Razlike između izmjena na stranici "Aleksandar Obrenović"

preuzeto sa srpske Wikipedije
(Nova stranica: Aleksandar Obrenović)
 
(preuzeto sa srpske Wikipedije)
'''Kralj Aleksandar Obrenović''' ([[Beograd]], [[14. avgust]] [[1876]]. - [[Beograd]] [[11. jun]] [[1903]].) je bio [[Kraljevina Srbija|srpski kralj]], poslednji iz [[dinastija Obrenović|dinastije Obrenović]], koji je, zajedno sa svojom suprugom kraljicom [[Draga Mašin|Draga Obrenović]], ubijen u [[Majski prevrat|Majskom prevratu]] [[1903]]. Kralj Aleksandar je bio sin kralja [[Milan Obrenović|Milana]] i kraljice [[Natalija Obrenović|Natalije Obrenović]].
Aleksandar Obrenović
 
==Biografija==
 
===Detinjstvo na Dvoru kralja Milana===
 
Aleksandar Obrenović je rođen [[14. avgust]]a [[1876]]. godine u jednom porodilištu koje je lično finansirao kralj Milan. Brigu o mladom Aleksandru je isključivo vodio kralj Milan. Po uzrastanju mladog kraljevića, kralj Milan je naredio da se pošalje na školovanje u [[Pariz]] o njegovom trošku. Zajedno sa mladim kraljevićem tada su se u Parizu nalazili njemu u pomoć i dva istaknuta prijatelja kuće Obrenovića - [[Jovan Ristić]] i [[Kosta Protić]], koji će kasnije, za vreme Aleksandrovog maloletstva, biti namesnici. Na Liceju je stekao solidno obrazovanje, naučio je francuski i ruski jezik.
 
Aleksandar se vratio u [[Beograd]] [[1887]]. godine, sa nepunih 11. godina i stalno se nalazio na Dvoru, gde je o njegovom vaspitanju brinulo više guvernanti. Tu je naučio da svira klavir, da piše poeziju, da peca, da ide u lov. Uglavnom se nalazio pod nadzorom svoga oca - kralja Milana Obrenovića.
 
===Abdikacija kralja Milana i namesnički režim===
[[image:Aleksandar iz 1890..jpg|thumb|left|170p|Slika Aleksandra Obrenovića iz 1890 godine ]]
Na godišnjicu proglašenja Kraljevine Srbije [[21. februar]]a ([[6. mart]]a) [[1889]]. u Sabornoj Crkvi, kralj Milan se pojavio zajedno sa svojim trinaestogodišnjim sinom Aleksandrom u svečanoj vojnoj uniformi i objavio je proglas da se povlači sa trona i ustupa ga svome sinu, ali da se do njegovog punoletstva državom stara namesništvo. Prema Ustavu, kralj Milan je odredio namesništvo sinu Aleksandru, koga su sačinjavali Jovan Ristić, general Kosta Protić i general [[Jovan Belimarković]].
 
[[Narodna radikalna stranka|Radikali]] su pomilovani od optužbi i kazni zbog [[Timočka buna|Timočke bune]] i vratili se u politički život. Prvo je [[Sava Grujić]] preuzima predsedništvo vlade, a zatim [[Nikola Pašić]] 1891. godine. Posle Milanove austrofilske politike, dolazi do novih veza Srbije i Rusije. U leto [[1891]]. godine Aleksandar Obrenović i Nikola Pašić odlaze u [[Petrograd]] u posetu ruskom caru [[Aleksandar Romanov|Aleksandru Romanovu]]. Mladi kraljević je srdačno dočekan u Petrogradu. Car Aleksandar mu je tom prilikom rekao da Rusija neće dozvoliti aneksiju [[Bosna i Hercegovina|Bosne i Hercegovine]] od strane Austro-Ugarske i da će tu odluku preneti u [[Beč]]. Kraljeviću Aleksandru i Nikoli Pašiću bilo obećano i to da će Rusija pomagati srpsku aktivnost u [[Makedonija|Makedoniji]].
 
Na predlog mladog Aleksandra, Vlada i namesništvo Srbije su omogućili povratak [[mitropolit Mihailo|mitropolita Mihaila]] u Beogradu, koji je miropomazao kralja Aleksandra na proslavi 500-godišnjice [[Kosovska bitka|Kosovske bitke]] u [[manastir Žiča|manastiru Žiči]] ([[1889]].godine). Posebnim zakonom je osnovano Društvo za podizanje [[Hram Svetog Save|Hrama Svetog Save]] na [[Vračar]]u, koje je dobilo oslobađanje od svih poreskih dažbina ([[1899]]).
 
Aleksandrova majka, kraljica Natalija, koja je bila u razvodu i oštrom sukobu sa kraljem Milanom, proterana je, na njegov zahtev, iz Beograda [[7. maj]]a [[1891]]. godine. Otputovala je u banjski centar [[Bijaric]], sa budućom kraljicom [[Draga Mašin|Dragom Mašin]].
 
Posle smrti namesnika Protića [[4. jun]]a [[1892]]. godine, nastaje sukob između šefa radikala Nikole Pašića, koji pretenduje na namesničko mesti, i prvog namesnika Ristića, koji ne prihvata Pašića. Rasplet nastaje padom radikalske vlade i ustanovljavanjem liberalske, pod [[Jovan Avakumović|Jovanom Avakumovićem]] [[9. avgust]]a [[1892]]. godine.
 
==Aleksandar Obrenović postaje kralj Srbije==
[[image:Aleksandar Obrenovic.jpg|thumb|right|170px|Aleksandar Obrenovića sa Dragom Mašin]]
 
Posle skupštinskih izbora iz februara [[1893]], koji su dali podjednak broj poslanika radikalima i liberalima, nastala je teška politička kriza, a Aleksandar je rešio da uzme stvari u svoje ruke. [[1. april]]a [[1893]]. godine pozvao je sve ugledne ministre i čitavo namesništvo na svečanu večeru u Dvoru. Za vreme večere, stalno su se oko mladog kralja nalazila 10-12 oficira kao posluga. Nakon večere, kralj je pozvao goste u svečani salon i saopštio im je da se radi poboljšanja stanja u zemlji od danas preuzima kraljevska ovlašćenja, razrešuje dosadašnju vladu i namesništvo i da [[Srbija]] ide novim političkim kursem. Tako je kralj Aleksandar izvršio dvorsku revoluciju, odnosno [[državni udar]].
 
Oko kralja su se tada nalazila nekolicina visokih oficira, među kojima i konjički pukovnik [[Lazar Petrović]], koji će docnije postati njegov lični ađutant, a kralj će ga unaprediti u čin generala.
 
Protesti ministra su ostali bez rezultata, dok je kralj je ponavljao da je tako bolje za sve. Novu vladu je sastavio kraljev bivši vaspitač, dr [[Lazar Dokić]], sa nekoliko uglednih radikala.
 
Na početku svoje vladavine, politika kralja Aleksandra bila je da on propisuje program rada vlade po pitanjima vojnog, privrednog i finansijskog života države. Nije podnosio stranačka neprincipijelna nadmetanja, a da bi suzbio radikale, sam je [[9. januar]]a [[1894]]. godine pozvao oca, kralja Milana, da se vrati u Beograd i dodelio mu vrhovnu komandu nad vojskom. Radikalna vlada je odmah podnela ostavku i prešla u opoziciju. Po povratku u zemlju kralj Milan je odmah počeo da utiče na državne poslove.
 
Kralj Aleksandar je pokušao da vodi politiku sa neutralnim vladama, ali mu to nije polazilo za rukom. Zato je [[9. maj]]a [[1894]]. godine izvršio drugi državni udar i ukinuo ustav od [[1888]]. i vratio stari iz [[1869]]. godine.
 
Zbog sve težeg položaja srpskog stanovništva u granicama [[Otomansko carstvo|Turske imperije]], kralj Aleksandar je rešio da načini posetu [[Carigrad]]u u leto [[1894]], ne bi li izmolio neke političke povlastice srpskog življa u Turskoj. Negujući dobre odnose sa [[Grčka|Grčkom]], kralj Aleksandar je u proleće, po povratku iz Carigrada, posetio i grčki dvor. Na tom, putu, posle nekoliko vekova, posetio je [[Sveta gora|Svetu goru] i [[Hilandar]], kome je pretila opasnost da ga Bugari preotmu. Tom prilikom hilandarsko brastvo je poklonio je kralju [[Miroslavljevo jevanđelje]], originalnu [[Stefan Nemanja|Nemanjinu]] povelju manstiru i još nekoliko rukopisa. Ovom kraljevom posetom i njegovim novčanim prilozima, Hilandar je ostao srpski manastir.
 
Po povratku sa [[Atos]]a, kralj Aleksandar se zavadio sa svojim ocem, posle čega je ovaj otišao po drugi put iz Srbije. Nedelju dana kasnije u Srbiju se vraća prognana kraljica Natalija. Potom je [[25. jun]]a [[1895]]. godine [[Stojan Novaković]] sastavio novu [[Naprednjačka stranka|naprednjačku]] vladu.
 
Posle ovoga, na insistiranje kraljice Natalije, kralj odlazi na letovanje u Bijaric početkom maja [[1895]]. godine. Kraljica Natalija je po njemu dala ime Sašino jednpj palati u Bijaricu. U ovom gradiću na granici [[Francuska|Francuske]] i [[Španija|Španije]], kralj je upoznao buduću suprugu Dragu Mašin, koja je bila lična dvorska dama njegove majke. U to vreme se u Srbiji to prihvatilo kao prolazna avantura mladog kralja, ali je ljubav započeta u Bijaricu počela da buja sve više i više.
 
[[image:Novine.jpg|thumb|left|230px|Večernje novosti 15. juna 1896. su pisale o sastanku kneza Nikole i kralja Aleksandra u Beogradu]]
Kralj se ponovo vraća u Srbiju početkom septembra [[1895]]. Na insistiranje svoga oca, kralja Milana, kralj Aleksandar je otišao u [[Beč]], gde je u znak dobre pažnje srpskog i austrijskog dvora, odlikovao lentom Belog orla bečkog ministra za finansije i ministra za Bosnu i Hercegovinu, [[Benjamin Kalaj|Benjamina Kalaja]], što je rđavo prihvaćeno u Srbiji zbog težnje Austro-Ugarske da anektira Bosnu i Hercegovinu.
 
U Beču i [[Budimpešta|Pešti]] ponovo dolazi do nezadovoljstva prema Srbiji. Prvi put u srpskoj istoriji, zahvaljujući zalaganju kralja Aleksandra, došlo je na Vidovdan [[1896]]. u Beogradu do sastanka vladara Srbije i [[Crna Gora|Crne Gore]], kralja Aleksandra i [[knez Nikola Petrović|kneza Nikole Petrovića]]. Kralj je priredio veličanstveni doček knezu Nikoli na železničkoj stanici, komandovao je svojim vojnim ešalonom i prvi se rukovao sa crnogorskim knezom. Tom prilikom knez Nikola Petrović je odužao dugačak govor gde je pozdravljao srpsko-crnogorsku saradnju. Knjaz Nikola je bio ushićen kada je istoga dana bio u Sabornoj crkvi na parastosu kosovskih žrtava. Posle održanog obreda i patriotskog govora mitropolita Mihaila, u crkvi, ušao je obučen u zlatno crnogorsko odelo i sa sabljom Nemanjića o pojasu, kleknuo, poljubio zemlju i briznuo u plač.
 
I Kralj Aleksandar se odužio crnogorskom knezu, pa je tako naredne [[1897]]. godine, na [[Đurđevdan]], krsno ime Petrovića, kralj Aleksandar posetio [[Cetinje]], iako je kralj Milan iz [[Beč]]a upotrebio sva moguća sredstva da mu osujeti ovaj put, plašeći ga još da će „poginuti, čim stupi na crnogorsko zemljište“.
 
Posle izbijanja [[Kritski ustanak|Kritskog ustanka]] u Grčkoj, dolazi do novih zaoštravanja odnosa Srbije i [[Bugarska|Bugarske]]. Kralj Aleksandar odlazi u zvaničnu posetu knezu Ferdinandu Koburškom u Sofiju [[19. februar]]a [[1897]]. gde je potpisao srpsko-bugarsku "Ugodbu". Po tom ugovoru predviđala se načelna saradnja u svim pitanjima koja su se ticala Srba i Bugara u Turskoj.
 
Posle ovoga, kralj se ponovo miri sa ocem i poziva ga da dođe u Srbiju. Po dolasku kralja Milana u Srbiju [[7. oktobar|7. oktobra]] [[1897]]. obrazovana je nova vlada pod predsednikom dr [[Vladan Đorđević|Vladanom Đorđevićem]], po zanimanju hirurga. Kralj Milan je postao vrhovni komandant aktivne vojske Kraljevine Srbije.
 
Nova vlada i kralj Milan pokušali su da nađu dostojnu princezu sa nekog zapadnog dvora za kraljevu suprugu. Međutim, tada se nije znalo da se kralj sastaje sa svojom budućom ženim Dragom Mašin u Beogradu na očigled čitave javnosti.
 
Posle sve većeg angažovanja kralja Milana u srpskoj politici, a naročito posle njegove antiradikalske politike, na njega je pokušan [[Ivandanjski atentat|atentat]] na [[Ivandan]] [[1899]]. godine, koji je pokušao da izvrši jedan nezaposleni radnik. Tada se kralj Milan počeo obračunavati sa radikalima na sve načine. Ovakva njegova politika se prvenstveno nije svidela Aleksandru iz dva razloga: trebao je staviti zemlju pred svršeni čin objavljivanjem svoje veridbe sa Dragom Mašin i da se liši antiradikalske kampanje koju je vodio kralj Milan. Zato je rešio da ukloni i predsednika vlade i kralja Milana iz zemlje.
 
Pod izgovorom da treba da pregovara sa zapadnim dvorom oko njegove ženidbe sa princezom Šamburg Lipe, šalje svog oca u Karlsbad, a predsednika vlade dr Vladana Đorđevića u Marijensbad da potpiše neke ugovore sa Austro-Ugarskom. Čim je otklonio ove protivnike, mogao je na miru da objavi veridbu sa Dragom Mašin.
 
 
==Ženidba kralja Aleksandra Obrenovića==
 
Srbijom je odjeknula neverovatna vest [[8. jul]]a [[1900]]. da je kralj Aleksandar zaprosio ćerku Pantelije Lunjevice, Dragu Lunjevicu-Mašin. Prvi problemi su nastali kod političara, a zatim i u vojsci. Posle nekih nedoumica kod viših oficira, kralj Aleksandar ih je okupio u Sabornoj crkvi [[10. jul]]a [[1900]]. godine na parastos stradalim žrtvama u ratovima za oslobođenje Srbije i održao im govor:
 
{{citat|Ja sam glava Doma Obrenovića i ja prvi imam pravo i dužnost da vodim brigu o sudbini i budućnosti Dinastije. Prema tome mišljenja moga oca u delu moje ženidbe je sporedna stvar i malog je značaja. To je glavno šta mislim ja, a ne moj otac. Moj otac nije odgovorio mojim željama i ja sam ga, kao vrhovni komandant, s toga spravom razrešio dužnosti komandanta aktivne vojske.}}
 
[[image:Vencana fotogrfija.jpg|thumb|right|190px|Kralj Aleksandar i Draga Mašin na venčanoj fotografiji]]
Kralj Milan nije dao blagoslav svom sinu, napominjujući u pismu da je njihova dinastija prevalila mnogo toga, ali da ju je odluka koju je doneo odvela pravo u propast. Kralj Aleksandar je naredio da se rasporede jake snage na granici i da ga u slučaju nasilnog pokušaja da sa vojskom prodre u Srbiju, uhvate i zatvore. Kralj Milan se više nije ni vraćao u Srbiju i umro je u Beču [[1901]]. godine. Takođe se protiv ovakve odluke pobunila i kraljeva majka Natalija, pišući mu iz Rusije sve najružnije o Dragi Mašin.
 
Svi protivnici koji su bili protiv ove ženidbe su zatvoreni, kasnije, po milosti kralja pušteni, podneli su prvo ostavke, a pokušano je čak da se kod mitropolita Mihaila utiče na to da ne da crkveni blagoslov kralju. Posle objavljene veridbe, usledila je kraljeva ženidba [[23. jul]]a [[1900]]. u Sabornoj Crkvi u [[Beograd]]u. Zbog zategnutih odnosa sa spoljnim svetom zbog ove ženidbe, kralj Aleksandar je počeo polako da radi na sređivanju ovih odnosa. U spoljnoj politici okrenuo se odmah Rusiji, pustivši prethodno radikale iz zatvora optužene za Ivanjdanski atentat. Na ovo je oštro reagovao austrougarski poslanik u [[Beograd]]u, grof Goluhovski.
 
Posle smrti kralja Milana, kralj Aleksandar je u znak kraljičine trudnoće pružio ruku pomirenja svim političkim osuđenicima. Po izlasku političara radikalne stranke iz zatvora, kralj je sastavio novu vladu na čelu sa radikalom [[Mihailo Vujić|Mihailom Vujićem]] [[20. mart]]a 1901, a ona je bila mešavina radikala i liberala. Potom je donet novi [[Oktroisani ustav]] čija je glavna karakteristika bila uvođenje dvodomnog sistema.
 
Naročito veliki problemi za kralja Aleksandra nastali su nepostojećom trudnoćom kraljice Drage. Na ovo je prvi reagovao Carski dvor u Petrogradu i nije želeo da primi kralja i kraljicu u obećanu posetu. Kralj Aleksandar je za to okrivio radikale, izvršio novi državni udar i postavio vladu na čelu sa generalom [[Dimitrije Cincar-Marković|Dimitrijem Cincar-Markovićem]] [[6. novembar|6. novembra]] [[1902]]. godine.
 
Zbog sve veće odbojnosti ruskog dvora, kralj Aleksandar je od jeseni 1902. godine nastojao da se ponovo približi Austriji, a izvesne korake preduzimao je i ranije. Već u januaru 1902. godine kralj Aleksandar je poslao u [[Beč]] svog ličnog sekreta Miloša Petronijevića s obećanjem da će pitanje svog naslednika rešiti u sporazumu sa susednom monarhijom, i to, po svojoj prilici, tako što će posiniti jednog od potomaka ženske linije Obrenovića, koji žive u Austro-Ugarskoj. Na to je oštro protestvovao ruski ministar inostranih poslova grof [[Aleksandar Lamzdorf]], u [[Niš]]u kada je krajem [[1902]]. došao u posetu kralju Aleksandru.
 
 
==Martovske demonstracije protiv Aleksandra Obrenovića i Majski prevrat==
 
[[image:Slika iz 1903.jpg|thumb|left|170px|Slika Aleksandra Obrenovića iz marta 1903.]]
 
Radnici i studenti priredili su [[23. mart]]a [[1903]]. masovne demonstracijea one su se pretvorile u sukob s policijom i vojskom. Tom prilikom poginulo je šest osoba. Na [[Kalemegdan]]u je demonstrantima vatreno govorio [[Dimitrije Tucović]]. Znajući da ne može dobiti nove izbore, kralj Aleksandar se okomio na Senat, u kome se nalazilo ostatak radikala, koje je kralj okrivio za nerede.
 
Kralj je [[25. mart]]a [[1903]]. godine izvršio dva državna udara u razmaku od samo jednog sata.
Prvim udarom je ukunut Ustav iz [[1901]]., raspušteni su Senat i Narodna Skupština. Iza toga su izvršena nova postavljenja kraljevih ljudi u Senatu, Državnom savetu i sudovima. Zatim je kralj novim državnim udarom vratio u život stari Ustav iz 1901. godine. Nakon ovoga, vlada je sprovela izbore [[18. maj]]a [[1903]]. koje je dobila. Ujedno, ovo je bila poslednja pobeda kralja Aleksandra na političkom polju.
 
U noći [[29. maj]]a ([[11. jun]]a) [[1903]]. godine, grupa zaverenika, pod rukovodstvom kapetana [[Dragutin Dimitrijević Apis|Dragutina Dimitrijevića Apisa]], izvršila je prevrat (poznati [[Majski prevrat]]). Kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga su ubijeni u spavaćoj sobi, tela su im bačena preko prozora. Ove krvave i dramatične noći još su ubijeni: predsednik vlade Dimitrije Cincar-Marković, vojni ministar [[Milovan Pavlović]], oba kraljičija brata Nikodije i Nikola Lunjevice, koji su svojim neodgovornim kavgadžijskim ponašanjem, možda najviše revoltirala mlade oficire. Kapije Dvora otvorio je oficir [[Petar Živković]], potonji general pod vladom Aleksandra Karađorđevića.
 
Ubistvom poslednjeg kralja iz loze Obrenovića, ugasila se loza ove dinastije koja je, sa prekidoma između [[1842]]. i [[1858]]. godine vladala Srbijom od [[1815]]. godine.
 
Kralj Aleksandar i kraljica Draga počivaju u kripti hrama sv. Marka u Beogradu.
 
 
== Vidi još ==
 
*[[Kraljevi Srbije]]
 
==Literatura==
 
*Slobodan Jovanović, Vladavina Aleksandra Obrenovića, Beograd, 1990.
*Dragiša Vasić, Devetsto treća, Beograd, 1925.
*Momir Jović, Istorija Srba, Smederevo, 2000.
*Vladimir Ćorović, Istorija Srba-Tom 3,Beograd, 1995.
*Vojna enciklopedija,Beograd, 1955.
 
[[category:Rođeni 1876.|Obrenović, Aleksandar]]
[[category:Umrli 1903.|Obrenović, Aleksandar]]
[[category:Vladari Srbije|Obrenović, Aleksandar]]
[[category:Obrenovići|Aleksandar]]
[[category:Srpski vladari|Obrenović, Aleksandar]]
[[category:Srpski kraljevi|Obrenović, Aleksandar]]
 
 
[[bg:Александър I (Сърбия)]]
[[bs:Aleksandar Obrenović]]
[[de:Aleksandar Obrenović]]
[[en:Alexander I of Serbia]]
[[fr:Alexandre Ier de Serbie]]
[[hr:Aleksandar Obrenović]]
[[mk:Александар Обреновиќ]]
[[nl:Alexander Obrenović]]
[[no:Aleksandar Obrenović]]
[[pl:Aleksander Obrenowić]]
[[pt:Alexandre I da Sérvia]]
[[ru:Александр Обренович]]
[[sr:Краљ Александар Обреновић]]