Razlike između izmjena na stranici "Stefan Uroš V"

m
m
'''Стефан Урош''' је једини син цара [[Stefan Dušan|Душана Силног]] и царице Јелене, рођен [[1336]]. За краља је крунисан [[1346]]. године, истог дана када је његов отац постао српски цар. Био је ожењен Аном ћерком влашког војводе [[Aleksandar Basaraba|Александра Бесарабе]] која се касније замонашила под именом Јелена.
 
Са осамнаест година Урош је наследио огромну, али недовољно повезану и обједињену територију Српског Царства. Непосредно по смрти цара Душана и његовог војсковође и намесника у [[Tesalija|Тесалији]], деспот Нићифор Орсини је освојио Тесалију и јужниЈужни [[Epir|Епир]]. Прогнани српски намесник и деспот Симеон, Душанов полубрат, повукли су се из Епира на север. Освојивши Костур и околину, Симеон се прогласио за цара.
 
На државном сабору у [[Skoplje|Скопљу]], априла [[1357]]. године, властела је дала подршку законитом Душановом наследнику, Стефану Урошу . Као одговор на то, Симеон је 1359. године завладао Епиром и Тесалијом, где је образовао нову самосталну државу. Њом је владао до 1370. године када му се губи траг.
 
Цар Урош је незнатно надживео свог савладара. Умро је 2. или 4. децембра 1371. године а са њим престаје да постоји и држава Немањића. Његова смрт је данас предмет различитих тумачења. Иако је по неким изворима Упош отрован, у посмртним остацима нису нађени докази о насилним узроцима смрти. У историји се често помиње као цар Урош “нејаки”, због своје благости и немогућности да се одупре силницима у турбулентном времену у коме је живео на богоугодан начин.
 
==Верски контекст==
 
749

izmjena