Ateizam – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
|||
Red 58:
</ref>
{{citat|Zapravo, „ateizam“ je reč koja ne bi trebalo ni da postoji. Nikom nije nikad potrebno da se izjasni kao „neastrolog“ ili „nealhemičar“. Nemamo reči za ljude koji sumnjaju da je Elvis još uvek živ ili da su vanzemaljci prešli galaksiju samo da bi uznemiravali farmere i njihovu stoku. Ateizam je ništa drugo do buka koju razumni ljude prave u prisustvu neosnovanih religioznih verovanja.|[[Sam Harris]]}}
== Historija ateizma ==
{{Main|Historija ateizma}}
Iako izraz ateizam potiče iz Francuske iz 16. veka,<ref name=Golding/> ideje koje bi danas bile priznate za ateističke su zabeležene od [[vedski period|vedskog perioda]] i [[antika|antike]].
=== Rana indijska religija ===
Ateističke ideje su pronađene u ranim indijskim školama i postojale su u vreme [[vedizam|vedizma]].<ref>{{Cite book | last = Pandian| title = India, that is, sidd| publisher = Allied Publishers| year = 1996| page = 64| url = http://books.google.com/?id=B90uj14NHjMC&pg=PA64| isbn = 978-81-7023-561-3| accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref> Od šest [[astika i nastika|pravovernih]] škola indijske filozofije, [[samkhja]] - najstariji filozofski sistem koji ne prihvata postojanje bogova - rana [[mimansa]] takođe odbijaju postojanje Boga.<ref>{{Cite book | last = Dasgupta| first = Surendranath| title = A history of Indian philosophy, Volume 1| publisher = Motilal Banarsidass Publ.| year = 1992| page = 258| url = http://books.google.com/?id=PoaMFmS1_lEC&pg=PA258| isbn = 978-81-208-0412-8| accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref> Rana mimansa ne samo da ne prihvata boa, već tvrdi da su ljudske akcije dovoljne da stvore potrebne okolnosti da bi se uživalo u plodovima svoga rada.<ref>{{Cite book | last = Tripathi| title = Psycho-Religious Studies of Man, Mind and Nature| publisher = Global Vision Publishing House| year = 2001| page = 81| url = http://books.google.com/?id=zWFM_SaX24AC&pg=PA81| isbn = 978-81-87746-04-1| accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref> Potpuno materijalistička i antiteistika škola [[čarvaka]] (poznata i pod imenom nastika ili lokajta) koja je nastala u Indiji oko 6. veka pne. je verovatno najizraženija ateistička škola filozofije u Indiji, slična grčkoj [[kirenska škola|kirenskoj školi]]. Ova grana indijske filozofije je kasifikovana kao [[nastika|heterodoksna]] zbog svoj negiranja autoriteta [[vede|veda]] i zbog toga se ne smatra delom šest pravovernih škola hinduizma, ali je važna pomena kao dokaz materijalističkog pokreta u hinduizmu.<ref>Sarvepalli Radhakrishnan and Charles A. Moore. ''A Sourcebook in Indian Philosophy''. (Princeton University Press: 1957, Twelfth Princeton Paperback printing 1989) pp. 227–249. ISBN 0-691-01958-4.</ref> Negiranje boga kao tvorca se takođe vidi u [[đainizam|đainizmu]] i [[budizam|budizmu]].<ref name="Joshi">{{cite journal |last=Joshi |first=L.R. |year=1966 |title=A New Interpretation of Indian Atheism |journal=Philosophy East and West |volume=16 |issue=3/4 |pages=189–206|doi=10.2307/1397540 |ref=harv |jstor=1397540}}
</ref>
=== Antika ===
[[Datoteka:Socrates Louvre.jpg|thumb|U [[Platon]]ovoj's ''[[Odbrana Sokratova|Odbrani Sokratovoj]]'', [[Melet]] je optužio [[Sokrat]]a (bista prikazana na slici) da ne veruje u bogove.]]
Zapadnjački ateizam ima svoje korene u [[presokratovci|presokratovskoj]] [[grčka filozofija|grčkoj filozofiji]], ali se nije pojavio kao poseban pogled na svet sve do kraja [[prosvetiteljstvo|doba prosvećenosti]].<ref>{{harvnb|Baggini|2003|pp=73–74}}. "Atheism had its origins in Ancient Greece but did not emerge as an overt and avowed belief system until late in the Enlightenment."</ref>
Grčki filozof iz 5. veka pne. [[Dijagora sa Melosa|Dijagora]] je poznat kao „prvi ateista“,<ref>[[Friedrich Solmsen|Solmsen, Friedrich]] (1942). ''[http://books.google.com/books?vid=0blEqYn0npw5h4r_qPHc_fk&id=rLASAAAAIAAJ&pgis=1 Plato's Theology]''. Cornell University Press. p 25.</ref> i citiran je od mislilaca kao što je [[Marko Tulije Ciceron|Ciceron]] u svojoj knjizi ''[[O prirodi bogova]]''.<ref name=CIC>''...nullos esse omnino Diagoras et Theodorus Cirenaicus...'' Cicero, Marcus Tullius: ''De natura deorum.'' Comments and English text by Richard D. McKirahan. Thomas Library, Bryn Mawr College, 1997, page 3. ISBN 0-929524-89-6</ref> [[Anaksagora]] je tvrdio da je Sunce usijan kamen, a ne božanstvo otelotvoreno u bogu [[Helije|Heliosu]]. [[Kritija]] je video religiju kao ljudski izum koji je koristi za zastraši ljude da prate moralni red.<ref>"[http://search.eb.com/eb/article-38045 religion, study of]". (2007). In ''Encyclopædia Britannica''. Retrieved on April 2, 2007.</ref> [[Atomizam|Atomisti]] kao što je [[Demokrit]] su pokušali da objasne svet na čisto [[materijalizam|materijalistički]] način, bez referenci na duhovno ili mistično. Drugi presokratovsi koji su verovatno imali ateističke poglede na svet su [[Prodik]] i [[Protagora]]. U 3. veku pne. grčki filozofi [[Teodor Bezbožnik]]<ref name=CIC/><ref>Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, ii</ref> i [[Straton]]<ref>Cicero, ''Lucullus'', 121. in Reale, G., ''A History of Ancient Philosophy''. SUNY Press. (1985).</ref> nisu verovali u postojanje bogova. Teodor Bezbožnik je bio proteran iz svog grada zbog neverovanja u bilo koje božanstvo.
[[Sokrat]] je bio optužen za [[bezbožnost]] (vidi [[Eutiprova dilema]]) na osnovu toga što je inspirisao ljude da sumnjaju u [[državna religija|državne bogove]].<ref>{{cite web |url=http://www.bartleby.com/65/at/atheism.html |archiveurl=http://web.archive.org/web/20061104032305/http://www.bartleby.com/65/at/atheism.html |archivedate = 04. 11. 2006. |title=Atheism |year=2005 |work=The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition |publisher=Columbia University Press | accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref> Iako je osporio optužbu da je „potpuni ateista“,<ref>{{cite book |first=Thomas C. |last=Brickhouse |coauthors=Nicholas D. Smith |title=Routledge Philosophy Guidebook to Plato and the Trial of Socrates |year=2004 |publisher=Routledge |isbn=0-415-15681-5 |page=112}} In particular, he argues that the claim he is a complete atheist contradicts the other part of the indictment, that he introduced "new divinities".</ref>
kazavši da ne može da bude ateista jer veruje u duhove,<ref>{{cite web|url=http://classics.mit.edu/Plato/apology.html |title=Apology |publisher=Classics.mit.edu | accessdate = 09. 04. 2011.}}
</ref> Sokrat je na kraju [[Suđenje Sokratu|osuđen na smrt]]. Sokrat se takođe molio u Platonovom dijalogu [[Fedar]]<ref>{{cite web|url=http://oll.libertyfund.org/index.php?option=com_staticxt&staticfile=show.php&title=111 |title=The Dialogues of Plato, vol. 1 |publisher=Oll.libertyfund.org | accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref> i govorio je „po [[Zevs]]u“ u dijalogu „[[Platonova Država|Država]]“.<ref>{{cite web|url=http://classics.mit.edu/Plato/republic.html |title=The Republic |publisher=Classics.mit.edu | accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref>
[[Euhemer]] je objavio svoj stav da su bogovi samo [[deifikacija|deifikovani]] vladari, osvajači i osnivači iz prošlosti, i da su njihovi kultovi i religija bili u osnovi nastavak nestalih kraljevstava i ranih političkih struktura.<ref>Fragments of Euhemerus' work in Ennius' Latin translation have been preserved in [[Church Fathers|Patristic]] writings (e.g. by [[Lactantius]] and [[Eusebius of Caesarea]]), which all rely on earlier fragments in [[Diodorus Siculus|Diodorus]] 5,41–46 & 6.1. Testimonies, especially in the context of polemical criticism, are found e.g. in [[Callimachus]], ''Hymn to Zeus'' 8.
</ref> Iako nije bio strogi ateista, Euhemer je kasnije kritikovan da je „proširio ateizam na celoj naseljenoj Zemlji brisanjem bogova“.<ref>[[Plutarh|Plutarch]], ''Moralia—Isis and Osiris'' [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Moralia/Isis_and_Osiris*/B.html#23 23]</ref>
Atomistički materijalista [[Epikur]] je osporio mnoge religijske doktrine, među kojima su postojanje [[zagrobni život|zagrobnog života]] ili [[lični bog|ličnog boga]]; smatrao je da je [[duša]] čisto materijalna i smrtna. Iako [[epikurejstvo]] nije negiralo postojanje bogova, on je verovao, da ako oni postoji, da nisu zainteresovani za čovečanstvo.<ref name="BBC">{{cite web |author=BBC |authorlink=BBC |title=Ethics and Religion—Atheism |url=http://www.bbc.co.uk/religion/religions/atheism/ |publisher=[[bbc.co.uk]] | accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref>
Rimski pesnik [[Lukrecije]] se složio sa tim, da ako postoje bogovi, da su oni nezaiteresovani za čovečanstvo i nesposobni da utiču na prirodu i svet. Zbog ovoga je verovao da se čovečanstvo ne mora plašiti natprirodnog. Lukrecije je izložio svoje epikurejske poglede na kosmos, atome, dušu, smrtnost i religiju u knjizi „[[Ο suštini stvari]]“,<ref>{{Gutenberg|no=785|name=On the Nature of Things by Lucretius}} Book I, "Substance is Eternal". Translated by W.E. Leonard. 1997. Retrieved on 2007-APR-12.</ref> koja je popularizovala Epikurovu filozofiju u [[Antički Rim|Starom Rimu]]. [[Gaj Julije Cezar|Julije Cezar]], koji je znatno naginjao ka epikurejstvu, je takođe odbacio ideju o zagrobnom životu, što je na primer dovelo do njegovog prigovora protiv smrtne kazne na suđenju [[Lucije Sergije Katilina|Katilini]], na kom je on govorio protiv [[stoicizam|stoicizma]] [[Marko Porcije Katon Mlađi|Katona Mlađeg]].<ref>(cf. [[Sallust]], ''The War With Catiline'', Caesar's speech: [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Sallust/Bellum_Catilinae*.html#51.20 51.29] & Cato's reply: [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Sallust/Bellum_Catilinae*.html#52.13 52.13]).</ref>
Rimski filozof [[Sekst Empirik]] zastupao je jednu formu skepticizma poznatu kao [[pironizam]] po kojoj bi ljudsko biće trebalo da prestane da donosi sud o bukvalno svim verovanjima jer ništa na ovom svetu nije nasledno zlo, i da je [[ataraksija]] (duševni mir) moguća ukoliko se suzdrži od osuđivanja. Veliki deo njegovih dela koja su uspela da se održe do danas, izvršila su jak uticaj na kasnije filozofe.<ref name="gordonstein">Stein, Gordon (Ed.) (1980). "[http://www.positiveatheism.org/india/s1990c25.htm The History of Freethought and Atheism]". ''An Anthology of Atheism and Rationalism''. New York: Prometheus. Retrieved on 2007-05-03.
</ref>
Značenje reči „ateist“ se smanjilo tokom antike. [[Rani hrišćani]] su nazivani ateistima od nehrišćana zbog svog neverovanja u paganske bogove.<ref name="cathencyc-atheism">{{ws|"[[s:Catholic Encyclopedia (1913)/Atheism|Atheism]]" in the 1913 Catholic Encyclopedia}}
</ref> Za vreme [[Rimsko carstvo|Rimskog carstva]], hrišćani su bili pogubljivani zbog negiranja rimskih bogova i posebno zbog [[Carski kult (Rimsko carstvo)|neobožavanja careva]]. Kada je hrišćanstvo postalo državna religija u Rimskom carstvu [[381]]. godine za vreme cara [[Teodosije I|Teodosija I]], mišljenje o vjeri ([[jeres]]) je postalo kažnjiv prestup.<ref>Maycock, A. L. and Ronald Knox (2003). ''[http://books.google.com/books?id=DmL8CljbqDwC Inquisition from Its Establishment to the Great Schism: An Introductory Study]''. ISBN 0-7661-7290-2.
</ref>
=== Od ranog srednjeg veka do renesanse ===
Izražavanje ateističkih ideja je bilo retko u Evropi tokom [[srednji vijek|srednjeg veka]], jer je bilo kažnjivo; metafizika, religija i teologija su bile od dominantnog interesa.<ref name="Zdybicka 2005 4">{{harvnb|Zdybicka|2005|p=4}}</ref> Međutim, u ovom periodu postojali su pokreti koji su istupali heterodoksne koncepcije hrišćanskog boga, uključujući različite poglede na prirodu, transcedentnost ili poznavanje boga. Individualci i grupe kao što su [[Jovan Skot Eriugena]], [[David od Dinana]], [[Amalrik iz Bena]] i [[Bratstvo slobodnog duha]] su zadržali hrišćanske poglede uz [[panteizam|panteističke]] tendencije. Panteisti su često bili svrstavani u istu grupu sa ateistima zbog „čudnovatosti“ njihovog pogleda na božansko. [[Nikola Kuzinski]] je sastavio [[fideizam]] koji je nazvao „[[O učenom neznanju]]“ ({{jez-lat|De Docta Ignorantia}}), tvrdeći da je bog izvan ljudske kategorizacije i da je ljudsko znanje o bogu ograničeno pretpostavkama. [[Vilijam Okamski]] je inspirisao antimetafizičke tendencije sa svojim [[nominalizam|nominalističkim]] ograničenje ljudskog znanja samo na objekte, i tvrdio je da je božanska suština intuitivno ili racionalno neshvatljiva za ljudski razum. Sledbednici Vilijama Okamskog, kao što su [[Jovan Mirekurski]] i [[Nikola Otrkurski]] su produbili ovo shvatanje. Rezultirajuća podela između vere i razuma je uticala na kasnije teologe kao što su [[Džon Viklif]], [[Jan Hus]] i [[Martin Luter]].<ref name="Zdybicka 2005 4"/>
[[Renesansa]] je uticala mnogo da se proširi obim slobodnog mišljenja i skeptičnog istraživanja. Pojedinci, kao što su [[Leonardo da Vinči]] i [[Galileo Galilej]], su zagovarali [[eksperiment]]isanje kao način objašnjavanja i suprotstavili su se [[argument od autoriteta|argumentima od verskih autoriteta]]. Drugi kritičari religije i Crkve u ovom periodu bili su [[Nikolo Makijaveli]], [[Bonavantur de Perie]] i [[Fransoa Rable]].<ref name="gordonstein"/>
=== Moderno doba ===
{{citat|Bog je jedino biće koje, da bi vladalo, nije čak potrebno ni da postoji.<ref name=mudremisli/>|[[Šarl Bodler]]}}
{{citat|Ako Bog postoji, ateizam je za njega manja uvreda od religije.<ref name=mudremisli/>|[[Edmond de Gonkur]]}}
Renesansa i doba [[reformacija|refomacije]] su period u kome je došle do oživljavanja verske revnosti, što se vidi iz širenju novih verskih redova, bratstava i masovnom pobožnošću u katoličkom svetu, kao i pojave strogih [[protestantizam|protestantskih]] grupa, kao što su [[kalvinizam|kalvinisti]]. Ovaj period međuverskog rivalstva dozvolio je čak i širi obim teološkog i filozofskog razmatranja, od kojih će se mnogi kasnije koristiti da unaprede skeptični religijski pogled na svet.
[[Datoteka:Feuerbach Ludwig.jpg|thumb|desno|[[Ludvig Fojerbah|Fojerbahova]] ''[[Osnova hrišćanstva]]'' (1841) će kasnije mnogo uticati na filozofe kao što su [[Fridrih Engels|Engels]], [[Karl Marks|Mark]], [[David Štraus|Štraus]], [[Fridrih Niče|Niče]] i [[Maks Štirner|Štirner]]. On je smatrao boga ljudskim izumom, a verske aktivnosti načinom traženja ispunjenja želja. Zbog toga se smatra osnivačem moderne [[antropologija religije|antropologije religije]].]]
[[Kritika hrišćanstva]] je sve češća u 17. i 18. veku, naročito u Francuskoj i Engleskoj, gde se čini da je nastala verska slabost, kako kaću savremeni izvorima. Neki protestantski mislioci, kao što je [[Tomas Hobs]], zastupali su materijalističku filozofiju i [[skepticizam]] prema natprirodnim pojavama, dok je jevrejsko-holandski filozof [[Baruh Spinoza]] odbacio božansko proviđenje u korist [[Panenteizam|panenteističkog]] naturalizma. Do kraja 17. veka, za [[deizam]] se otvoreno zalažu intelektualci kao što je [[Džon Toland]] koji je skovao termin „panteista“. Uprkos svojim podsmesima uperenim prema hrišćanstvu, mnogi deisti su prezirali i ateizam. Prvi poznati ateista koji je odbacio deističku podlogu i otvoreno negirao postojanje bogova bio je [[Žan Meslije]], francuski sveštenik koji je živeo početkom 18. veka.<ref>{{cite web |url=http://ww3.wpunj.edu/newpol/issue40/Onfray40.htm |title=Michel Onfray on Jean Meslier |publisher=William Paterson University |accessdate = 07. 04. 2011.}}</ref> Meslije je izneo mišljenje da je religija sredstvo za kontrolisanje masa, a slična ideja će kasnije implicitno biti prisutna i u [[marksizam|marksističkoj]] misli. Njega su pratili drugih otvoreni ateistički mislioci, kao što su [[baron Holbah]] i [[Žak Andre Nežon]].<ref name=Holbach-SoN>{{cite book |last=d'Holbach |first=P. H. T. |authorlink=Baron d'Holbach |title=The System of Nature |url=http://fulltextarchive.com/page/The-System-of-Nature-Vol-21/ |accessdate = 07. 04. 2011. |year=1770 |volume=2}}</ref> Filozof [[Dejvid Hjum]] razvio skeptičnu epistemologiju utemeljenu na [[empirizam|empirizmu]], podrivajući [[metafizika|metafizičku]] bazu prirodne teologije.
[[Francuska revolucija]] je izvela ateizam i antiklerikalni deizam iz salona u javnu sferu. Glavni cilj Francuska revolucija bio je restrukturiranje i podređenost sveštenstva prema državi kroz [[Građanski ustav sveštenstva]]. Ovaj pokušaj je doveo do antiklerikalnog nasilja i proterivanja mnogih sveštenika iz Francuske. Haotična politička dešavanja u revolucionarnom Parizu na kraju su omogućila još radikalnijim [[jakobinci]]ma da preuzmu vlast 1793. godine, nakon čega je nastupila [[Vladavina terora]]. Jakobinci su bili deisti i uveli su [[Kult vrhovnog bića]], kao novu francusku državnu religija. Neki ateisti okupljeni oko [[Žak Hebert|Žaka Heberta]] su umesto toga nastojali da uspostave [[kult razuma]], oblik pseudo-ateističke religije sa boginjom koja personifikuje [[razum]]. Oba pokreta delimično doprineli pokušaja da se nasilno dehrišćanizuje Francuska. Kult razuma okončao se posle tri godine kada su jakobinci [[giljotina|giljotinirali]] njegovo vođstvo, uključujući i Žaka Heberta. Antiklerikalni progoni okončani su [[Termidorska reakcija|Termidorskom reakcijom]].
[[Napoleon I Bonaparta|Napoleonovo]] doba institucionalizovalo je sekularizaciju francuskog društva, i izvelo revoluciju u severnu Italiju, u nadi da će doprineti stvaranju savezničkih republika. U 19. veku ateisti su doprineli političkim i socijalnim revolucijama, ubrzavajući [[revolucije 1848.|nemire iz 1848. godine]], [[ujedinjenje Italije|rizorđimento]] u Italiji, kao i rast međunarodnog socijalističkog pokreta.
U drugoj polovini 19. veka, ateizam se proširio pod uticajem [[racionalizam|racionalističkih]] i [[slobodoumlje|slobodoumnih]] filozofa. Mnogi ugledni nemački filozofi tog vremena negirali su postojanje božanstava i bili su kritičari religije, a među sima su se nalazili [[Ludvig Fojerbah]], [[Artur Šopenhauer]], [[Maks Štirner]], [[Karl Marks]] i [[Fridrih Niče]]. Njemačka rasprava o ateizmu, (Atheismusstreit) koja je na univerzitetu u Jeni vođena povodom [[Johann Gottlieb Fichte|Fichteovih]] gledišta, okončana je njegovim otpuštanjem s univerziteta. Karl Marks je religiju nazivao [[religija je opijum za narod|opijumom za narod]].
=== Od 1900. na ovamo ===
{{main|Državni ateizam}}
{{Quote box
| citat = „Ja ne vjerujem u ličnog Boga, i to nikada nisam poricao, već sam to svima jasno stavio do znanja. A ako ima išta u meni što se može nazvati religioznim, to je onda moje bezgranično divljenje nad strukturom svijeta, u onoj mjeri u kojoj nam to naša nauka može razotkriti.<ref name=mudremisli/>“
| izvor = [[Albert Ajnštajn]]
| width = 40%
| align = right}}
[[Datoteka:Bezhnoznik u stanka 15-1929.jpeg|thumb|Bezbožnik, [[SSSR|sovjetski]] časopis iz 1920-ih, prikazuje radnike kako izbacuju [[Isus]]a.]]
[[Datoteka:Bezboznik.jpg|thumb|[[Bezbožnik]], [[Srbija|srpski]] časopis iz 2000-ih, prikazuje [[blud]]ne radnje u crkvi.]]
Ateizam je u 20. veku, naročito u vidu [[apateizam|praktičnog ateizma]], napredovao u mnogim društvima. Ateistička misao je priznata u širokom spektru drugih, širih filozofija, kao što su [[egzistencijalizam]], [[objektivizam]], [[sekularni humanizam]], [[nihilizam]], [[anarhizam]], [[logički pozitivizam]], [[marksizam]], [[feminizam]]<ref>{{cite book |url=http://books.google.com/?id=tAeFipOVx4MC&pg=PA233&lpg=PA233&dq=%22Feminism+and+Atheism%22&q=%22Feminism%20and%20Atheism%22 |last=Overall |first=Christine |title=Feminism and Atheism |isbn=978-0-521-84270-9 |year=2007 |accessdate = 09. 04. 2011.}} in {{harvnb|Martin|2007|pp=233–246}}
</ref> i opšti naučni i racionalistički pokretu.
Logički pozitivizam i [[scijentizam]] su utrli put [[neopozitivizam|neopozitivizmu]], [[analitička filozofija|analitički filozofiji]], [[strukturalizam|strukturalizmu]] i [[naturalizam|naturalizmu]]. Neopozitivizam i analitička filozofija odbacuju kalsični racionalizam i metafiziku u korist strogog empirizma i epistemološkog nominalizma. Zagovornici kao što su [[Bertrand Rasel]] su nedvosmisleno odbacili veru u boga. [[Ludvig Vitgenštajn]] je u svojim ranim radovima pokušao da odvoji metafizički i natprirodni jezik iz racionalnog diskursa. [[Alfred Ejer]] je podvlačio neproverljivost i besmisao verskih tvrdnji, navodeći svoju privrženost empirijskim naukama. [[Džon Nimejer Findli]] i [[Dž. Dž. K. Smart]] tvrdio da postojanje Boga nije logički neophodno. Prirodnjački i materijalistički monisti poput [[Džon Djui|Džona Djuia]] je smatrao da bi prirodni svet trebalo da bude osnova svega, negirajući postojanje Boga ili besmrtnosti.<ref name="stanford"/><ref>{{harvnb|Zdybicka|2005|p=16}}
</ref>
U 20. veku se dogodio i proboj ateizma ateizma u politici, raširen tumačenjem dela Marksa i Engelsa. Nakon [[Oktobarska revolucija|Oktobarske revolucije]], povećanje stepena verske slobode za manjinske religije je trajalo nekoliko godina, pre nego politika [[staljinizam|staljinizma]] pokrenula progon religije. Nekoliko [[komunizam|komunističkih]] država se usprotivilo religiji i uvelo [[državni ateizam]]<ref>{{cite journal |url=http://newhumanist.org.uk/627/the-perils-of-atheism |last=Baggini |first=Julian |title=The Perils of Atheism |publisher=New Humanist |volume=118 |issue=2 |date=Summer 2003 |accessdate = 07. 04. 2011. }} Extract from his book ''Atheism: A Very Short Introduction'' (2003), Oxford University Press
</ref>, među kojima su bivši [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetski Savez]], [[Albanija]], a još uvek i [[Kina]], [[Severna Koreja]] i [[Kuba]].
Ostali lideri kao što je [[Perijar Ramasami]], istaknuti ateistički indijski lider, su se borili protiv hinduizma i [[bramani|bramana]] u cilju okončanja diskriminacije i podele ljudi u ime religije i [[kasta|kasti]].
Godine 1966, časopis [[Tajm (časopis)|Tajm]] je postavio pitanje: „Je li Bog mrtav?“<ref>[http://www.time.com/time/covers/0,16641,19660408,00.html ''TIME Magazine'' cover] online. Apr 8, 1966. Retrieved 2007-04-17.
</ref> kao odgovor na [[Bog je mrtav|teološki pokret Smrt boga]], navodeći procene da skoro polovina svih ljudi u svetu živelo u državama na čijem čelu su antireligiozni režimi, dok milioni ljudi u Africi, Aziji i Južnoj Americi nemaju znanje o jednom Bogu.<ref>"[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,835309,00.html Toward a Hidden God]". ''Time Magazine'' online. Apr 8, 1966. Retrieved 2007-04-17.</ref>
Godine 1967. albanska vlada [[Enver Hodža|Envera Hodže]] je najavila zatvaranje svih verskih institucija u zemlji, izjavivši da je Albanija prvi zvanično ateistička država na svetu.<ref>{{cite journal | last1 = Majeska | first1 = George P. | year = 1976 | title = Religion and Atheism in the U.S.S.R. and Eastern Europe, Review | url = http://links.jstor.org/sici?sici=0037-6752(197622)1%3A20%3A2%3C204%3ARAAITU%3E2.0.CO%3B2-G | journal = The Slavic and East European Journal | volume = 20 | issue = 2| pages = 204–206 }}</ref>, mada je poštovanje religije u Albaniji obnovljeno 1991. Ovi režimi su ojačali negativne asocijacije na ateizam, posebno tamo gde antikomunistička osećanja bila jaka kao u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], uprkos činjenici da su neki istaknuti ateisti bili i antikomunisti.<ref>{{cite journal |quotes= |last=Rafford |first=R.L. |year=1987 |title=Atheophobia—an introduction |journal=Religious Humanism |volume=21 |issue=1 |pages=32–37 |ref= harv}}</ref>
Od pada [[Berlinski zid|Berlinskog zida]], broj aktivnih antireligioznih režima je znatno smanjen. Timoti Šah je 2006. napisao da je primetio „globalni trend u svim većim verskim grupama, u kojima pokreti zasnovani na Bogu i uoopšte na veri doživljavaju porast poverenja i uticaja u odnosu na sekularne pokrete i ideologije“.<ref>"[http://pewforum.org/Politics-and-Elections/Timothy-Samuel-Shah-Explains-Why-God-is-Winning.aspx Timothy Samuel Shah Explains 'Why God is Winning']." 2006-07-18. The Pew Forum on Religion and Public Life. Retrieved 2011-04-07.</ref> Međutim, Gregori S. Pol i Fil Zakerman smatraju ovo mitom i ukazuju na to da je stvarna situacija je mnogo složenija i nijansirana.<ref>{{cite journal |first=Gregory |last=Paul |authorlink=Gregory S. Paul |coauthors=Phil Zuckerman |title=Why the Gods Are Not Winning |journal=Edge |volume=209 |year=2007 |url=http://www.edge.org/documents/archive/edge209.html#gp |ref=harv | accessdate = 09. 04. 2011.}}
</ref>
Verski motivisani teroristički [[napadi 11. septembra 2001.]] i delimično uspešan pokušaj [[institut Diskaveri|instituta Diskaveri]] za promenu nastavnog plana u američkim školama i uključivanje [[kreacionizam|kreacionističke]] ideje, zajedno sa podrškom koju je [[Džordž V. Buš|Džordž Buš]] 2005. dao tim idejama, su zajedno postakli ateističke pisce [[Sem Haris (pisac)|Sema Harisa]], [[Danijel S. Denet|Danijela S. Deneta]], [[Ričard Dokins|Ričarda Dokinsa]], [[Viktor Dž. Stenger|Viktora Stengera]] i [[Kristofer Hičens|Kristofera Hičensa]] da objave knjige koje su postali bestseleri u Americi i širom sveta.<ref name="sharedvalues">[http://lawreview.vermontlaw.edu/articles/13%20Garfield%20Book%202,%20Vol%2033.pdf Vermont Law Review Vol. 33:225 2008], Finding Shared Values in a Diverse Society: Lessons From the Intelligent Design Controversy by Alan E. Garfield (page 231).
</ref>
Istraživanje iz 2010. je pokazalo da se osobe koje sebe identifikuju kao ateisti ili agnostici u proseku imaju više znanja o religiji od sledbenika velikih vera. Osobe koje ne veruju su bolje odgovorili na pitanja o centralnim načelima protestantizma i katoličanstva. Samo su [[mormoni]] i [[judaizam|jevreji]] postigli isti rezultat kao ateisti i agnostici.<ref name="religion knowledge">
{{cite news|last=Landsberg|first=Mitchell|title=Atheists, agnostics most knowledgeable about religion, survey says |url=http://articles.latimes.com/2010/sep/28/nation/la-na-religion-survey-20100928|newspaper=Los Angeles Times|date = 28. 09. 2010. |accessdate = 08. 04. 2011.}}
</ref>
[[Ateizam 3.0]] je pokret u okviru ateizma koji ne veruje u postojanje boga, ali tvrdi da je od religije bilo koristi za pojedince ili društvo, i da je njeno eliminisanje od manjeg značaja od drugih stvari koje bi trebalo da se urade.<ref name="RNS">
{{cite web|title=Atheism 3.0 |url=http://www.religionnews.com/index.php?/rnspremiumtext/single/atheism_30_finds_a_little_more_room_for_belief1|quote=The "new" new atheists – call it Atheism 3.0 – say there's still no God, but maybe belief isn't all that bad.|date = 15. 10. 2009.|accessdate = 08. 04. 2011.}}
</ref><ref name=Sheiman-1>
{{cite web|last=Sheiman|first=Bruce|title=The Great Debate Stalemate |url=http://www.anatheistdefendsreligion.com/index.php?id=37&page=The_Great_Debate_Stalemate&div=divid_37 |quote= |accessdate = 08. 04. 2011.}}
</ref>
== Definicije i razlike ==
Linija 156 ⟶ 246:
Filozofi poput [[Ludvig Fojerbah|Ludviga Fojerbaha]]<ref>Feuerbach, Ludwig (1841) ''[[The Essence of Christianity]]''
</ref> i [[Sigmund Frojd|Sigmunda Frojda]] zastupali su mišljenje da su bog i druga religiozna verovanja ljudsko delo, stvoreno da se zadovolje različite psihološke i emocionalne želje i potrebe. Ovo je takođe stav mnogih budista.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught.'' Grove Press, 1974. Pages 51–52.</ref> [[Karl Marks]] i [[Fridrih Engels]], ispirisani Fojerbahovim radom, su tvrdili da su bog i religija društvene funkcije, koje koriste oni na vlasti da iskorišćavaju [[radnička klasa|radničku klasu]]. Prema [[Mihail Bakunjin|Mihailu Bakunjinu]], "„ideja boga podrazumeva napuštanje ljudskog razuma i pravde; to je najodlučnije negiranje ljudske slobode, i neizostavn se okončava porobljavanjem čovečanstva, u teoriji i u praksi“. Bakunjin je obrnuo [[Volter]]ov čuveni aforizam „ako bog ne postoji, potrebno ga je izmisliti“, napisavši umesto toga „ako je bog zaista postojao, trebalo bi ga ukinuti“.<ref>{{cite web |url=http://dwardmac.pitzer.edu/anarchist_archives/bakunin/godandstate/godandstate_ch1.html |title=God and the State |last=Bakunin |first=Michael |authorlink=Michael Bakunin |year=1916 |work= |publisher=New York: Mother Earth Publishing Association | accessdate = 09. 04. 2011.}}
</ref>
| |||