Bitka za Berlin – razlika između verzija

 

== Istočnonemačka ofanziva ==

Sovjetska ofanziva u delu Nemačke koji će kasnije postati [[Istočna Nemačka]] (DDR) je imala dva cilja. Zbog [[Jozef Staljin|Staljinovih]] sumnji da će zapadni saveznici predati teritoriju koju su oni okupirali, u posleratnoj sovjetskoj zoni okupacije, ofanziva je morala da bude na širokom frontu i napredak je morao da bude što je moguće brži, da bi se linija dodira sa zapadnim saveznicima pomerila što više na zapad. Ali glavni motiv je bio da se osvoji Berlin. Dva cilja su bila komplementarna, jer se sovjetska zona nije mogla brzo zauzeti ako se ne zauzme Berlin. Još jedan argument u prilog osvajanja Berlina je bio njegov posleratni strateški značaj, uključujući i hitlerov i nemački program za atomsku bombu [1].

 

[[9. april]]a, [[1945]], Crvena armija je konačno osvojila [[Kenigzberg]] (iste godine preimenovan u [[Kalinjingrad]]) u Istočnoj Pruskoj. Ovo je omogućilo [[2. Beloruski front|2. Beloruskom frontu]] (2BF) maršala [[Rokosovski|Rokosovskog]] da napreduje na zapad do istočne obale reke [[Odra|Odre]]. Tokom prve dve nedelje aprila, Rusi su izvršili svoje najbrže preraspoređivanje fronta tokom rata. Maršal [[Georgij Žukov]] je koncentrisao svoj [[1. Beloruski front]] (1BF) koji je bio postavljen uz Odru od [[Frankfurt na Odri|Frankfurta na Odri]] na jugu do Baltika, ispred [[Zelovski visovi|Zelovskih visova]]. 2BF se prebacio na pozicije koje je 1BF napustio, severno od Zelovskih visova. Dok je ovo preraspoređivanje bilo u toku, nastale su rupe u ruskom ratnom rasporedu, i ostaci [[Nemačka druga armija|Nemačke druge armije]], koja je bila okružena u džepu blizu [[Gdanjsk]]a, uspeli su da se povuku preko Odre. Na jugu, maršal [[Konjev]] je prebacio težište [[1. Ukrajinski front|1. Ukrajinskog fronta]] (1UF) iz [[Gornja Šlezija|Gornje Šlezije]] na severozapad na reku [[Reka Nisa|Nisu]]. Tri sovjetska fronta su skupa brojala 2.5 miliona ljudi (uključujući 78.556 vojnika [[1. Poljska armija|1. Poljske armije]]); 6.250 tenkova; 7.500 aviona; 41.600 [[artiljerija|artiljerijskih]] oruđa; 3.255 [[Kaćuša]], (koje su dobile nadimak '[[Staljinove orgulje]]'); i 95.383 vozila, od kojih je veliki broj proizveden u [[SAD]].

 

[[21. april]]a, 2. Gardijska armija je napredovala skoro 50 km severno od Berlina a onda napala jugo-zapadno od [[Verneuhen]]a. Ostale sovjetske jedinice su stigle do spoljnjeg odbrambenog prstena. Sovjetski plan je bio da se prvo okruži Berlin, a onda okruži Deveta armija.

 

Kada je južno krilo nemačke Četvrte oklopne armije postiglo neke lokalne uspehe u kontra-napadima na severu protiv 1UF, Hitler je izdao naređenja koja su pokazala da je njegovo shvatanje vojne realnosti u potpunosti nestalo. Naredio je Devetoj armiji da drži [[Kotbus]] i postavi front ka zapadu a onda da napadne Sovjete koji su napredovali ka severu. Ovo bi joj omogućilo da formira klešta koja bi srela Četvrtu oklopnu armiju koja dolazi sa juga i opkole 1UF pre nego što ga uništi. Oni su trebali da koordiniraju svoja dejstva sa napadom Treće oklopne armije i da budu spremni da budu južni krak klešta koje bi opkolilo 1BF koje bi uništio [[III SS korpus]] SS general-pukovnika [[Feliks Štajner|Feliksa Štajnera]] koji bi napredovao severno od Berlina. Feliks Štajner nije imao dovoljno divizija za ovaj poduhvat. Hajnrici je objasnio Hitleru da ako se Deveta armija odmah ne povuče, treba očekivati da će biti opkoljena. Podvukao je da već isuviše kasno da se kreće na severozapad ka Berlinu, i da će morati da se povlači na zapad. Hajnrici je čak rekao da će ako Hitler ne dopusti povlačenje na zapad zatražiti da bude razrešen komande.

 

[[22. april]]a na popodnevnom sastanku, Hitler je dobio napad besa kad je otkrio da njegovi jučerašnji planovi neće biti ostvareni. Objavio je da je rat izgubljen, okrivio je generale za poraz i izjavio da će ostati u Berlinu do kraja, a onda izvršiti samoubistvo. U pokušaju da smiri hitlerov bes, general-pukovnik [[Alfred Jodl]] je rekao da bi [[Nemačka dvanaesta armija|dvanaesta armija]] koja je na zapadu držala front prema Amerikancima mogla da se uputi u pravcu Berlina, jer su Amerikanci već na Labi, i verovatno ne planiraju dalje napredovanje na istok. Hitler je odmah prihvatio ideju i za par sati je generalu [[Valter Venk|Valteru Venku]] naređeno da istupi iz borbe sa Amerikancima, i premesti Dvanaestu armiju na severoistok kao podršku Berlinu. Tada se došlo do zaključak da bi se Deveta armija mogla povezati sa Dvanaestom armijom ako bi se pomerila ka zapadu. Uveče je Hajnriciju data dozvola za ovo povezivanje.