Srčani udar – razlika između verzija

'''Srčani udar''' ili '''infarkt''' je ishemično oboljenje [[srce|srca]] (još '''infarkt [[miokard]]a''') koje je najčešći uzrok smrti u civilizovanom svetu. Najnaprednije industrijske zemlje najviše su pogođene ovom bolešću, a to su [[SAD]] i [[Velika Britanija]]. U [[Evropa|Evropi]] najveći procenat ovog oboljenja ima [[Finska]]. Najjače ugroženi krajevi su sa najvišim standardom.

 

Najčešći uzrok infarktu je zakrečavanje [[krvni sud|krvnih sudova]] (aterioskleroza) uopšte, a posebno krvnih sudova koji snabdevaju [[krv]]lju [[srčani mišić]]. Zakrečavanje krvnih sudova započinje još u ranoj mladosti, jače se ispoljava posle 30 godina, a kasnije se sve brže razvija. Od nje najviše obolevaju muškarci, a manje žene. U vreme [[klimakterijum]]a i kod žena se jače ispoljava ova bolest.

 

Postoje izvesni faktori koji ubrzavaju ovu bolest a to su:

* porodična sklonost ka oboljenju, jer je bolest češće ispoljena u pojedinim porodicama.

* bolest se češće javlja kod strasnih [[pušenje|pušača]], koji puše veći broj [[cigareta]],a posebno ukoliko je pušenje prisutno više godina.

* Kod bolesnika od [[šećerna bolest|šećerne bolesti]] češći je infarkt, naročito ako se bolest neredovno leči.

 

Kada dođe do pojave bolesti tada je najdragocenija hitna lekarska pomoć. Utvrđeno je da 2/3 umrlih od infrakta umire van bolnice. Zbog toga okolina obolelog treba brzo da smiri bolesnika, zabrani svaku dalju aktivnost i da pozove lekara ili da bolesnika prebaci u najbližu zdravstvenu ustanovu. Takođe je neophodno dati obolelom [[nitroglicerin]](u obliku tablete ili spreja), kako bi se ublažili bolovi, proširili krvni sudovi, a možda i spreči dalji razvitak srčanog udara.

 

Najvažniji [[simptom]]i infarkta su: produžen i veoma jak bol, stezanje i pritisak u [[grudi]]ma ispod [[grudna kost|grudne kosti]]. Bol često seva u levu ruku, [[vrat]] ili [[vilica|vilicu]]. Bol je često praćen slabošću, [[malaksalost|malaksalošću]], [[znojenje]]m ponekad [[povraćanje]]m i jako izraženim [[gušenje]]m. Bolovi obično nastaju posle težeg fizičkog zamora, nerviranja i izlaganja hladnoći, ali mogu nastati i bez ovih provokativnih faktora tj. iz čista mira pa čak i u snu.

 

Da bi se društvo moglo organizovano suprostavljati ovoj tako čestoj i opasnoj [[bolest]]i, danas se u razvijenim sredinama organizuju široke akcije za mere preventive i zdravstvenog prosvećivanja širokih narodnih masa. Ovo se čini iz toga razloga, jer ako pogledamo uzroke nastajanja oboljenja vidi se da se može veoma mnogo učiniti preventivnim merama.

 

== Reference ==

 

{{Medicinsko upozorenje}}

 

[[fi:Sydäninfarkti]]

[[fr:Infarctus du myocarde]]

[[gu:હૃદયરોગનો હુમલો]]

[[he:אוטם שריר הלב]]