Agregatna stanja – razlika između verzija

Promene agregatnih stanja se nazivaju [[Fazna transformacija|fazni prelazi]].

 

{{Glavni članak|Čvrsto agregatno stanje}}

Tela u čvrstom stanju mogu biti [[kristal]]na i amorfna. U kristalnim telima atomi su pravilno raspoređeni u prostoru i samo [[oscilacija|osciluju]] oko ravnotežnih položaja. U amorfnim telima čestice isto osciluju oko ravnotežnih položaja ali je njihov prostorni raspored neuređen.

 

{{Glavni članak|tečnost}}

U tečnom stanju raspored čestica je poput onoga u amorfnom s time što je dopušteno i [[translatorno kretanje]] čestica. Dakle, pored oscilovanja oko ravnotežnih položaja čestice se međusobno kreću. (Molekuli mogu još i da [[rotacija|rotiraju]] oko svog [[centar mase|centra mase]] i još da poseduju brojne oblike unutrašnjeg kretanja poput vibracija, torzionih oscilacija, rotacija, konformacionih prelaza itd.) Pri tome čestice mogu da razmenjuju položaje i da stvaraju nove, međutim, privlačne sile su dovoljno velike u odnosu na termalnu energiju da drže čestice na bliskim rastojanjima. Otuda tečnosti imaju konstantnu zapreminu ali ne i oblik.

 

{{glavni|Gas}}

U gasovitom stanju privlačne sile među česticama znatno su slabije od njihove toplotne energije pa se čestice skoro slobodno kreću ispunjavajući celokupan raspoloživi prostor.

 

{{glavni članak|Plazma (fizika)}}

[[Plazma (fizika)|Plazma]] je jonizovan gas koji se zbog jedinstvenih osobina smatra posebnim agregatnim stanjem materije.

 

Pored osnovnih agregatnih stanja (čvrsto, tečno, gasovito i plazma) postoji i čitava serija međustanja, koja se nazivaju i tečni kristali ili mezomorfna stanja, koja su po svojim osobinama između tečnog i čvrstog stanja. Praktično radi se o anizotropnim tečnostima, dakle, sistemima u kojima čestice imaju pokretljivost tečnosti ali prostorni raspored kristala.

 

{{glavni|Fazna transformacija}}

Prelaz iz jednog agregatnog stanja u drugo naziva se [[fazni prelaz]]. Pri tome se menja samo relativni raspored čestica i/ili njihova pokretljivost ali ne i njihova hemijska priroda. Dakle, promena agregatnog stanja je striktno fizički proces bez hemijskih reakcija. Promena agregatnog stanja može da bude skokovita (topljenje leda, sublimacija joda, isparavanje vode) ili kontinualna (omekšavanje stakla). Na temperaturi [[apsolutna nula|apsolutne nule]] skoro sve supstance su u čvrstom stanju. Na ekstremno visokim temperaturama skoro sve supstance prelaze u plazmu.

 

Pod osobinama agregatnog stanja podrazumevamo statičke osobine kao što su:

*[[pritisak]]

*čvrsto

*tekuće ([[tečnost]])

*[[plazma]]

*U(1) superfluid (primer: Cooper parovi elektrona u običnom [[superprovodnik]]u; deo He4 tekućine ispod 4K; Bose-Einstein kondenzat Rb [[atom]]a)

[[it:Stato della materia]]

[[ja:物質の状態]]

[[kk:Агрегаттық күй]]

[[kn:ದ್ರವ್ಯ ಹಂತಗಳು]]