Arapski alfabet – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: Brisanje šablona: Link FA. |
mNema sažetka izmjene |
||
Red 1:
[[Datoteka:Abjad.svg|mini|270 p|desno|Kaligrafski zapis imena arapskog alfabeta]]
{{Pismo}}
'''Arapski alfabet''' ({{Jez-ar|أَبْجَدِيَّة عَرَبِيَّة}} - abğadiyya ʿarabiyya) ili Abdžad, predstavlja [[arapsko pismo]], jer je kodifikovan za pisanje [[Arapski jezik|arapskog jezika]]. Piše se zdesna nalevo, [[Kurziv|kurzivom]], i sadrži 28 slova. Budući da slova u velikoj meri predstavljaju [[suglasnik|konsonante]], klasifikuje se kao delimični abdžad.
== Konsonanti ==
Osnovni arapski alfabet sadrži 28 grafičkih slova. Arapsko pismo je u drugim jezicima adaptirano dodajući i oduzimajući neka slova, kao u [[Persijski jezik|persijskom]], [[osmanski turski jezik|osmanskom turskom]], [[Sindi jezik|sindi]], [[urdu]], [[paštunski jezik|pašto]] i maležanskom džavi jeziku. Ovo pismo ne razlikuje oblik malih i velikih slova.<ref>Rade Božović (1984). Udžbenik arapskog jezika: sa vježbankom i rječnikom. Sarajevo: Starješinstvo Islamske zajednice Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.</ref>
Mnoga slova izgledaju slično, ali se razlikuju jedni od drugih tačkama (إِعْجَام - iʿğām), iznad ili ispod centralnog dela, zvanog rasm. Ove tačke čine sastavni deo slova, jer predstavljaju razliku između glasova. Na primer, arapska slova prevedena kao ''{{transl|ar|b}}'' i ''{{transl|ar|t}}'' imaju isti osnovni oblik, s tim da ''{{transl|ar|b}}'' ima jednu tačku ispod, {{lang|ar|ب}}, dok ''{{transl|ar|t}}'' ima dve tačke iznad, {{lang|ar|ت}}.
I štampani i pisani oblik arapskog jezika su kurzivi, sa većinom slova u reči direktno pripojenom sledećem slovu.
=== Alfabetni redosled ===
Postoje dva glavna alfabetna redosleda u arapskom alfabetu:
* originalni ''{{transl|ar|abğadī}}'' redosled ({{lang|ar|أَبْجَدِي}}), nastao iz redosleda [[Feničansko pismo|feničanskog alfabeta]], stoga je slična i drugim alfabetima koji su se iz njega razvili, poput [[Hebrejsko pismo|hebrejskog]].
Ovim redosledom, slova se takođe koriste i kao brojevi.
* takozvani ''{{transl|ar|hiğā’īy}}'' ({{lang|ar|هِجَائِي}}) iliti ''{{transl|ar|alifbā’īy}}'' ({{lang|ar|أَلِفْبَائِي}}) redosled, prikazan u tabeli, korišćen prilikom popisivanja, u imenicima, rečnicima i dr.<ref>[http://transliteration.eki.ee/pdf/Arabic_2.2.pdf Chart of Arabic transliteration systems (non-normative), including DIN 31635], Revision 2.2 (2008-02-25)</ref>
Najčešći ''{{transl|ar|abğadīy}}'' redosled je:
:{| class="wikitable"
|-
| {{lang|ar|غ}} || {{lang|ar|ظ}} || {{lang|ar|ض}} || {{lang|ar|ذ}} || {{lang|ar|خ}} || {{lang|ar|ث}} || {{lang|ar|ت}} || {{lang|ar|ش}} || {{lang|ar|ر}} || {{lang|ar|ق}} || {{lang|ar|ص}} || {{lang|ar|ف}} || {{lang|ar|ع}} || {{lang|ar|س}} || {{lang|ar|ن}} || {{lang|ar|م}} || {{lang|ar|ل}} || {{lang|ar|ك}} || {{lang|ar|ي}} || {{lang|ar|ط}} || {{lang|ar|ح}} || {{lang|ar|ز}} || {{lang|ar|و}} || {{lang|ar|ه}} || {{lang|ar|د}} || {{lang|ar|ج}} || {{lang|ar|ب}} || {{lang|ar|ا}}
|-
| {{transl|ar|ġ}} || {{transl|ar|ẓ}} || {{transl|ar|ḍ}} || {{transl|ar|ḏ}} || {{transl|ar|ẖ}} || {{transl|ar|ṯ}} || {{transl|ar|t}} || {{transl|ar|š}} || {{transl|ar|r}} || {{transl|ar|q}} || {{transl|ar|ṣ}} || {{transl|ar|f}} || {{transl|ar|ʿ}} || {{transl|ar|s}} || {{transl|ar|n}} || {{transl|ar|m}} || {{transl|ar|l}} || {{transl|ar|k}} || {{transl|ar|y}} || {{transl|ar|ṭ}} || {{transl|ar|ḥ}} || {{transl|ar|z}} || {{transl|ar|w}} || {{transl|ar|h}} || {{transl|ar|d}} || {{transl|ar|ğ}} || {{transl|ar|b}} || {{transl|ar|ā}}
|}
Napomena: u ovom redosledu, kao i u svakom narednom, slova su poređana u sinistrosnom smeru, tj. zdesna nalevo. Transkripcija na latiničnom pismu je takođe ovim redom predstavljena, sa slovima ispod odgovarajućih ekvivalenata. Dakle, prvo slovo u redosledu je „أ“ (ā), dok je poslednje „غ“ (ġ).
Ovo je uglavnom vokalizovano na sledeći način:
:''{{transl|ar|abğad:''{{transl|ar|abuğa hawwaz ḥuṭṭī kalaman saʿfaṣ qarašat ṯaẖaḏ ḍaẓaġ}}''.
Drugi način je:
:''{{transl|ar|abuğadin hawazin ḥuṭiya kalman saʿfaṣ qurišat ṯaẖuḏ ḍaẓuġ}}''
Moderni rečnici ne koriste ''{{transl|ar|abğadī}}'' redosled za alfabetsko slaganje; umesto njega se koristi novi ''{{transl|ar|hiğā’ī}}'' redosled, sa slovima delimično grupisanim po sličnosti oblika:<ref name=magb>[http://alyaseer.net/vb/showthread.php?t=8807 Alyaseer.net ترتيب المداخل والبطاقات في القوائم والفهارس الموضوعية Ordering entries and cards in subject indexes] Discussion thread ''(Pristupljeno 2009-October–06)''</ref>
{| class="wikitable"
|-
| {{lang|ar|ي}} || {{lang|ar|و}} || {{lang|ar|ه}} || {{lang|ar|ن}} || {{lang|ar|م}} || {{lang|ar|ل}} || {{lang|ar|ك}} || {{lang|ar|ق}} || {{lang|ar|ف}} || {{lang|ar|غ}} || {{lang|ar|ع}} || {{lang|ar|ظ}} || {{lang|ar|ط}} || {{lang|ar|ض}} || {{lang|ar|ص}} || {{lang|ar|ش}} || {{lang|ar|س}} || {{lang|ar|ز}} || {{lang|ar|ر}} || {{lang|ar|ذ}} || {{lang|ar|د}} || {{lang|ar|خ}} || {{lang|ar|ح}} || {{lang|ar|ج}} || {{lang|ar|ث}} || {{lang|ar|ت}} || {{lang|ar|ب}} || {{lang|ar|ا}}
|-
| {{transl|ar|y}} || {{transl|ar|w}} || {{transl|ar|h}} || {{transl|ar|n}} || {{transl|ar|m}} || {{transl|ar|l}} || {{transl|ar|k}} || {{transl|ar|q}} || {{transl|ar|f}} || {{transl|ar|ġ}} || <big>{{transl|ar|ʿ}}</big> || {{transl|ar| ẓ}} || {{transl|ar|ṭ}} || {{transl|ar|ḍ}} || {{transl|ar|ṣ}} || {{transl|ar|š}} || {{transl|ar|s}} || {{transl|ar|z}} || {{transl|ar|r}} || {{transl|ar|ḏ}} || {{transl|ar|d}} || {{transl|ar|ẖ}} || {{transl|ar|ḥ}} || {{transl|ar|ğ}} || {{transl|ar|ṯ}} || {{transl|ar|t}} || {{transl|ar|b}} || {{transl|ar|ā}}
|}
=== Oblici slova ===
Za razliku od kurzivnog pisma latinskog alfabeta, književni arapski stil nalaže postojanje različitih oblika slova, u zavisnosti od toga da li se spajaju sa prethodnim i/ili sledećim slovom; stoga sva slova imaju određene oblike, u zavisnosti od toga da li su na početku, u sredini ili na kraju reči, te mogu imati do četiri oblika ('''''početni''''', '''''srednji''''', '''''krajnji''''' i '''''samostalni''''').
Međutim, šest slova (<big>{{lang|ar|و ز ر ذ د ا}}</big>) poseduju jedino samostalni oblik, te time primoravaju naredno slovo da uzme samostalni ili početni oblik, kao da je između njih prekid. Na primer, <big>{{lang|ar|أرارات}}</big> ([[Ararat|planina Ararat]]) sastoji se samo od samostalnih oblika slova, jer nijedan član te reči ne može biti povezan sa narednim.
Pojedina slova izgledaju približno isto u sve četiri forme, dok neka pokazuju izrazite varijacije. Uopšteno, početni i srednji oblik izgledaju isto, s tim što srednji oblik nekih slova počinje kratkom horizontalnom linijom zdesna, kako bi osigurao spajanje sa prethodnim slovom. Krajnji i samostalni oblik su takođe slični, ali krajnji oblik takođe ima horizontalnu liniju zdesna, a u nekim slučajevima i produžetak na levoj strani, koja predstavlja ukrasni detalj. Takođe, između nekih slova se javljaju ligature (posebni grafički oblici), uključujući lām-alif.<ref>{{Cite book |title=Writing Systems: A Linguistic Approach |last=Rogers|first=Henry|publisher=Blackwell Publishing |year=2005 |page=135}}</ref>
=== Tabela osnovnih slova ===
Za dodatne informacije, pogledajte članak [[arapsko pismo]].
Kada je reč o izgovoru, prikazane fonemske vrednosti predstavljaju izgovor književnog arapskog jezika, varijeteta koji se uči na univerzitetima. U praksi, izgovor može značajno da varira u odnosu na region, jer se književni jezik ne smatra maternjim jezikom Arapa. Imena arapskih slova smatraju se apstraktnim značenjima ranog oblika arapskog jezika, gde su imala značenja u proto-semitskom jeziku.<ref>[http://www.din.de Deutsches Institut für Normung]</ref>
Šest slova (و ز ر ذ د ا) nemaju mogućnost spajanja sa narednim slovom, stoga se uvek pišu u svom krajnjem obliku.
{|class="wikitable"
|+ Upotreba arapskih slova u pisanju
|-
!rowspan="2"|Ime slova
!rowspan="2"|[[DIN 31635|Transliteracija]]
!colspan="3"|Oblik slova
!rowspan="2"|Samostalno
|-
!Krajnji
!Srednji
!Početni
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|alif}}
|''{{transl|ar|DIN|ā}} , <big>''{{transl|ar|DIN| ʾ }}</big> ''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـا}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـا}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ا}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ا]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|bā’}}
|''{{transl|ar|DIN|b}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـب}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـبـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|بـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ب]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|tā’}}
|''{{transl|ar|DIN|t}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـت}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـتـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|تـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ت]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|thā’}}
|''{{transl|ar|DIN|ṯ }}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـث}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـثـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ثـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ث]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|jīm}}
|''{{transl|ar|DIN|ǧ}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـج}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـجـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|جـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ج]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|ḥā’}}
|''{{transl|ar|DIN|ḥ}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـح}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـحـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|حـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ح]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|khā’}}
|''{{transl|ar|DIN|ẖ}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـخ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـخـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|خـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[خ]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|dāl}}
|''{{transl|ar|DIN|d}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـد}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـد}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|د}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[د]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|dhāl}}
|''{{transl|ar|DIN|ḏ }}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـذ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـذ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ذ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ذ]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|rā’}}
|''{{transl|ar|DIN|r}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـر}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـر}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ر}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ر]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|zayn}} / {{transl|ar|ALA|zāy}}
|''{{transl|ar|DIN|z}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـز}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـز}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ز}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ز]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|sīn}}
|''{{transl|ar|DIN|s}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـس}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـسـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|سـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[س]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|shīn}}
|''{{transl|ar|DIN|š}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـش}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـشـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|شـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ش]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|ṣād}}
|''{{transl|ar|DIN|ṣ}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـص}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـصـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|صـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ص]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|ḍād}}
|''{{transl|ar|DIN|ḍ}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـض}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـضـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ضـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ض]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|ṭā’}}
|''{{transl|ar|DIN|ṭ}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـط}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـطـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|طـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ط]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|ẓā’}}
|''{{transl|ar|DIN|ẓ}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـظ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـظـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ظـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ظ]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|ʿ}}
| <big>''{{transl|ar|DIN| ʿ }}</big> ''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـع}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـعـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|عـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ع]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|ghayn}}
|''{{transl|ar|DIN|ġ}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـغ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـغـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|غـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[غ]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|fā’}}
|''{{transl|ar|DIN|f}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـف}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـفـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|فـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ف]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|qāf}}
|''{{transl|ar|DIN|q}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـق}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـقـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|قـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ق]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|kāf}}
|''{{transl|ar|DIN|k}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـك}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـكـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|كـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ك]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|lām}}
|''{{transl|ar|l}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـل}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـلـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|لـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ل]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|mīm}}
|''{{transl|ar|DIN|m}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـم}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـمـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|مـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[م]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|nūn}}
|''{{transl|ar|DIN|n}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـن}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـنـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|نـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ن]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|hā’}}
|''{{transl|ar|DIN|h}}''
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـه}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـهـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|هـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ه]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|wāw}}
|''{{transl|ar|DIN|w}} / {{transl|ar|DIN|ū}}
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـو}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـو}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|و}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[و]]}}</span>
|- style="text-align:center;"
|{{transl|ar|DIN|yā’}}
|''{{transl|ar|DIN|y}} / {{transl|ar|DIN|ī}}
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـي}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـيـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|يـ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|[[ي]]}}</span>
|}
* ''{{transl|ar|DIN|Alif}}'' može predstavljati mnoge foneme u pisanom arapskom jeziku:
*# Bez dijakritičkih oznaka: {{lower|0.5em|2=<span style="font-size:300%">{{lang|ar|ا}}</span>}}
*#* Početna: ''{{transl|ar|DIN|a, i}}'' {{IPA|/a, i/}} ili ponekad izostavljeno izgovaranje u određenom članu {{lang|ar|ال}} ''[[al-|{{transl|ar|DIN|(a)l-}}]]''
*#* Srednja ili krajnja: ''{{transl|ar|ALA|ā}}'' {{IPA|/aː/}}.
*# ''{{transl|ar|DIN|Alif}}'' sa ''[[hamza|hamzom]]'' iznad: {{lower|0.6em|2=<span style="font-size:300%;line-height:100%">{{lang|ar|أ}}</span>}}
*#* Početna: ''{{transl|ar|DIN|ʾa, ʾu}}''
*#* Srednja ili krajnja: ''{{transl|ar|DIN|aʾ}}''
*# ''{{transl|ar|DIN|Alif}}'' sa ''hamzom'' ispod: {{raise|0.3em|2=<span style="font-size:300%;line-height:90%">{{lang|ar|إ}}</span>}}
*#* Početna: ''{{transl|ar|DIN|ʾi}}''; ne pojavljuje se u srednjoj ili krajnjoj formi.
*# ''{{transl|ar|DIN|Alif}}'' sa ''madom'': {{lower|0.5em|2=<span style="font-size:300%;line-height:90%">{{lang|ar|آ}}</span>}}
*#* Početna, srednja ili krajnja: ''{{transl|ar|DIN|ʾā}}''.
* '''P''' i '''V''' mogu biti predstavljeni znakom <span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|پ}}</span> i <span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|ڤ}}</span>‎/<span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|ڥ}}</span> ili u nedostatku fonema, <span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|ب}}</span> i <span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|ف}}</span>‎/<span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|ڢ}}</span> se mogu koristiti takođe.
* Na arapskom govornom području, fonema '''G''' može biti predstavljena korišćenjem različitih slova, u zavisnosti od lokalnih dijalekata. {{raise|0.2em|2=<span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|ج}}</span>}} se koristi u Egiptu, kao i ponekad u Jemenu i Omanu. {{raise|0.3em|2=<span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|ق}}</span>}} se koristi tamo gde predstavlja '''G''' u lokalnim dijalektima. {{lower|0.3em|2=<span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|ك}}</span>}} ili {{lower|0.15em|2=<span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|غ}}</span>}} se koriste tamo gde '''G''' ne postoji u lokalnim dijalektima. Drugi znakovi, poput {{lower|0.65em|2=<span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|گ}}</span>}},‎ {{lower|0.65em|2=<span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|ݣ}}</span>}} ili <span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|ڨ}}</span> takođe mogu biti korišćeni, ali ne potpadaju pod standardna arapska slova. Zatim, kada {{script/Arabic|ج}} predstavlja '''G''', takođe može biti korišćen za '''Ž''' i '''Dž''', ili slovo {{raise|0.3em|2=<span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|چ}}</span>}} se koristi u Egiptu.
* ''{{transl|ar|ALA|Fā’}}'' i ''{{transl|ar|ALA|qāf}}'' se tradicionalno pišu u severozapadnoj Africi znakom {{lower|0.1em|2=<span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|ڢ}}</span>}} i {{lower|0.2em|2=<span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|ڧـ ـڧـ ـٯ}}</span>}}, dok se dijakritička tačka na drugom slovu upotrebljava samo u početnom i srednjem obliku.
* ''{{transl|ar|ALA|Yā’}}'' u samostalnom i krajnjem obliku, u pisanoj i štampanoj formi u Egiptu, Sudanu i pojedinim oblastima, uvek se koristi bez tačke <span style="font-size:x-large">{{script/Arabic|ى}}</span>, čineći znak samo tontekstualno različitim od ''{{transl|ar|ALA|alif maqṣūrah}}''.
* Slovo ''{{transl|ar|ALA|alif}}'' nastalo je iz [[Feničansko pismo|Feničanskog pisma]], kao konsonantski znak, označavajući glotalnu pauzu. U današnje vreme je izgubilo svoju funkciju konsonanta, i zajedno sa znakom ''{{transl|ar|ALA|ya’}}'' i ''{{transl|ar|ALA|wāw}}'', postalo je ''Mater lectionis'', konsonantski znak koji se predstavlja kao vokal, ili kao nosilac pojedinih dijakritičkih simbola, (''{{transl|ar|ALA|madda}}'' {{lower|0.5em|2=<span style="font-size:300%;line-height:90%">{{lang|ar|آ}}</span>}} i ''hamza|{{transl|ar|ALA|hamza}}'' {{lower|0.6em|2=<span style="font-size:300%;line-height:100%">{{lang|ar|أ}}</span>}} ).
* Arapski jezik trenutno koristi dijakritički simbol, <span style="font-size:300%;"> {{lang|ar|ﺀ}}</span>, called ''{{transl|ar|ALA|hamza}}'', kao obeležje glotalne pauze, koja se piše samostalno ili sa nosiocem:
** samostalno: {{lang|ar|ء}}
** sa nosiocem: {{lang|ar|إ أ}} (iznad ili ispod ''{{transl|ar|ALA|alif}}''), {{lang|ar|ؤ}} (iznad ''{{transl|ar|ALA|wāw}}''), {{lang|ar|ئ}} (iznad ''{{transl|ar|ALA|yā’}}'' bez dijakritičkih tačaka ili ''{{transl|ar|ALA|yā’ hamza}}'').
=== Modifikovana slova ===
Sledeća slova nisu posebna, već predstavljaju specijalne kontekstualne varijante nekih arapskih slova.
{|class="wikitable" style="text-align:center;"
|-
!colspan="4"|Oblici
!rowspan="2"|Ime
!rowspan="2"|Transliteracija
|-
!samostalni
!krajnji
!srednji
!početni
|-
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|آ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـآ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـآ}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|آ}}</span>
|Maddah|{{transl|ar|ALA|alif madda}}
|''{{transl|ar|ALA|ā}}''
|-
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ة}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـة}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|}}</span>
|Tāʾ marbūṭa|{{transl|ar|ALA|tā’ marbūṭa}}
|<br /> ''{{transl|ar|ALA|t}}''
|-
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ى}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ـى}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|}}</span>
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<span style="font-size:190%;">{{lang|ar|}}</span>
|{{transl|ar|ALA|alif maqṣūra}}
|''{{transl|ar|ALA|a}}''
|}
=== Ligature ===
[[Datoteka:Arabic components (letters) in the word Allah.svg|thumb|right|240px| Činioci ligature reči "Allah": <br />1. [[Aleph#Arabic|alif]]<br />2. [[Hamza#Hamzat waṣl|hamzat waṣl]] (همزة وصل)<br />3. [[lām]]<br />4. lām<br />5. [[shadda]] (شدة) <br />6. [[dagger alif]] (ألف خنجرية) <br />7. [[hāʾ]]]]
Upotreba tipografske ligature u arapskom jeziku je česta. Postoji jedna obavezna ligatura, za slova ''{{transl|ar|ALA|lām}}'' + ''{{transl|ar|ALA|alif}}'', koja postoji u dva oblika. Sve ostale ligature (''{{transl|ar|ALA|yā’}}'' + ''{{transl|ar|ALA|mīm}}'', i dr.) se koriste proizvoljno.
{| class="wikitable" style="text-align: center;"
|-
! colspan="4" | Oblici u tekstu
! rowspan="2" | Ime
|-
! Krajnji
! Srednji
! Početni
! Samostalni
|-
| colspan="2" style="line-height:180%;padding:10px;" | <span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ﻼ}}</span>
| colspan="2" style="line-height:180%;padding:10px;" | <span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ﻻ}}</span>
| lām + alif
|}
Najkompleksnija ligatura, koja se sastoji iz čak sedam činilaca, služi za predstavljanje reči ''{{transl|ar|ALA|[[Alah|Allāh]]}}''.
Jedina ligatura u primarnom opsegu arapskog alfabeta u [[Unikod|unikodu]] (U+06xx) je ''{{transl|ar|ALA|lām}}'' + ''{{transl|ar|ALA|alif}}''.
Ona je jedina obavezna u programima za sklapanje reči.
* ''{{transl|ar|ALA|lām}}'' + ''{{transl|ar|ALA|alif}}''
*: <span dir="rtl" style="font-size:250%;line-height:normal">{{script/Arabic|لا}}</span>
* [[Unikod|Unikod]] takođe ima svoj oblik '''Presentation Form B FExx range''' za ovu ligaturu, <code>U+FEFB</code> ARAPSKA LIGATURA '''LAM + ALIF''' SAMOSTALNI OBLIK:
:: <span dir="rtl" style="font-size:250%;line-height:normal">{{script/Arabic|ﻻ}}</span>
* <code>U+0640</code> ''{{transl|ar|ALA|lām}}'' + ''{{transl|ar|ALA|alif}}''
[[Datoteka:Ligature arabe lam alif.png|mini|300 p|Ligatura ''{{transl|ar|ALA|lām}}'' + ''{{transl|ar|ALA|alif}}'']]
*: <span dir="rtl" style="font-size:250%;line-height:normal">{{script/Arabic|ـلا}}</span>
* [[Unikod|Unikod]] takođe ima svoj oblik '''Presentation Form B FExx range''' za ovu ligaturu, <code>U+FEFB</code> ARAPSKA LIGATURA '''LAM + ALIF''' KRAJNJI OBLIK:
*: <span dir="rtl" style="font-size:250%;line-height:normal">{{script/Arabic|ﻼ}}</span>
Još jedna ligatura u [[unikod|unikod]] '''Presentation Form A u rasponu od U+FB50 do U+FDxx''' predstavlja specijalni kod za ligaturu reči ''{{transl|ar|ALA|Allāh}}'' („Bog“), <code>U+FDF2</code> ARAPSKA LIGATURA ALLAH SAMOSTALNI OBLIK:
:: <span dir="rtl" style="font-size:250%;line-height:normal">{{script/Arabic|ﷲ}}</span>
=== Udvostručavanje suglasnika ===
[[Tešdid]] je znak za udvostručavanje suglasnika u arapskom jeziku. Umesto duplog beleženja jednog slova, koristi se znak </small><br /><span style="font-size:300%;">{{rtl-lang|ar| ّ}}</span><sup><big style="color:#ccc;"> ّ </big></sup> po imenu ''{{transl|ar|ALA|shadda}}'', iznad njega. Treba obratiti pažnju na to da, ako se vokal nađe između dva konsonanta, slovo će se pisati dva puta. Dijakritički simbol se pojavljuje samo u slučaju kada je kraj jednog sloga isti kao početni konsonant narednog. Sveobuhvatni termin za sve dijakritičke simbole je ''ḥarakāt''.
{|class="wikitable"
|-
!Unikod
!Ime
!Transliteracija
|- style="text-align:center;"
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<small>0651</small><br /><span style="font-size:190%;">{{script/Arabic| ّ}}</span><sup><big style="color:#ccc;"> ّ </big></sup>
|{{transl|ar|ALA|shadda}}
|(udvostručeni konsonant)
|}
=== Nunacija ===
Nunacija ({{lang-ar|تنوين}} ''{{transl|ar|ALA|tanwīn}}'') predstavlja dodatak na kraju reči ''{{transl|ar|ALA|-n}}'' imenice ili prideva. Kratki vokal ispred njega nagoveštava u kom padežu se nalazi reč. u pisanom arapskom jeziku, nunacija se obeležava dupliranjem dijakritičkog vokala na kraju reči.
{|class="wikitable"
|-
! Simbol
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<br /><span style="font-size:250%;">{{rtl-lang|ar| ـٌ}}</span><br /><br />
!style="line-height:180%;padding:10px;"|<br /><span style="font-size:250%;">{{rtl-lang|ar| ـٍ}}</span><br /><br />
!style="line-height:180%;padding:10px;"|<br /><span style="font-size:250%;">{{rtl-lang|ar| ـً}}</span><br /><br />
|- style="text-align:center;"
! Transliteracija
|colspan="1"|<br />{{transl|ar|ALA|-un}}
|rowspan="1"|<br />{{transl|ar|ALA|-in}}
|rowspan="1"|<br />{{transl|ar|ALA|-an}}
|}
== Vokali ==
Arapski govornici uglavnom koriste duge vokale, ali izostavljaju kratke, što čitaoca primorava da koristi svoje znanje jezika da bi pravilno nadomestio vokale koji nedostaju. Međutim, u obrazovnom sistemu i delimično na časovima arapske gramatike, ovi vokali se koriste, jer imaju presudnu ulogu u gramatici. Arapska rečenica može imati potpuno drugačije značenje, ako se i samo jedan vokal promeni. Zbog toga važni tekstovi poput ''{{transl|ar|ALA|Qur’āna}}'', tri osnovna vokala su obavezna, kao i svi drugi tipovi oznaka, poput znakova za intonaciju.
=== Kratki vokali ===
U svakodnevnoj pismenoj upotrebi arapskog jezika, u štampi i uličnim znacima, kratki vokali se ne koriste. Nasuprot tome, kopije Kur'ana ne mogu biti prihvaćene od strane verskih instituta koji ih pregledaju, ako one ne sadrže dijakritičke simbole. Knjige za decu, školski udžbenici i gramatike arapskog jezika koriste dijakritičke simbole u velikoj meri. Knjige takvog tipa nazivaju se '''vokalizovanim tekstovima'''.
Kratki vokali mogu biti predstavljeni dijakritičkim simbolima ispod ili iznad konsonanta koji im prethodi u slogu. Svi vokali u arapskom jeziku, bilo dugi ili kratki, moraju pratiti konsonant.
{|class="wikitable"
|-
!Kratki vokali<br />(potpuno vokalizovan tekst)
!Ime
!Trans.
|- style="text-align:center;"
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<small>064E</small><br /><span style="font-size:190%;">{{script/Arabic| َ}}</span>
|{{transl|ar|ALA|fatḥa}}
|''{{transl|ar|ALA|a}}''
|- style="text-align:center;"
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<small>064F</small><br /><span style="font-size:190%;">{{script/Arabic| ُ}}</span>
|{{transl|ar|ALA|ḍamma}}
|''{{transl|ar|ALA|u}}''
|- style="text-align:center;"
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<small>0650</small><br /><span style="font-size:190%;">{{script/Arabic| ِ}}</span>
|{{transl|ar|ALA|kasra}}
|''{{transl|ar|ALA|i}}''
|}
=== Dugi vokali ===
U potpuno vokalizovanim tekstovima, poput Kur'ana, dugo ''{{transl|ar|ALA|ā}}'' koje prati bilo koji konsonant osim ''[[hamza|{{transl|ar|ALA|hamze}}]]'' obeležava se kratkim vokalom ''{{transl|ar|ALA|a}}'', odnosno znakom (''{{transl|ar|ALA|fatḥa}}'') na konsonantu i slovom ''{{transl|ar|ALA|alif}}'' koje mu sledi; dugo ''{{transl|ar|ALA|ī}}'' se obeležava vokalom ''{{transl|ar|ALA|i}}'', odnosno znakom (''{{transl|ar|ALA|kasra}}'') i slovom {{transl|ar|ALA|''yā’''}} ; dok se dugo ''{{transl|ar|ALA|ū}}'' obeležava vokalom ''{{transl|ar|ALA|u}}'', odnosno znakom (''{{transl|ar|ALA|ḍamma}}'') i slovom ''{{transl|ar|ALA|wāw}}''.
Sledeća tabela pokazuje položaj vokala ispod ili iznad isprekidanog kruga, koji služi kao zamena za konsonant ili tešdid. Zbog jasnoće u tabeli, slova sa leve strane, koja obeležavaju duge vokale, prikazana su u svom samostalnom obliku.
{|class="wikitable"
|-
!Dugi vokali<br />(potpuno vokalizovan tekst)
!Ime
!Trans.
|- style="text-align:center;"
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<small>064E 0627</small><br /><span style="font-size:190%;">{{script/Arabic| َا}}</span>
|{{transl|ar|ALA|fatḥa alif}}
|''{{transl|ar|ALA|ā}}''
|- style="text-align:center;"
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<small>064E 0649</small><br /><span style="font-size:190%;">{{script/Arabic| َى}}</span>
|{{transl|ar|ALA|fatḥa alif maqṣūra}}
|''{{transl|ar|ā}}'' / ''{{transl|ar|ALA|á}}''
|- style="text-align:center;"
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<small>064F 0648</small><br /><span style="font-size:190%;">{{script/Arabic| ُو}}</span>
|{{transl|ar|ALA|ḍamma wāw}}
|''{{transl|ar|ALA|ū}}''
|- style="text-align:center;"
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<small>0650 064A</small><br /><span style="font-size:190%;">{{script/Arabic| ِي}}</span>
|{{transl|ar|ALA|kasra yā’}}
|''{{transl|ar|ALA|ī}}''
|}
U nevokalizovanim tekstovima (u kojima se kratki vokali ne beleže), dugi vokali su predstavljeni sledećim slovima:
''{{transl|ar|ALA|alif}}'', ''{{transl|ar|ALA|alif maqṣūra}}'', ''{{transl|ar|ALA|wāw}}'', or ''{{transl|ar|ALA|yā’}}''. Dugi vokali pisani u sredini reči tretiraju se kao konsonanti koji imaju ''{{transl|ar|ALA|sukūn}}'' u tekstu koji sadrži sve dijakritičke simbole. Ovde su takođe predstavljena slova u svom samostalnom obliku radi jasnoće.
Kombinacije koje sadrže {{lang|ar|وا}} ili {{lang|ar|يا}} uvek se izgovaraju kao ''{{transl|ar|ALA|wā}}'' i ''{{transl|ar|ALA|yā}}''. Jedini izuzetak je kada se {{lang|ar|وا}} nalaze na kraju reči, gde se {{transl|ar|ALA|alif}} ne izgovara, te se dobija samo glas ''{{transl|ar|ALA|ū}}''.
{|class="wikitable"
|-
!Dugi vokali<br />(nevokalizovan tekst)
!Ime
!Trans.
|- style="text-align:center;"
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<small>0627</small><br /><span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ا}}</span>
|(podrazumevana {{transl|ar|ALA|fatḥa}}) {{transl|ar|ALA|alif}}
|''{{transl|ar|ALA|ā}}''
|- style="text-align:center;"
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<small>0649</small><br /><span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ى}}</span>
|(podrazumevana {{transl|ar|ALA|fatḥa}}) {{transl|ar|ALA|alif maqṣūra}}
|''{{transl|ar|ā}}'' / ''{{transl|ar|aỳ}}''
|- style="text-align:center;"
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<small>0648</small><br /><span style="font-size:190%;">{{lang|ar|و}}</span>
|(podrazumevana {{transl|ar|ALA|ḍamma}}) {{transl|ar|ALA|wāw}}
|''{{transl|ar|ALA|ū}}'' / ''{{transl|ar|uw}}''
|- style="text-align:center;"
|style="line-height:180%;padding:10px;"|<small>064A</small><br /><span style="font-size:190%;">{{lang|ar|ي}}</span>
|(podrazumevana {{transl|ar|ALA|kasra}}) {{transl|ar|ALA|yā’}}
|''{{transl|ar|ALA|ī}}'' / ''{{transl|ar|iy}}''
|}
Uz to, prilikom transkribovanja imena i pozajmljenica, govornici arapskog jezika teže ka zapisivanju svih vokala znakovima dugih vokala (''{{transl|ar|ALA|ā}}'' slovom <big>{{lang|ar|[[ا]]}}</big> tj. ''{{transl|ar|ALA|alif}}'', ''{{transl|ar|ALA|ē}}'' i ''{{transl|ar|ALA|ī}}'' slovom <big>{{lang|ar|[[ي]]}}</big> tj.''{{transl|ar|ALA|ya’}}'', i ''{{transl|ar|ALA|ō}}'' i ''{{transl|ar|ALA|ū}}'' slovom <big>{{lang|ar|[[و]]}}</big> tj.''{{transl|ar|ALA|wāw}}''), da bi zvučalo što približnije izvornom izgovoru.
== Vidi još ==
* [[Istorija arapskog pisma]]
* [[Arapsko pismo]]
* [[Gramatika arapskog jezika]]
* [[DIN 31635]]
== Reference ==
{{reflist|2}}
== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Writing Systems: A Linguistic Approach |last=Rogers|first=Henry|publisher=Blackwell Publishing |year=2005 |page=135}}
* Carl Brockelmann: ''Arabische Grammatik''. Leipzig 1960
* [http://www.aai.uni-hamburg.de/voror/Material/dmg.pdf Carl Brockelmann: ''Die Transliteration der arabischen Schrift in ihrer Anwendung auf die Hauptliteratursprachen der islamischen Welt. Denkschrift, dem 19. internationalen Orientalistenkongreß in Rom vorgelegt von der Transkriptionskommission der DMG (Deutsche Morgenländische Gesellschaft)'' /von Brockelmann, Carl; Fischer, August; Heffening, W.; Taeschner, Franz mit Beiträgen von Ph. S. van Ronkel und Otto Spies. DMG in Kommission bei F.A. Brockhaus: Leipzig 1935.] (PDF-Datei; 1,3 MB)
* Mohamed Badawi / Christian A. Caroli: ''As-Sabil: Grundlagen der arabischen Schrift'', Konstanz 2008, ISBN 3-938828-17-X
{{refend}}
[[Kategorija:Arapski jezik]]
| |||