Ilkin atentat – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nova stranica: "Илкин атентат је назив за неуспели атентат на српског краља Милана Обреновића који је 11. октобра 18...
 
Nema sažetka izmjene
Red 1:
{{Dobrodošlica}}
"Илкин атентат је назив за неуспели атентат на српског краља Милана Обреновића који је 11. октобра 1882. године извела Јелена–Илка Марковић, удовица пуковника Јеврема Марковића, погубљеног због учешћа у Тополској буни."
 
Илкин атентат је неуспели покушај Јелене-Илке Марковић, удовице пуковника Јеврема Марковића, стрељаног због тополске буне, да 11. октобра 1882. у Саборној цркви, убије краља Милана хицем из револвера. Илка је осуђена 12. априла 1883. на смрт стрељањем, потом помилована, али је ускоро нађена задављена у пожаревачком затвору.
 
Због атентата ухапшена је и Илкина рођака Лена Книћанка, која је такође нађена обешена у затвору 28. марта 1883. Оба убиства догодила су се под сумњивим околностима: војник на стражи код Лене Книћанке, такође је погинуо. У оба случаја по један лекар из комисије за увиђај издвојио је своје мишљење да се не ради о самоубиству (код Книћанке био је то Лазар Пачу).
 
Године 1891. краљ Милан и Милутин Гарашанин оптуживали су се у штампи као наредбодавци убиства. Краљ Милан је покушао да атентат искористи против радикала, али ислеђење није доказало њихово учешће. Ипак, вође радикала су знале за његову припрему, што потврђује и Раша Милошевић, члан Главног одбора Радикалне странке.