-6256|doi=10.1086/116422|accessdate=[[9. фебруарfebruar]] [[2009]]}}</ref>
 
Prvobitno jato u kojem je nastalo [[Sunce]], pre oko 4,6 milijardi godina, se potpuno raspalo i zvezde iz tog jata su rasute u disku [[Mlečni put|Galaksije]], bez načina da se razlikuju od svog galaktičkog okruženja.
Првобитно јато у којем је настало [[Сунце]], пре око 4,6 милијарди година, се потпуно распало и звезде из тог јата су расуте у диску [[Млечни пут|Галаксије]], без начина да се разликују од свог галактичког окружења.
 
==Rasejana jata kao standardne sveće==
==Расејана јата као стандардне свеће==
{{main|СтандарднеStandardne свећеsveće}}
[[File:Star cluster in the Small Magellanic Cloud.jpg|миниmini|десноdesno|250px|NGC 346, расејаноrasejano јатоjato уu МаломMalom МагелановомMagelanovom облакуoblaku]]
 
Rastojanja do rasejanih jata možemo meriti metodom [[paralaksa|paralakse]] ili metodom konvergentnih tačaka.
Растојања до расејаних јата можемо мерити методом [[паралакса|паралаксе]] или методом конвергентних тачака.
 
Posmatranje obližnjih otvorenih jata čije udaljenosti znamo dovoljno precizno može poslužiti za stvaranje metode kojom je moguće odrediti udaljenosti ostalih jata. Upoređujući [[HR dijagram]] obližnjeg rasejanog jata i nekog udaljenijeg, moguće je proceniti približnu udaljenost daljeg jata. Takva metoda korisna je i pri određivanju udaljenosti galaksija u [[Lokalna grupa|Lokalnoj grupi]] jer su u njima otvorena jata lako uočljiva.
Посматрање оближњих отворених јата чије удаљености знамо довољно прецизно може послужити за стварање методе којом је могуће одредити удаљености осталих јата. Упоређујући [[ХР дијаграм]] оближњег расејаног јата и неког удаљенијег, могуће је проценити приближну удаљеност даљег јата. Таква метода корисна је и при одређивању удаљености галаксија у [[Локална група|Локалној групи]] јер су у њима отворена јата лако уочљива.
 
== РеференцеReference ==
{{reflist|2}}
 
== СпољашњеSpoljašnje везеveze ==
 
{{портал|Астрономија}}
{{Commonscat|Open clusters}}
 
[[Category:АстрономијаAstronomija]]
[[Category:РасејанаOtvoreni звездана јатаskupovi|*]]
 
{{Link FA|en}}