Verzija na datum 27 oktobar 2012 u 11:46 uredi Gerakibot (razgovor \| doprinos) 2.393 izmene m r2.7.1) (robot Mijenja: fa:آرتور شوپنهاور ← Starija izmjena		Verzija na datum 5 novembar 2012 u 10:41 uredi poništi Xqbot (razgovor \| doprinos) 112.443 izmene m r2.7.3) (Bot: mijenja ckb:ئارسەر شۆپنھاوەر sa ckb:ئارتەر شۆپنھاوەر; kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 35: Posle svoje disertacije ''O četvorostrukom korenu stava dovoljnog osnova'' ([[1813]].), Šopenhauer je sve svoje vreme i svu svoju snagu posvetio radu koji će biti njegovo majstorsko delo — ''Svetu kao volji i pretstavi''. Svoj rukopis ''-{magna cum laude}-'' poslao je izdavaču; tu je delo, pisao je, koje nije samo podgrejavanje starih ideja, nego jedan izvanredno koherentan sistem originalnih misli, »u najvišem stepenu jasan, razgovetan, i ne bez lepote«; »to će biti jedna od onih knjiga koje docnije postaju izvor i podstrek stotinama drugih knjiga.« Mnogo godina kasnije, Šopenhauer je bio toliko uveren u svoje rešenje glavnih problema filosofije da je hteo da nosi pečatni prsten sa slikom sfinge koja se strovaljuje u ponor, kao što je obećala da će to učiniti kad se odgonenu njene zagonetke. Pored svega toga, knjiga je jedva privlačila pažnju; svet je bio isuviše siromašan i iscrpen da bi pored siromaštva i iscrpljenosti čitao knjige. Šesnaest godina posle objavljivanja dela izdavač je saopštio Šopenhaueru da je veća polovina izdanja prodata kao [[makulatura]]. U odeljku »O onom šta ko pretstavlja« u ''Aforizmima mudrosti o životu'', on navodi, s očevidnom aluzijom na svoje majstorsko delo, dve Lihtenbergove napomene: »Takva dela su ogledala; ako u njih gleda kakav majmun, ne može iz njih da gleda nikakav apostol«; i »kad se sukobe glava i knjiga, ječi praznina; da li je to svaki put u knjizi?« S tonom uvređene sujete, Šopenhauer dodaje: »Što više neko pripada potomstvu - drutima rečima, čovečanstvu uošpte - sve je više tuđ svome vremenu; pošto njegovo delo nije specijalno posvećeno ovome, dakle pošto ne pripada njemu kao takvom, nego samo ukoliko je deo [[čovečanstvo\|čovečanstva]], otuda i ne nosi prisnu lokalnu boju: zato se lako može dogoditi da ono ne obrati pažnju na takvo delo. Šopenhauer je sebe svega toliko uneo u to jedno delo da su svi njegovi kasniji radovi samo komentari tog dela; on je postao talmudista svoje sopstvene Tore. Godine [[1836]]. objavio je veću raspravu ''O volji u prirodi'', koja je, donekle prerađena [[1844]], ušla u prošireno izdanje ''Sveta kao volje i predstave''. Godine [[1841]]. izašla su ''Oba osnovna problema etike'', a [[1851]]. dve sadržinom bogate sveske ''Parerga i paralipomena'' (doslovno: Sporedni radovi i dopune), koje su i na engleski prevedene kao ''Ogledi''. Za ovo svoje najpopularnije i mudrošću i duhovitošću ispunjeno delo Šopenhauer je, kao celokupan honorar, dobio deset besplatnih primeraka. Red 70: [[bs:Arthur Schopenhauer]] [[ca:Arthur Schopenhauer]] [[ckb:~~ئارسەر~~ئارتەر شۆپنھاوەر]] [[cs:Arthur Schopenhauer]] [[da:Arthur Schopenhauer]]

Arthur Schopenhauer – razlika između verzija