|
[[Datoteka:LocationEurope.png|thumb|500px|Položaj Evrope u svetu]]
:''Ovaj članak objašnjava Evropu kao [[Kontinent]]. Za druga značenja vidi [[Evropa (pojam)]].''
'''Evropa''' je jedan od sedam [[kontinent|kontinenata]] koji je više kulturno i politički nego geografski izdvojen od [[Azija|Azije]], što dovodi do različitih pogleda o granicama Evrope. Fizički i geološki, Evropa je potkontinent ili veliko poluostrvo koje čine zapadni deo [[Evroazija|Evroazije]].
Granice Evrope određuju [[Atlantski okean]] na zapadu, [[Severni ledeni okean]] na severu, [[Sredozemno more]] na jugu i [[Kavkaz]], [[Kumo-manička udolina]] i [[Crno more]] na jugoistoku. Istočne granice Evrope nisu jasno određene, ali se tradicionalno vrši podela duž planine i reke [[Ural (reka)|Ural]] i [[Kaspijsko jezero|Kaspijskog jezera]].
Evropa je na pretposlednjem mestu u pogledu površine, zauzimajući oko 10.390.000 km² ili 2% površine Zemlje. Što se tiče broja stanovnika, ona je na trećem mestu ([[Azija]] i [[Afrika]] su veće) sa populacijom od oko 710.000.000 stanovnika ili oko 11% svetskog stanovništva.
== Naziv Evropa ==
"Evropa" je ime žene u [[grčka mitologija|grčkoj mitologiji]] koju je oteo [[Zevs]] u liku bika.
Evropa se kao geografski pojam prvi put pominje u jednoj od [[hesiod]]ovskih himni, i označava dio kontinentalnog grčkog teritorija. U kasnijim izvorima Evropa je i oznaka jednog od dva ili tri kontinenta, što su ih poznavali Grci, no najčešće nastupa kao ime za dijelove Grčke i današnjeg [[Balkan]]a. Izvorno Evropa je bila dio Balkanskog poluotoka. Ime su u [[4. vijek]]u počeli prisvajati [[apologeti]] kristijanizacije današnje Francuske, a zatim apologeti karolinškog carstva. Ime je tu izgubilo svoje izvorno grčko značenje i počelo je označavati sjeverozapadna područja današnje Evrope.<ref>[http://pescanik.info/?p=18509 Tomaž Mastnak, Mit o silovanju]</ref>
Rašireno je mišljenje da sama reč Evropa potiče od semitske reči ''ereb'' koja znači zalazak [[sunce|sunca]] (poput reči ''[[zapad]]''). U skladu s tim tumačenjem drevni narodi su kopno zapadno od Egejskog mora nazivali Evropa (tamo gdje zalazi sunce).
== Istorija stvaranja terena ==
U evoluciji [[Zemlja|Zemlje]] postoje dva, vremenski gledano, velika geološka perioda. Prvi period, znatno duži, je period pre [[kambrijum]]a, koji se naziva [[proterozoik]] a ima još nekoliko naziva poznatih u [[Geologija|geološkoj]] i [[paleontologija|paleontološkoj]] literaturi. To je period pre [[paleozoik]]a (pre kambrijuma, prve periode paleozoika), dok bi se ostali nazivi, poput naziva ''azoik'', mogli prevesti kao vreme "bez života" ili "pre života na Zemlji" i slično. Ovaj rani period za nastanak i formiranje današnjeg evroazijskog kontinenta, odnosno, njegovog dela koji danas nazivamo Evropom, nema velikog značaja. Ipak, ovo razdoblje je značajno za [[Zemlja|Zemlju]] kao planetu.
Mlađi period vremena razvitka Zemlje, tj. vreme razvitka (procvata) života na Zemlji su geološke ere [[paleozoik]], [[mezozoik]] i [[kenozoik]], odnosno eon [[fanerozoik]]. Razvoj evropskog kontinenta zajedno sa azijskim tj. razvoj [[Evroazija|Evroazije]] i njihovo formiranje može se pratiti u ovom drugom periodu razvitka Zemlje, od paleozoika do današnjeg vremena, holocena. [[Severna hemisfera]], obuhvatajući i prostor današnje Evrope, početkom peleozoika nalazila se pretežno ispod nivoa mora.
=== Paleozoik ===
Pretpostavlja se da su tokom [[kambrijum]]a na severnoj hemisferi postojale tri mikrokontinentalne celine ili platforme, a jedna od njih Baltička, je pripadala Evropi. Smatra se da je već u kambrijumu na prostoru između Španije i [[jugoistična Azija|jugoistočne Azije]], postojala geosinklinala (po [[geosinklinala|teoriji geosinklinala]]) [[Tetis]] (kambrijski sedimenti nađeni su u [[Španija|Španiji]], [[Portugal]]u, južnoj [[Francuska|Francuskoj]] ). Pored Tetisa postojala je i Grampijensko-skandinavska geosinklinala. Tokom [[ordovicijum]]a veći deo Evrope je i dalje pod vodom. Glavno kopno je Baltički štit (obuhvata predele: [[Finska|Finske]], severne [[Švedska|Švedske]] i [[Norveška|Norvešku]]). Od vodenih površina to su geosinklinalna područja kao u kambrijumu, s tim što se jasnije formira još jedna, Srednjoevropska (hercinska) geosinklinala. U [[silur]]u raspored kopna i mora nije se bitnije promenio, te većih razlika u odnosu na prethodni period u rasporedu kopna i mora na teriroriji Evrope nije bilo. Krajem silura dolazi do prvih snažnijih orogenih pokreta - [[kaledonska orogeneza]]. Raspored kopna i mora početkom [[devon]]a bitno se razlikuje u odnosu na prethodni period. Kopno se uvećalo delovanjem kaledonskog ubiranja. U [[karbon]]skom periodu odigrali su se značajni pokreti, koji su otpočeli u ovom periodu, a nastavili se i u [[Perm (perioda)|permu]], a poznati su pod imenom [[hercinska orogeneza]].
=== Mezozoik ===
[[Mezozoik]] je u geološkoj literaturi poznat kao, [[Tektonski pokreti|tektonski]], relativno miran period, pa je tako bilo i na prostorima današnje Evrope. U trijasu na mestu nekadašnje Hercinske geosinklinale, bili su izdignuti venci [[Hercinidi|Hercinida]], a okolo je bilo plitko epikontinentalno more koje je plavilo oblasti Nemačke ([[Hanover]], [[Tiringija]], [[Franačka oblast|Franačka]] i [[Švapska oblast]]), potom na za zapadu oblast Francuske, Belgiju, [[Holandija|Holandiju]], [[Velika Britanija|Veliku Britaniju]], a to more dopiralo je i do [[Pirinejsko poluostrvo|Pirinejskog poluostrva]]. Period jure pripada vremenu relativnog mirovanja. U kredi se na prostoru Evrope izdvajaju dva kopna. Pored već postojećeg Severnoatlantskog pojavljuje se u većem rasprostranjenju i Srednjoevropsko kopno. Ovom drugom kopnu pripadali su: [[Švarcvald]], [[Vogezi]], [[Ardeni]], [[Tirinška]] i [[Češka masa]], Sudeti i Podolski masiv. Tokom krede javlja se nova alpska orogeneza, sa svojom austrijskom fazom.
=== Kenozoik ===
[[Kenozoik]] je prepoznatljiv po tome što dolazi do niza velikih promena, naročito u oblasti Mediteranske geosinklinale. Kopnene mase na Zemlji se postepeno približavaju današnjem stanju, drugim rečima [[kontinent]]i (pa i Evropa) i [[okean]]i postepeno sve više dobijaju današnje konture.
Za vreme [[paleocen]]a u Evropi su postojala dva vodena basena: Severno more, koje je obuhvatalo južne delove [[Engleska|Engleske]], zatim se širilo preko [[Francuska|Francuske]], [[Belgija|Belgije]] i [[Nemačka|Nemačke]]. U južnoj Evropi nalazio se Tetis koji je bio sveden na usku zonu na Jadransku geosinklinalu i Provansanski zaliv.
Tokom [[eocen]]a dogodila se transgresija kojom se proširio Tetis koji je tada je pokrivao velike delove Alpa, deo srednje Evrope, kao i oblast Balkanskog poluostrva.
Tokom [[oligocen]]a postoje tri sedimentacione oblasti (baseni): Severno more koje se proširilo u svom prostiranju na Nemačku, [[Poljska|Poljsku]], srednju [[Rusija|Rusiju]], [[Kavkaz]] i produžavalo se do Kaspijskog mora, druga oblast je [[Atlantski okean]] koji na evropsko kopno prodire u vidu zaliva i treća oblast je Tetis koji je bio sveden skoro na površinu današnjeg [[Sredozemno more|Sredozemnog mora]]. Slika rasporeda kopna i mora u Evropi početkom miocena znatno se izmenila. [[Severno more]] se povuklo skoro u današnje granice. Atlantik je zalazio u Francusku u vidu dva zaliva: uz doline [[Region Loara|Loare]] i [[Garona|Garone]]. Isti okean je imao vezu sa [[Tetis]]om na prostoru Evrope preko [[Gvadalkivir]]skog moreuza, a nešto južnije u predelu današnje Afrike bila je i druga veza sa Tetisom preko Marokanskog moreuza. Tetis se proširio sve od Atlantika do Indomalajskoj predela u jugistočnoj Aziji. Istovremeno se formirao i Paratetis, koji je od Tetisa bio odvojen izdignutim [[Alpi]]ma, [[Dinarske planine|Dinaridima]] i [[Balkan]]om. Paratetis se sastojao od niza basena npr. Panonski basen, Dakijsko-crnomorski i Kaspijski basen. Postojala je veza između Paratetisa i Tetisa, preko dva moreuza. Prvi je išao pravcem: Ronski basen - [[Švajcarska]]- [[južna Bavarska]] - Bečki basen, a drugi moreuz pravcem, nazvan Transegejski: [[Ulcinj]] - [[Albanija]] - predeo starog kopna Egeida - [[Crno more]].
Tokom [[pliocena]] Paratetis se raspada na niz odvojenih jezera i basena među kojima se ističu: Panonski, Dakijski, Crnomorski i Kaspijski basen, a pred kraj pliocena od Paratetisa ostaje samo Crno, [[Azovsko]] i [[Kaspijsko jezero|Kaspijsko more]] (jezero).
U [[pleistocen]]u, u početnom periodu, konture Evrope bile su dosta slične današnjim mada je u pojedinostima bilo krupnih razlika. Evropski kontinent bio je nešto veći, a današnja Britanska ostrva bila su spojena sa kontinentalnim delom Evrope. Umesto Egejskog mora postojalo je kopno Egeida. [[Korzika]], [[Sardinija]] i [[Elba]] činili su jedinstveno Tirensko kopno. Krajem pleistocena, posle Virma III, Evropa ulazi u holocen i poprima izgled koji i danas ima.
== Geografija ==
[[Datoteka:Golfstrom.jpg|thumb|thumb|desno|250px|Površinska temperatura golfske struje u zapadnom delu Severnog Atlantika]]
Moglo bi se reći da je Evropa [[poluostrvo]] koje se sastoji od više manjih poluostrva. Pretežno je nizijska, ali ima planinske lance u unutrašnjosti, na severu i na jugu. Glavni planinski lanac su [[Alpi]], a najviši vrh je [[Elbrus]] u [[Rusija|Rusiji]] (5.630 m). Velike reke u središnjem delu su važni plovni putevi.
Evropa uglavnom ima umerenu klimu i ravnomerno raspoređena četiri godišnja doba. Tri glavne klime su sredozemna na jugu, okeanska na zapadu i severu, i kontinentalna u središnjem i istočnom delu. Osim toga, zapadni i severni deo kontinenta greje [[Golfska struja]].
=== Granice ===
Dugo se raspravlja o preciznom mestu granica Evrope. Evropa, u stvari, nije pravi "kontinent", već predstavlja deo [[Evroazija|Evroazije]], pa zato nije lako označiti gde tačno prestaje Evropa a gde počinje Azija. S druge strane, granice Evrope često su diktirane granicama [[kultura]], [[Ekonomija|ekonomije]], i [[Politika|politike]], usled čega danas postoji nekoliko "Evropa" koje, ujedno, označavaju različite stvari.
Smatra se da je [[Ural (planina)|planinski venac Ural]] zajedno sa rekom [[Ural (reka)|Ural]], prirodna, istočna granica Evrope. Ostale granice Evrope čine: na severu - [[Severno more]], na jugu - [[Sredozemno more|Mediteransko more]], a na zapadu - [[Atlantski okean]]. Jugoistočnu granicu Evrope čine planine između [[Kaspijsko jezero|Kaspijskog]] i [[Sredozemno more|Sredozemnog mora]].
=== Regije ===
[[Datoteka:Regions of Europe with Labels Map.png|thumb|thumb|desno|250px|Regioni Evrope]]
Evropa se tradicionalno deli na pet geografsko-kulturnih područja:
* [[Balkan]]
* [[Istočna Evropa]]
* [[Skandinavija]]
* [[Srednja Evropa]]
* [[Zapadna Evropa]]
=== Reljef ===
[[Datoteka:Europe topography map.png|thumb|thumb|desno|250px|Topografija Evrope.]]
Od svih kontinenata Evropa je najrazuđeniji kontinent. Ona sama je jedno veliko poluostrvo. Posmatramo li nju kao kontinent onda na tom poluostrvu (kontinentu), na poluostrva i ostrva otpada 28% njene celokupne površine. Posmatrano iz drugog ugla oko 62% evropskog prostora nalazi se blizu mora, a samo za 38% toga prostora moglo bi se konstatovati da je udaljeno od mora.
==== Raščlanjenost reljefa ====
Na razuđenost Evrope velikog uticaja ima raščlanjenost njenog reljefa. Vertikalna raščlanjenost reljefa Evrope nije toliko izrazita u odnosu na druge kontinente koliko je to horizontalna raščlanjenost.
Obale Evrope duge su 41.000 km (po nekim autorima 38.000 km, ali smatramo tačnijim prvu cifru). Sa tom dužinom obale Evropa je najrazuđeniji kontinent (na 1.000 km² površine Evrope dolazi 4,1 km obale). Uporedi li se to sa drugim kontinentima taj [[koeficijent]] je najveći (kod [[Severna Amerika|Sev. Amerike]] je 3,1 km, [[Južna Amerika|Južne Amerike]] 1,6 km, [[Azija|Azije]] 1,7 km i [[Afrika|Afrike]] 1,1 km obale na 1.000 km²). Pojedini delovi obala Evrope (po proračunu nemačkog geografa O. Henčela) po razuđenosti su daleko veći: norveška obala 20, dalmatinska obala 10, grčka obala 6 španska obala 5). Karta izotela (krive zatvorene linije koje pokazuje jednaku udaljenost od obalne crte) pokazuje da u Zapadnoj i Srednjoj Evropi nijedna tačka u unutrašnjosti kontinenta nije udaljena više od 500 km, dok je u Istočnoj Evropi ova udaljenost 1.200 km.
[[Datoteka:Rectified Languages of Europe map.png|thumb|thumb|desno|250px|Lingvistička mapa Evrope]]
== Fasade ==
U Evropi se mogu izdvojiti najmanje tri fasade vezane za morske i okeanske površine i obale: Atlantska, Arktička i Mediteranska fasada.
Atlantska fasada nalazi se u zapadnoj Evropi. Na severozapadu Atlantik zapljuskuje obale Norveške. Delovi Atlantskog okeana su [[Severno more]] i [[Baltičko more]]. Severno bi se moglo nazvati i ivičnim, a Baltičko unutrašnjim morem. Do Baltičkog mora se stiže kroz tri prolaza (moreuza): [[Skagerak]], [[Kategat]] i [[Sund]]. Baltičko more se račva u tri zaliva: [[Botnički zaliv]] (Švedska-Finska), [[Finski zaliv]] (Finska-Rusija) i [[Riški zaliv]] (Estonija-Letonija). Pored pomenutih država na [[Baltičko more]] izlaze još Poljska, Nemačka i Danska.
Uticajem pleistocene glacijacije (lednika) i mora nastali su u severnom delu Atlantske fasade razni oblici, u reljefu, vezani za morsku obalu npr. fjordovi (ponekad dugi, u Norveškoj, blizu 180 km). Nešto južnije na obalama Atlantske fasade javljaju se rijasi, u obliku estuara: Labe, Vezera, Rajne, Masa, Šelde, Sene, Loare, Žironde, Dura i Taja (Težo). Abrazioni rad morske vode je intenzivan jer je plimski talas izuzetno visok: Sen Mišela 15 m, Kardif 12 m, Bolonja 8 m, London 6 m...
=== Atlantska fasada ===
Arktička fasada (francuska obala nedaleko od Avra) nalazi se u severnoj Evropi, mada su [[barencovo more|Barencovo]] i [[Belo more]] pre ogranci Atlantskog nego [[Severni ledeni okean|Severnog ledenog okeana]], zahvaljujući blagotvornom uticaju Golfske struje. U kontinualnom smislu ova mora jesu ogranci Severnog ledenog okeana, ali po svim drugim osobinama oni to nisu, kao što je to npr. susedno [[Karsko more]].
=== Arktička fasada ===
Severna Evropa u regionalnom smislu malo zalazi u polarne, arktičke, regije (izuzev poluostrva Kola). Ovde je od velikog značaja položaj Nove Zemlje, koja je preko ostrva Vajgača, produžetak [[Ural (planina)|Urala]]. Nova Zemlja je duga 820 km i pruža se skoro meridijanski. Ona "smeta" morskoj struji koja polazi od [[Beringova vrata|Beringovih vrataiznad]] Azije i kreće se prema zapadu. Kao barijera i zid, svojim položajem, našla se tu Nova Zemlja koja štiti Barencovo i [[Belo more]]. Ona zatvara prolaz ledenim santama, koje sa istoka putuju prema zapadu, prema [[Grenland]]u. Usled toga, u Karskom moru gomilaju se najveće sante leda na [[Arktik]]u (ovo more je izgleda najhladnije more na severnoj hemisferi, a moguće i na Zemlji). Kada ne bi postojala na ovom mestu Nova Zemlja, ledene bi sante iz današnjeg Karskog mora prodirale prema zapadu i plovile slobodno prema severnim obalama Norveške. Ni [[Murmansk]] (često uziman za primer) ni [[Narvik]], ni [[Hamerfest]] ni [[Lofotska ostrva]], ne bi osetili blagotvorni uticaj Golfske struje. Ova bi evropska fasada bila prva polarna (arktička) oblast.
=== Mediteranska fasada (pogled na Gibraltar) ===
Mediteranska fasada je treće pročelje Evrope. To je Mediteran, to je more u sred kopna, to je Sredozemlje. Ovo more je nastalo u sinklinali Tetis. [[Tetis]] je kolevka svih mlađih venčanih planina Evrope. Tu se, od četiri veća poluostrva Evrope, nalaze tri: Pirinejsko (Iberijsko), Apeninsko i Balkansko poluostrvo. Ona približuju Evropu [[Afrika|Africi]] odnosno [[Azija|Aziji]]. Ova poluostrva podelila su Sredozemno more, na zapadni i istočni deo (uzročnici podele su Apeninsko poluostrvo i ostrvo Sicilija), potom na niz manjih mora, kao što su: [[Ligursko more]] (zaliv), [[Tirensko more|Tirensko]], [[Jonsko more|Jonsko]], [[Jadransko more|Jadransko]], [[Egejsko more|Egejsko]], [[Levantsko kore|Levantsko]], [[Mramorno more|Mramorno]], [[Crno more|Crno]] i [[Azovsko more]] (koji svi zajedno čine jedinstvenu akvatoriju). Pomeranja u Zemljinoj kori tokom [[tercijar]]a uticala su i na morfološku raznolikost kod ovih mora, jer svako ima posebnu karakteristiku morskog dna i obalnog područja. U osnovi su tu dva tipa obale: prve, stenovite, razuđene i visoke i druge peskovite i niske. Stvoren je niz tipova obala: tektonska obala (npr. grčka), eroziona (npr. jadranska), akumulativna (npr. jadransko-italijanska) itd. Od [[Gibraltar]]a do najistočnije tačke ovog akvatorija je 5.020 km, nešto manje od dužine Atlantskog pročelja. Mestimično se [[Sredozemno more|Mediteran]] duboko "uvukao" u kopno npr. kod Crnog i Azovskog mora, potom kod Jadrana, sve do [[Trst]]a.
Od reljefnih oblika nema [[fjord]]ova ni [[estuar]]a već se javljaju akumulativne [[delta|delte]] i brojne uvale kao i [[klif]]ovi. Kod dalmatinske obale brojne su uvale i kanali, kod francuske obale, njen istočni deo smena klifova i [[uvale|uvala]], a zapadni deo je plitak i akumulativan tip obale, na Crnom moru su karakteristični limani, dok se oko ušća velikih reka npr. [[Dunav]]a javlja lagunarni tip obale, kao i kod ušća reke [[Po (reka)|Po]]. Najrazuđenije obale Sredozemnog pročelja su obale [[Dalmacija|Dalmacije]] i Grčke, koje predstavljaju splet kanala, zaliva i zatona. Ponegde zalivi liče na fjordove, npr. [[Boka kotorska|Bokokotorski zaliv]], mada on to jeste samo morfografski, ali morfogenetski je to potopljena rečna dolina, zaliv, poligenetskog načina postanka.
=== Nizije i planine ===
[[Datoteka:Europe satellite globe.jpg|thumb|thumb|desno|250px|Satelitski snimak Evrope.]]
Po vertikalnoj raščlanjenosti reljefa, Evropa je dosta nizak kontinent. Srednja visina Evrope je istovetna sa visinom [[Australija|Australije]] oko 300 m (srednja visina Azije je blizu 1.000 m). Morfometrijski podaci pokazuju da evropski prostor ima sledeće morfometrijske vrednosti: od 0 do 200 m visine je 60%, od 200 do 500 m je 24%, od 500 do 1.000 m je 10%, od 1.000 do 2.000 m je 5% i više od 2.000 m visine je 1% Evrope. Iz ovih podataka jasno proizilazi da se preko četiri petine Evrope nalazi ispod 500 m nadmorske visine, tri petine su nizije (visina ispod 200 m apsolutne visine). [[Akumulativne ravnice]], uravnjeni delovi i zaravni predstavljaju 74% Evrope. U ravnice spadaju velika Ruska ploča (Istočnoevropska nizija). U ovu kategoriju evropskog reljefa (pomenutih 74%) spada i uravnjeni deo kaledonskog i hercinskog porekla. Iz ugla regionalne [[Geografija|geografije]] ove ravničarske predele svrsishodnije je podeliti na regionalnom principu. Pored [[Istočnoevropska nizija|Istočnoevropske nizije]], potrebno je pomenuti ostale delove kontinualnih nizija Evroazije (deo koji pripada Evropi) kao što su nizijski delovi Severne Evrope, Poljske, Nemačke, Belgije, Holandije, severne Francuske (jednim nazivom Nizozemlje), potom Pariski basen, Akvitanska zavala, porečje [[Temza|Temze]] te brojne manje ravnice pored [[Ebro|Ebra]], [[Gvadalkivir]]a, [[Gvadijana|Gvadijane]], [[Rona|Rone]], Poa, [[Tibar|Tibera]], [[Panonska nizija]], Vlaško-pontijska nizija, nizije pored [[Marica (reka)|Marice]] i nizije u severnoj Grčkoj. Sve ove nizije su nastale u [[pleistocen]]u pa i u najnovijem današnjem dobu, [[holocen]]u. One se neprekidno pružaju od Atlantika do Urala, pa i istočnije od Urala, pod zajedničkim nazivom kontinualne nizije Evroazije. Druge su, svojim položajem, vrlo blizu Atlantika (npr. [[Akvitanija]]) ili Mediterana (npr. nizija u dolini Poa). Kroz većinu njih protiču reke, koje ih čine plodnim i one su najvažniji deo prostora Evrope za stanovništvo, privredu, saobraćaj daleko više nego što su to planinski predeli kontinenta.
Planinski predeli Evrope zauzimaju oko 16% prostora. Najviši vrh kontinenta je [[Elbrus]] 5.642 m (Kavkaz), potom slede: Mon Blan 4.807 m (Alpe), [[Monte Roza]] 4.634 m (Alpi), [[Matehorn]] 4.447 m (Alpe), [[Mulasen]] (Sijera Nevada), [[Pik d/ Aneto]] 3.404 m (Pirineji). Kod susedne Azije prvih pet vrhova ima visine od 8.848 m (Mont Everest) do 8.112 m (Parvat), nad morem, a kod drugog kontinenta na severnoj hemisferi Severne Amerike te visine su od 6.194 m ([[Mak Kinli]]) do 4.399 m (Mt. Elbert). Ako naš kontinent uporedimo sa australijskim prostorom, jer su srednje visine ova dva kontinenta iste, onda ipak vidimo da je Evropa u pogledu vertikalne raščlanjenosti nizak kontinent. Na primer [[australijski kontinent]] (vrh Mt. Košćuško 2.235 m, u Australijskim Alpama) kome pripadaju [[Nova Gvineja]] (vrh Nasu 5.030 m) i [[Novi Zeland]] (vrh Mt Kuk 3.756 m), ima veće visne nego Evropa.
Evropu neki nazivaju "potkontinentom", jer smatraju da zajedno s [[Azija|Azijom]] čini kontinent [[Evroazija|Evroaziju]].
Činjenica je da je Evropa više kulturni nego geografski pojam. Strogo geografski gledano, Evropa i Azija čine jedan kontinent. Ipak, granica između njih se stavlja usled velikih kulturnih i istorijskih razlika.
== Geografsko-kulturna podela ==
[[Datoteka:Grossgliederung Europas.png|thumb|thumb|300px|Geografsko-kulturna podela]]
Evropa ima površinu od 10 392 855 km², što je 7% svetskog kopna.
Moglo bi se reći da je Evropa poluostrvo koje se sastoji od više manjih poluostrva. Pretežno je nizijski, ali ima planinske lance u unutrašnjosti, na severu i na jugu. Glavni planinski lanac su [[Alpi]], čiji je najviši vrh [[Monblan|Mon Blan]] visok 4.807 m. Velike reke u središnjem delu su važni plovni putevi.
Evropa uglavnom ima umerenu klimu i ravnomerno raspoređena četiri godišnja doba. Tri glavne klime su sredozemna na jugu, okeanska na zapadu i severu i kontinentalna u središnjem i istočnom delu. Osim toga, zapadni i severni deo kontinenta greje [[Golfska struja]].
Evropa se tradicionalno deli na pet geografsko-kulturnih područja:
* [[Južna Evropa]] (obuhvata zemlje [[Pirinejsko poluostrvo|Pirinejskog]], [[Italija|Apeninskog]] i [[Balkan|Balkanskog poluostrva]])
* [[Istočna Evropa]] (obuhvata republike evropskog dela bivšeg [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetskog Saveza]])
* [[Severna Evropa]] (obuhvata [[Danska|Dansku]], [[Skandinavija|Skandinaviju]], [[Finska|Finsku]] i [[Island]])
* [[Srednja Evropa]] (obuhvata podunavske i alpske zemlje i zemlje [[Nemačko-poljska nizija|Nemačko-poljske nizije]])
* [[Zapadna Evropa]] (obuhvata [[Britanska ostrva]], [[Francuska|Francusku]], [[Monako]] i [[Beneluks]])
Evropa ima oko 730 miliona stanovnika. Gustina naseljenosti iznosi 32 stanovnika po kvadratnom kilometru.
Glavne religije: 55% [[katoličanstvo|katolici]], 25% [[protestantizam|protestanti]], 13% [[pravoslavlje|pravoslavci]] i 7% [[muslimani]].
Prosečno životno doba: 68,3 godine za muškarce i 77 godina za žene.
Većina evropskih jezika ima zajednički koren u [[indoevropski jezici|indoevropskoj jezičkoj porodici]].
Jezik koji je najviše uticao na ostale jeste latinski, koji je prvo bio službeni jezik Rimskog carstva, zatim jezik crkve, i napokon jezik intelektualaca, da bi danas nestao kao živi jezik, ali sačuvao se kao koren hiljada reči u svim evropskim jezicima.
Najveće jezičke porodice Evrope su slovenski, germanski i romanski jezici. Manje su ugro-finska porodica i enklave jezika čije je poreklo mnogo starije ([[grčki jezik|grčki]], [[baskijski jezik|baskijski]], [[albanski jezik]], itd.).
== Naseljavanje i kratka istorija ==
Homo georgicus, koji je živeo pre oko 1.8 miliona godina u [[Gruzija|Gruziji]], je nastariji otkriveni [[hominidi|hominid]] u Evropi.<ref>{{cite journal | author = A. Vekua, D. Lordkipanidze, G. P. Rightmire, J. Agusti, R. Ferring, G. Maisuradze, et al. | year = 2002 | title = A new skull of early ''Homo'' from Dmanisi, Georgia | journal = Science | volume = 297 | pages = 85–9 | doi = 10.1126/science.1072953 | pmid = 12098694}}</ref> Područja bivše Jugoslavije, Španije i Francuske potvrđuju postojanje ''[[Homo erectus]]a'' pre milion godina.<ref name="Larousse">Larousse enciklopedija, I tom, 466. str</ref> [[Kromanjonci]] su se pojavili pre 40.000 godina.
[[Antička Grčka|Stara Grčka]] se smatra kolevkom evropske kulture. [[Rimsko carstvo]], a s njim i hrišćanstvo, ujedinilo je veliki deo kontinenta s težištem na Sredozemlju.
Nakon pada [[Rim]]a i doseljavanja raznih naroda iz Azije, evropski napredak je usporio tokom razdoblja koje je poznato kao [[srednji vijek|srednji vek]]. Karlo Veliki je udario temelje jedne nove, zapadnije Evrope, kojoj središte više nije u Rimu, ali i ona ostaje rascepkana pokušajima nemačkih careva Svetog Rimskog carstva. Reč Evropa se gubi, a umesto nje preovladava pojam ''hrišćanski svet'' i jedinstveni poduhvati u tom smislu (krstaški ratovi, katedrale).
Evropa se redefiniše u [[16. vek]]u zbog renesanse i prekookeanskih kolonija. Nastaju jaka kraljevstva i budi se nacionalizam. [[Francuska revolucija]] i [[industrijska revolucija]] donose inovacije kojima će Evropa u [[19. vek]]u zavladati celim svetom.
Dva svetska rata [[20. vek]]a vode se najvećim delom na evropskom tlu. Evropa gubi svetsku prevlast i kolonije, a [[Hladni rat]] stvara jaku podelu na kapitalističku Zapadnu Evropu i komunističku Istočnu Evropu pod Sovjetskim Savezom. Nakon pada komunističkih režima [[1990]]. godine, evropske zemlje se naglo zbližavaju. Nastaje '''[[Evropska unija]]''', politički i ekonomski savez koji obuhvata veći deo kontinenta.
== Velika seoba ==
Razdoblje od 500. do 1000. godine je presudno za stvaranje Evrope, jer se tad narodi, smirivši se posle raznih seoba, nastanjuju, pa će se stvoriti različite države. Dešavaju se tri migracijska pokreta:
* [[Germani|Germana]]: koji je počeo u Antičko doba; germanski prodor se nastavlja sa anglo-saksonskom dominacijom na Englesku (V-VI v.), širenjem franačkog gomena u VI i VIII veku, naseljavanjem Lombarda i dolina Poa.
* [[Sloveni|Slovena]] i [[Avari|Avara]]: iz svojih prvih naseobina, koje su se nalazile verovatno između Elbe i Visle, Sloveni nadiru posle 580. godine južno od Dunava, zauzevši u VII veku [[Balkansko poluostrvo]] i nastanjuju se zapadno od Elbe, u Češkoj, kao i u oblastima koja se nalaze iznad Dnjepra; godine 896. [[Mađari]] stižu u Panoniju;
* [[Vikinzi|Vikinga]]: u i veku, najveći deo Evrope se suprotstavlja Vikinzima koji prave upade, pljačkaju, bave se velikom trgovinom pa čak i kolonizacijom pošto su se nastanili u Engleskoj (Denlou) i u Francuskoj ([[Normandija]]).
== Pokrštavanje ==
[[Hrišćanstvo]] se prvo raširilo u [[Rimsko carstvo|Rimskom carstvu]]. Posle propasti carstva učvršćuje se u oblastima Severa i Istoka, naseljenima Germanima, Slovenima, Mađarima i Skandinavcima. Za razliku od drugih germanskih kraljevina koje su se poklonile arijanizmu, [[Franci]] se pokrštavaju u katolicizam ([[Klovis]]ovo krštenje 498. ili 499. godine) što omogućava crkvi da igra glavnu ulogu u novim uređenjima varvarskog sveta.
Glavne etape pokrštavanja su: jevanđelizacija [[Engleska|Engleske]] i [[Škotska|Škotske]] od strane rimskih i keltskih misionara (kraj VI veka); napredak hrišćanstva u Germaniji krajem sedmog i osmog veka: (Frigija, oblasti istočno od Rajne) potom pokrštavanje Saksonaca od strane Karla Velikog; evanđelizacija Slovena iz Velike Moravije, Srba i Bugara od strane vizantijskih misionara i Hrvata od strane Franaka u IX veku; krštenje Vladimira I u [[Kijev]]u (988. god) čini da Rusija uđe u sferu vizantijskog uticaja; stvaranje biskupija u Češkoj, Poljskoj i Mađarskoj, kao i pokrštavanje kraljeva Danske i Norveške u X veku, kao delo hrišćanskih misionara iz Germanije.
U isto vreme, islam se rađa i uspostavlja svoju dominaciju u istočnom Sredozemlju. Širi se takođe i u Evropi, tokom arapskog osvajanja Španije ([[711]]. godine).
== Ekonomska kriza i fašizam ==
Evropa dvadesetih godina prošlog veka postaje finansijski veoma zavisna od Sjedinjenih Država. Naročito se [[Nemačka]] mnogo zadužuje, kako bi platila ratne odštete koje duguje Francuskoj i kako bi finansirala svoj ekonomski uspon. Tako je Američka secesija 1929. godine imala ozbiljne reperkusije u Evropi, gde dolazi do ogromnog porasta nezaposlenosti, koja dostiže najveći stepen u Nemačkoj i Velikoj Britaniji 1933. god. Ta kriza pogoduje dolasku nacista na vlast (1933). Autoritarni režimi se učvršćuju i umnožavaju: fašizam u Italiji, Frankov režim u Španiji (1939), staljinizam u [[SSSR]]. Demokratije, suočene sa ozbiljnim krizama u svojim zemljama, naročito Francuska, duboko podeljena posle Narodnog Fronta (1936) i [[Velika Britanija]] dopuštaju [[Hitler]]u da izvrši seriju nasilja.
== Drugi svetski rat i podela Evrope ==
Krajem [[1941]]. Hitlerova Nemačka dominira nad Evropom, izuzev nad Velikom Britanijom i nekoliko neutralnih zemalja kao što su Španija, Portugal, Švajcarska i Švedska. [[Nacistička Nemačka]] stavlja u pogon plan za uništenje [[Jevreji|Jevreja]], kojih je više od 5 miliona stradalo. [[SAD]] i SSSR angažuju velike snage za oslobođenje Evrope (1943-1945). Rat preuzrokuje smrt 30 miliona Evropljana i ogromna materijalna razaranja. Nakon rata granice istočne i centralne Evrope su veoma promenjene: ekspanzija SSSR, pomeranje poljsko-germanske granice na [[Odra|Odru]] i Nisu. U svim zemljama koje su oslobodile sovjetske snage, stvorene su od 1945-1949 naordne demokratije koje čine svojstski blok.
== Politička podela ==
[[Datoteka:Evropa 2006 sr.png|thumb|thumb|desno|250px|Granice zemalja Evrope]]
== Vanjske veze ==
* [http://www.visiteurope.com/ Evropa za turiste]
== Izvori ==
{{izvori}}
{{Evropa}}
{{Kontineti}}
{{Commonscat|Europe}}
[[Kategorija:Problemi]]
[[Kategorija:Evropa]]
[[Kategorija:Baranjski leksikon-Geografija]]
[[Kategorija:Kontinenti]]
{{Link FA|lmo}}
[[ab:Европа]]
[[ace:Iërupa]]
[[af:Europa]]
[[ak:Yurop]]
[[als:Europa]]
[[am:አውሮፓ]]
[[an:Europa]]
[[ang:Europe]]
[[ar:أوروبا]]
[[arc:ܐܘܪܘܦܐ (ܝܒܫܬܐ)]]
[[arz:اوروبا]]
[[as:ইউৰোপ]]
[[ast:Europa]]
[[ay:Iwrupa]]
[[az:Avropa]]
[[ba:Европа]]
[[bar:Eiropa]]
[[bat-smg:Euruopa]]
[[bcl:Europa]]
[[be:Еўропа]]
[[be-x-old:Эўропа]]
[[bg:Европа]]
[[bi:Yurop]]
[[bjn:Irupa]]
[[bm:Eropa]]
[[bn:ইউরোপ]]
[[bo:ཡོ་རོབ་གླིང་།]]
[[br:Europa (kevandir)]]
[[bs:Evropa]]
[[bxr:Европо]]
[[ca:Europa]]
[[cbk-zam:Europa]]
[[cdo:Ĕu-ciŭ]]
[[ceb:Uropa]]
[[chr:ᏳᎳᏛ]]
[[chy:Hóxovê-hooma]]
[[ckb:ئەورووپا]]
[[co:Europa]]
[[crh:Avropa]]
[[cs:Evropa]]
[[csb:Eùropa]]
[[cu:Єѵрѡпа]]
[[cv:Европа]]
[[cy:Ewrop]]
[[da:Europa]]
[[de:Europa]]
[[diq:Ewropa]]
[[dsb:Europa]]
[[ee:Europa]]
[[el:Ευρώπη]]
[[en:Europe]]
[[eo:Eŭropo]]
[[es:Europa]]
[[et:Euroopa]]
[[eu:Europa]]
[[ext:Uropa]]
[[fa:اروپا]]
[[ff:Yuroopu]]
[[fi:Eurooppa]]
[[fiu-vro:Õuruupa]]
[[fo:Evropa]]
[[fr:Europe]]
[[frp:Eropa]]
[[frr:Euroopa]]
[[fur:Europe]]
[[fy:Jeropa]]
[[ga:An Eoraip]]
[[gag:Evropa]]
[[gan:歐洲]]
[[gd:An Roinn-Eòrpa]]
[[gl:Europa]]
[[glk:اوروپپا]]
[[gn:Europa]]
[[got:𐌰𐌹𐍅𐍂𐍉𐍀𐌰]]
[[gu:યુરોપ]]
[[gv:Yn Oarpey]]
[[ha:Turai]]
[[hak:Êu-chû]]
[[haw:‘Eulopa]]
[[he:אירופה]]
[[hi:यूरोप]]
[[hif:Europe]]
[[hr:Europa]]
[[hsb:Europa]]
[[ht:Ewòp]]
[[hu:Európa]]
[[hy:Եվրոպա]]
[[ia:Europa]]
[[id:Eropa]]
[[ie:Europa]]
[[ig:Obodo Békè]]
[[ilo:Europa]]
[[io:Europa]]
[[is:Evrópa]]
[[it:Europa]]
[[iu:ᐃᐆᕌᑉ]]
[[ja:ヨーロッパ]]
[[jbo:rontu'a]]
[[jv:Éropah]]
[[ka:ევროპა]]
[[kaa:Evropa]]
[[kab:Turuft]]
[[kbd:Еуропэ]]
[[kg:Mputu]]
[[kk:Еуропа]]
[[kl:Europa]]
[[km:អឺរ៉ុប]]
[[kn:ಯುರೋಪ್]]
[[ko:유럽]]
[[koi:Европа]]
[[krc:Европа]]
[[ksh:Europa]]
[[ku:Ewropa]]
[[kv:Европа]]
[[kw:Europa]]
[[ky:Европа]]
[[la:Europa]]
[[lad:Evropa]]
[[lb:Europa (Kontinent)]]
[[lbe:Европа]]
[[lez:Европа]]
[[lg:Bulaaya]]
[[li:Europa]]
[[lij:Euròpa]]
[[lmo:Europa]]
[[ln:Erópa]]
[[lo:ເອີລົບ]]
[[lt:Europa]]
[[ltg:Europa]]
[[lv:Eiropa]]
[[map-bms:Eropah]]
[[mg:Eoropa]]
[[mhr:Европо]]
[[mi:Ūropi]]
[[mk:Европа]]
[[ml:യൂറോപ്പ്]]
[[mn:Европ]]
[[mr:युरोप]]
[[ms:Eropah]]
[[mt:Ewropa]]
[[mwl:Ouropa]]
[[my:ဥရောပ]]
[[mzn:اوروپا قاره]]
[[na:Iurop]]
[[nah:Europan]]
[[nap:Europa]]
[[nds:Europa]]
[[nds-nl:Europa (werelddeel)]]
[[ne:युरोप]]
[[new:युरोप]]
[[nl:Europa (werelddeel)]]
[[nn:Europa]]
[[no:Europa]]
[[nov:Europa]]
[[nrm:Ûrope]]
[[nso:Europa]]
[[nv:Béésh Bichʼahníí Bikéyah]]
[[oc:Euròpa]]
[[om:Yuurooppi]]
[[or:ଇଉରୋପ]]
[[os:Европæ]]
[[pa:ਯੂਰਪ]]
[[pag:Europe]]
[[pam:Europa]]
[[pap:Oropa]]
[[pcd:Urope]]
[[pdc:Eiropaa]]
[[pfl:Europa]]
[[pih:Urup]]
[[pl:Europa]]
[[pms:Euròpa]]
[[pnb:یورپ]]
[[pnt:Ευρώπην]]
[[ps:اروپا]]
[[pt:Europa]]
[[qu:Iwrupa]]
[[rm:Europa]]
[[rmy:Europa]]
[[ro:Europa]]
[[roa-rup:Europa]]
[[roa-tara:Europe]]
[[ru:Европа]]
[[rue:Европа]]
[[rw:Burayi]]
[[sa:यूरोप्]]
[[sah:Европа]]
[[sc:Europa]]
[[scn:Europa]]
[[sco:Europe]]
[[sd:يُورَپ]]
[[se:Eurohpá]]
[[sg:Aêropa]]
[[si:යුරෝපය]]
[[simple:Europe]]
[[sk:Európa]]
[[sl:Evropa]]
[[sm:Europa]]
[[sn:Europe]]
[[so:Yurub]]
[[sq:Evropa]]
[[sr:Европа]]
[[srn:Ropa]]
[[ss:IYurophu]]
[[st:Uropa]]
[[stq:Europa]]
[[su:Éropa]]
[[sv:Europa]]
[[sw:Ulaya]]
[[szl:Ojropa]]
[[ta:ஐரோப்பா]]
[[te:ఐరోపా]]
[[tet:Europa]]
[[tg:Аврупо]]
[[th:ทวีปยุโรป]]
[[ti:ኣውሮጳ]]
[[tk:Ýewropa]]
[[tl:Europa]]
[[to:ʻEulope]]
[[tpi:Yurop]]
[[tr:Avrupa]]
[[ts:Yuropa]]
[[tt:Аурупа]]
[[tum:Europe]]
[[udm:Европа]]
[[ug:ياۋروپا]]
[[uk:Європа]]
[[ur:یورپ]]
[[uz:Yevropa]]
[[vec:Eoropa]]
[[vep:Evrop]]
[[vi:Châu Âu]]
[[vls:Europa]]
[[vo:Yurop]]
[[wa:Urope]]
[[war:Europa]]
[[wo:Tugal]]
[[wuu:欧洲]]
[[xal:Европ]]
[[xmf:ევროპა]]
[[yi:אייראפע]]
[[yo:Europe]]
[[zea:Europa]]
[[zh:欧洲]]
[[zh-classical:歐羅巴洲]]
[[zh-min-nan:Europa]]
[[zh-yue:歐洲]]
[[zu:IYurobhu]]
| 