Pokreti otpora u Drugom svjetskom ratu – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 31:
Snage pukovnika [[Muharem Barjaktari|Muharema Barjaktarija]] u severnoj Albaniji, najsrodnija organizacija pokretu Draže Mihailovića, s kojom je Mihailović održavao veze, nalazile su se takođe u sukobu s narodnooslobodilačkim pokretom Albanije pod rukovodstvom KP Albanije.<ref name="Petranović"/>
== Francuska ==
Na izmaku leta 1941. u Francuskoj su počeli napadi na nemačke kasarne, klubove i bioskope namenjene nemačkim vojnicima, na kantine, vojne čekaonice i transporte. Septembra 1941. napadnuta su nemačka vojna lica u Nantu, Bordou, Parizu. Nemci su odgovorili streljanjima talaca i zatvaranjem hiljada ljudi. [[Šarl De Gol]] je 23. oktobra 1941, preko londonskog radija, naredio da se „na okupiranoj teritoriji Nemci otvoreno ne ubijaju", jer im je lako da masovnom odmazdom odgovaraju protiv nenaoružanih građana. Čim su Nemci 24. oktobra streljali taoce u Nantu, Bordou i Satobrijanu, De Gol je preko radija poručio: „''Streljajući naše mučenike, neprijatelj veruje da će zaplašiti Francusku. Francuska će mu pokazati da ga se ne boji''..." General je u znak simbola nepokornosti i pijeteta prema žrtvama pozvao sve Francuze i Francuskinje da prestanu sa radom i da ostanu „nepomični" tamo gde se zateknu, u petak 31. oktobra 1941. godine.<ref name="Petranović"/>
Kao odgovor na pogibije nemačkih vojnika i oficira, šari de Gol je u Francuskoj obustavio aktivne operacije protiv nemačke vojne sile u severnoj Francuskoj u ime egzistencijalnih razloga. Ovakva reakcija bila je izazvana zapadnoevropskim shvatanjem pokreta otpora, na čiju je koncepciju i fizionomiju uticala i Velika Britanija: da se pokret organizaciono razvije, prekrije Francusku, zadrži u „podzemlju" do određenog časa, stavi u funkciju prikupljanja obaveštajnih izvora, informacija i drugih podataka, a na drugoj strani Nemci psihološki osete da su u osvojenoj i neprijateljskoj zemlji u kojoj otpor u vidu pasivne rezistencije nije prestajao.<ref name="Petranović"/>
De Gol je gradio svoj autoritet vođe stvaranjem pokreta i njegovim objedinjavanjem. Karakterisala ga je početna usitnjenost; bio je podeljen na građanski i komunistički deo, isparcelisan mnoštvom autonomnih organizacija, a pre svega razdvojen demarkacionom linijom između onog na jugu i onog na severu. [[Francuski pokret otpora]] imao je svoju spoljnu antifašističku snagu, oličenu u De Golovoj „Slobodnoj Francuskoj". General je najveću rezervu pokazivao prema komunistima kao „armiji revolucije". Suprotstavio se višijskom režimu maršala [[Philippe Pétain|Petena]] kao „nacionalnoj revoluciji, moralnoj obnovi i uspostavljanju autoriteta", vrednosti kompromitovanih samim tim što se vezivao za okupatora.
De Gol je zagovarao strategiju otpora bez otvorene oružane borbe u nastojanju da se razvije obaveštajna mreža, obezbedi prelaz radista, diverzanata, obaveštajaca, prenos eksploziva itd. Šari de Gol je obezbedio da se deo ovih veza ostvaruje isključivo pod njegovom kontrolom. De Gol je bio prihvaćen od Britanaca kao vođa „Slobodnih Francuza" posle sloma Francuske.<ref name="Petranović"/>
== Izvori ==
| |||