Otvoreni skup – razlika između verzija

 

'''Расејано''' или '''отворено звездано јато''' је група младих [[звезда]] насталих готово истовремено из истог [[молекуларни облак|молекуларног облака]]. Оваква јата могу садржавати од десетак до неколико хиљада звезда које су међусобно везане гравитационом силом.<ref>Battinelli P., Capuzzo-Dolcetta R. (1991), ''Formation and evolutionary properties of the Galactic open cluster system'', Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, v. 249, p. 76–83</ref>

 

==Историјска посматрања==

 

Најсјајније групе [[звезда]] попут [[M45|Плејада]] познате су од давнина. Нека друга јата су била позната као магличасти објекти. [[Плејаде (звездано јато)|Плејаде]] су још у стара времена биле познате као седам сестара, јер се седам најсјајнијих звезда лако уоче и голим оком. [[Арат из Сола]] 260. године п. н. е. у својој поеми ''Феномени'', описује [[Презепе]] као „мали облак“, јер се појединачне звезде не могу видети слободним оком.

 

===Звезде у јату===

 

Расејана јата се распадну пре него што звезде у њима досегну напредније [[звездана еволуција|еволутивне стадијуме]], па у расејаним јатима углавном доминира светлост младих, плавих звезда ([[спектрална класа|класе]] О и Б). То су и најмасивније звезде, па је њихов живот врло кратак, тек неколико десетина милиона година.<ref name="evo2">{{cite journal|autore=Andronov N., Pinsonneault M., Terndrup D.|year=2003|title=Formation of Blue Stragglers in Open Clusters|journal=American Astronomical Society Meeting|pages=203}}</ref> Старија отворена јата зато садрже мање, већим делом жуте звезде ([[спектрална класа|класе]] Ф, Г).

==Расејана јата као стандардне свеће==

{{main|Стандардне свеће}}

 

Растојања до расејаних јата можемо мерити методом [[паралакса|паралаксе]] или методом конвергентних тачака.