Topličko-jablanička operacija – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m zamjena šablona using AWB |
|||
Red 1:
{{Infokutija vojni sukob
|
|deo= [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]]
|slika=Operacija_Trumpf.jpg
Red 10:
|rezultat= Bez bitnog učinka
|strana1 = [[Image:Flag of Germany 1933.svg|40px]] Nemački [[Vermaht]]<br>[[Image:Cetnik flag.jpg|40px]] [[JVuO]]<br>[[Image:Flag of Bulgaria.svg|40px]] Bugarska vojska
|strana2 = [[Image:
|jedinice1 = Kombinovane snage [[Vojnoupravni komandant Jugoistoka (Nemačka)|Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka]]
|jedinice2 = Jedinice [[Glavni štab NOVJ Srbije|Glavnog štaba NOVJ Srbije]]
|zapovednik1= General [[Hans-Gustav Felber]] ({{jez-nem|Hans-Gustav Felber}})
|zapovednik2= '''[[Petar Stambolić]]''', komandant [[Glavni štab NOVJ Srbije|Glavnog štaba NOVJ Srbije]] do 12. jula [[1944]].<br>'''General [[Koča Popović]]''', komandant [[Glavni štab NOVJ Srbije|Glavnog štaba NOVJ Srbije]] od 12. jula 1944.
|
|
|gubici1=
|gubici2=
|
'''Topličko-jablanička operacija''' (po nemačkoj terminologiji operacije '''Trumpf''' {{jez-nem|Trumpf}} i '''Kehraus''' {{jez-nem|Kehraus}} ) predstavlja početnu fazu [[Bitka za Srbiju 1944.|Bitke za Srbiju]]. Dok je [[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druga oklopna armija]] vodila operacije u cilju sprečavanja prelaska snaga [[NOVJ]] u [[Srbija|Srbiju]] iz [[Bosna|Bosne]] i [[Crna Gora|Crne Gore]], komandant [[Srbija|Srbije]], odnosno [[Vojnoupravni komandant Jugoistoka (Nemačka)|Vojnoupravni komandant Jugoistoka]], general Felber, imao je zadatak da otkloni pretnju od novoformiranih snaga [[NOVJ]] unutar [[Srbija|Srbije]].
Red 38:
Iako [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]] nije delio istu viziju sa Nemcima, on se koncentrisao na suzbijanje partizanskog pokreta otpora, tako da su mu Nemci bili u drugom planu. Nemci su se sa svoje strane našli u ozbiljnoj krizi. Cela njihova odbrana Jugoistoka zavisila je od jedine dve saobraćajne arterije - moravske i ibarske. Ovo su uočili [[Saveznici]], i, budući veoma zainteresovani za oblast Jugoistoka, uspostavili široku saradnju sa [[NOVJ]] u [[Srbija|Srbiji]], sa prvenstvenim ciljem presecanja ovih arterija.
Na taj način su se [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]] i Nemci našli pred zajedničkim neprijateljem. Nesuglasice, incidenti, a ponekad i ozbiljnije policijske akcije, trenutno bi izgubile na značaju u slučaju upada snaga [[NOVJ]] u [[Srbija|Srbiju]]. Otuda su, uprkos izvesnog nezadovoljstva ugovorima koji su postojali između komandanta Jugoistoka i Mihailovićevih snaga tokom jeseni - zime 1943/44, kad je došlo do prodora [[Druga proleterska divizija NOVJ|2.]] i [[Peta krajiška divizija NOVJ|5. divizije NOVJ]] u [[Srbija|Srbiju]] [[15. mart]]a - [[29. maj]]a [[1944]], odmah uspostavljena koordinacija. Nemci su pri Mihailovićeve operativne štabove delegirali majora Vajela ({{jez-nem|Wayel}}) kao oficira za vezu.<ref name="znaci.net">[http://www.znaci.net/00001/4_12_4_93.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 15. jula 1944. Komandi Grupe armija »F« o razgovoru vođenom 14. jula 1944. u Kruševcu, sa četničkim komandantom Neškom Nedićem u vezi zajedničkih dejstava protiv jedinica NOV i POJ], Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, dokument 93</ref><ref name="ReferenceA">[http://www.znaci.net/00001/4_12_4_92.htm Izveštaj komandanta Jugoistoka od 14. jula 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o dejstvima na području Jugoistoka], Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, dokument 92</ref>
Tokom ovih operacija on se nalazio pri štabu [[Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO|4. grupe jurišnih korpusa JVuO]], i rukovodio grupom desetak oficira za vezu pri komandama korpusa.
Red 49:
b) Pokušaj komunista da zapreče dolinu Ibra i Južne Morave, kao i, verovatno, dolinu Timoka, i da se povežu sa komunistina bilo u Šumadiji, bilo u severoistočnoj Srbiji. Sve ove akcije preduzete sa ciljem da se stvore povoljni preduslovi za sjedinjenje na Ibru sa 2. korpusom iz Crne Gore. Opšte pomeranje komunista iz jugoistočne Srbije na sever i zapad, jake borbe komunista na teritoriji Brusa, jači pritisak sa Jastrepca prema Kruševcu, napredovanje jedne komunističke grupe od Sokobanje na teritoriju severozapadno od Knjaževca jasno potvrđuju ove namere.
Pod nemačkim uticajem, u toku su protumere od strane D. M. Pri tome su prebačene iz severoistočne Srbije jake četničke snage i angažovane na teritoriji Knjaževca, a sa jugozapada Srbije na Ibar, odnosno na teritoriju severno od Brusa. U sadejstvu sa našim trupama, uspelo je komuniste da se zaustavi, odnosno da ih se potisne, na teritoriji Brusa i severozapadno od Knjaževca.
O otvorenoj saradnji četnika, ljotićevaca i Nemaca govori i izveštaj komandanta Jugoistoka od 14. jula 1944. godine:
Red 57:
Na žel. pruzi Bor — Metovnica, komandosi RZK u dodiru s neprijateljem, malom grupom bandita, 7 neprijatelja mrtvih, 1 zarobljen. U planinama ji. Niš, četnici i srpska policijska odeljenja za obezbedenje u borbi sa tamošnjim crvenim neprijateljskim snagama (22. crvena banditska divizija).
Drum Leskovac — Lebane ponovo miniran. SDS, odeljenja za obezbeđenje i četnici u borbi s komunistima jugoist. od Lazarevca, navodno 23 neprijatelja ubijena.
Nakon ove operacije lično Vonoupravni komandant Jugoistoka general Felber sastao se u Kruševcu sa [[Neško Nedić|Neškom Nedićem]], načelnikom štaba [[Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO|4. grupe jurišnih korpusa JVuO]].
Red 66:
Moj lični utisak je da se ovog puta radi o potpuno ozbiljnoj ponudi četnika, koju treba prihvatiti. Po mom mišljenju, ovde se pruža zadnja šansa i ako se ne iskoristi mogao bi to biti propust sa teškim posledicama. Ako četnike ponovo odbijemo, teramo ih, bar delimično, u logor crvenih. Nemački oficir za vezu, major Vajl, nosilac Krsta viteškog reda, koji se od pre dužeg vremena nalazi kod četnika, izrazio mi je isto shvatanje o ozbiljnosti ponude.
'''[[Hans Felber|Felber]]''', general pešadije <ref name="znaci.net"/>}}
{{Wikisource|Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944.}}
Red 117:
Ove snage su se bez većih gubitaka noću 10/11. jula uspešno probile kroz borbeni poredak bugarske 27. divizije preko [[Toplice (reka)|Toplice]], i spojile s ostalim jedinicama [[25. divizija NOVJ|25. divizije]]
Noću 10/11. jula 1944. na improvizovano uzletište na Radan planini doleteo je general [[Koča Popović]], dotadašnji komandant [[
Radi daljeg ometanja neprijateljskih planova i razbijanja koncentracije, [[Glavni štab NOVJ Srbije|GŠ Srbije]] je 13. jula uputio [[21. divizija NOVJ|21. diviziju]] preko [[Kuršumlijska Banja|Kuršumlijske Banje]] ponovo ka [[Lepenac|Lepencu]] i [[Brus]]u, odnosno na severnu stranu [[Toplice (reka)|Toplice]] i u pozadinu napadnih snaga. Ona je razbila četničku Kosaničku brigadu i delove 5. jurišnog korpusa i 16. jula ovladala značajnim kotama u pozadini, što je izazvalo ponovno vraćanje i nateralo [[Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO|4. grupu jurišnih korpusa]] i [[Drugi kosovski korpus JVuO|2. kosovski korpus]] na naporne i komplikovane manevre, dok je njihove dotadašnje položaje od [[Tulare|Tulara]] do [[Kuršumlija|Kuršumlije]] preuzela je bugarska 27. divizija.
Linija 128 ⟶ 127:
===Operacija "Halali "===
Opšti napad na [[21. divizija NOVJ|21]], [[24. divizija NOVJ|24]]. i [[25. divizija NOVJ|25. diviziju NOVJ]] (operacija '''Halali'''), oko 40 000 kombinovanih trupa pod komandom generala Felbera, otpočeo je 19. jula s polukružne osnovice [[Lebane]] - [[Kosančić (Bojnik)|Kosančić]] - [[Prokuplje]] - [[Tulare]] - [[Kuršumlija]]. Zahvaljujući velikoj nadmoćnosti u ljudstvu i tehnici, mapadač je savladao odbranu divizija [[NOVJ]] i izbio sa bugarskom 27. divizijom na [[Vidojevica (planina)|planinu Vidojevicu]] i [[Rgačka planina|Rgačku planinu]], nemačkom pukovskom borbenom grup ''Dizner'' i SDK pred liniju Statovac (Gornji i Donji) - Slavni -Bučumet (Gornji i Donji) i sa četničkim korpusima ka planini Sokolovici, zatvorivši obruč oko njih. Da bi izbegao pritisak neprijatelja, GŠ Srbije naredio je [[21. divizija NOVJ|21. diviziji]] da prodre 21. jula ka gornjem toku r. Toplice i Kopaoniku; [[24. divizija NOVJ|24. diviziji]], ojačanoj [[Bugarskom partizanska brigada NOVJ "Georgi Dimitrov"|bugarskom partizanskom brigadom Georgi Dimitrov]] i Jastrebačkim NOPO, da s osloncem na Arbanašku planinu, [[Radan (planina)|planinu Radan]] i Petrovac dejstvuje prema Pustoj reci i gornjoj Jablanici, a [[25. divizija NOVJ|25. diviziji]] da se prebaci u rejon oko Medveđe.
{{citat|Mi smo rešili, budući u defanzivi, da dekoncentrišemo naše snage. Sa 25. smo pošli za Oruglicu, a 21. i 24. trebalo je da se u povoljnom trenutku izvuku i privremeno dejstvuju na širem prostoru. U tome nisu uspele i ubrzo su se, sa neprijateljem za petama, i one našle oko Oruglice. Sve tri divizije našle su se na uskom prostoru, sa neprijateljem ispred i bugarskom, a naročito arnautskom granicom pozadi.}}<ref name="KOČA POPOVIĆ: BELEŠKE UZ RATOVANjE">[http://www.znaci.net/00001/29_6.htm KOČA POPOVIĆ: BELEŠKE UZ RATOVANjE]</ref>
U takvoj situaciji, GŠ NOVJ Srbije odlučio se na zajednički manevar sve tri divizije preko teritorije Kosova, radi zaobilaznog izbijanja u oblast [[
{{citat|Najlakše je bilo otići preko Morave, iako je i to bilo vezano sa velikim naporima i verovatnim teškoćama pri prelazu pruge (sa glomaznim bolnicama i neučvršćenim jedinicama: najbolja, 21. divizija, bila je već jako premorena). Ali otići preko Morave značilo je udaljiti se od Kopaonika, u kom pravcu se očekivao Pekov dolazak, značilo je otići sa glavninom u periferiju i pustiti naše ranije baze, narod koji je bio uz nas, na milost i nemilost okupatoru i četnicima. Zbog toga smo doneli odluku da se privremeno sklonimo na Kosovo. Krenuli smo, prešli nasilno granicu, ali smo još istog dana, uveče, morali da se vratimo, povučemo pred Arnautima. Objektivne okolnosti postojale su za izvršenje ovog plana, ali jedinice su se pokazale nesposobne da dejstvuju povezano, zbog teške situacije, marševa i borbi, ljudstvo je bilo mnogo popustilo — pokazalo se da nije još sposobno da izdrži veće napore.}}<ref
Tako su se jedinice [[NOVJ]] vratile tačno pod udar neprijatelja, u susret trećoj fazi nemačkog plana.
Linija 140 ⟶ 139:
Felberove snage uglavnom su već bile zaposele liniju Jablanice i okolne istaknute položaje. Sa tih pozicija one su 26. jula krenule u napad na tri divizije [[NOVJ]] sabijene na malom prostoru.
GŠ [[NOVJ]] Srbije reagovao je umesno, i ponovo izvršio disperziju jedinica. 26. jula naredio je [[21. divizija NOVJ|21.]] i [[24. divizija NOVJ|24. diviziji]] da izvrše protivudar i vrate se u područje [[Jablanica (pritoka Južne Morave)|Jablanice]], [[Pusta reka|Puste reke]] i [[Radan (planina)|planinu Radana]], a [[25. divizija NOVJ|25. diviziji]] da se prebaci na planinu Kukavicu i, zatim, preko [[Južna Morava (reka)|Južne Morave]], u rejon [[Kriva Feja|Krive Feje]]. U protivudaru, 24. divizija vodila je borbe protiv Nemaca, [[
{{citat|Operacija »Keraus«: neprijatelj se probio na 15 km jugo-jugoistočno od Kuršumlije pod borbom u povlačenju preko Radan-planine u pravcu Mehune. Gubici neprijatelja u operaciji »Keraus« od 27. 7, uključujući i 3. 8.: 173 mrtva, 42 zarobljena; plen: 4 mitraljeza, 12 mašinskih pištolja, 53 puške i nekoliko konja. Namera: premeštanje štaba I i II bataljona 5. policijskog puka u Kuršumliju. Upotreba glavnih snaga četničkih grupa iz prostora Brusa protiv neprijatelja koji je prodro preko Ibra.}}<ref>[http://www.znaci.net/00001/4_12_4_218.htm Ratni dnevnik komande grupe armija »F« za period od 1. jula do 31. decembra 1944. godine, 5. avgust 1944], Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, prilog 1</ref>
| |||