Atomizam – razlika između verzija

Krajem 5. veka st. e. [[Leukip]] i [[Demokrit]] zastupali su stanovište da se svi fizički objekti sastoje od [[atom]]a i [[Praznina|praznog prostora]], te da konkretna realizacija svakog pojedinog objekta zavisi od rasporeda automaatoma i prostora u njemu. Ni atomi ni praznina nisu nastali: oni su uvek bili, nepropadljivi su i večiti. Praznina je beskonačna i obezbeđuje [[prostor]] u kome se atomi na različite načine kombinuju. Različite kombinacije atoma u okviru praznine čine objekte koje osećamo, vidimo, jedemo, čujemo, mirišemo i kušamo u stvarnom svetu. Premda osećamo toplo i hladno, toplo i hladno zapravo ne postoje u smislu nezavisne egzistencije: to su jednostavno osećaji koje u nama bude različiti rasporedi atoma u praznini koji čine objekat koji percipiramo kao "hladan" ili "topao". Demokritovo učenje dalje je razvio [[Epikur]], čija se stanovišta izvanrednom pesničkom snagom izložio [[Rimska književnost|rimski pesnik]] [[Lukrecije]] u [[Epika|epu]] ''O prirodi'' ''(De rerum natura)''.