Gustav III od Švedske – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
n / č |
nadopuna sa sr.wiki |
||
Red 51:
'''Gustav III''' ([[Stockholm]], [[24. januar]] [[1746]]. - [[Stockholm]], [[29. mart]] [[1792]].<ref name=brit/>), bio je
[[Švedska|švedski]] [[kralj]] od [[1771]]. - [[1792]]. koji je za svoje vladavine uspio obnoviti [[monarh]]ističku prevlast nad [[parlament]]om (Riksdagom).<ref name=brit/>
== Biografija ==
Bio je najstariji sin kralja [[Adolf Fridrik od Švedske|Adolfa Fridrika od Švedske]] i [[Lujza Ulrika od Pruske|Lujze Ulrike od Pruske]], sestre [[Fridrih II Veliki|Fridriha II Velikog]]. Bio je mecena umetnosti i književnosti. Osnovao je nekoliko akademija, između ostalih Švedsku akademiju. Izgradio je i Švedsku kraljevsku operu.
Odupirao se parlamentarističkim reformama, koje su proglašene pre njegova dolaska na tron. Pokušao je i da proširi granice Poljske u neuspelom ratu protiv Rusije, [[Rusko-švedski rat (1788—1790)|Rusko-švedskom ratu (1788—1790)]]. Ubijen je u jednoj plemićkoj zaveri [[1792]].
== Obrazovanje ==
Obrazovala su ga dvojica istaknutih švedskih državnika [[Karl Gustav Tesin]] i [[Karl Fridrik Šefer]], a mnogo duguje pesniku i istoričaru Olofu fon Dalinu. Dok je još bio dete postojao je uticaj države na njegovo obrazovanje, a taj uticaj je bio štetan. Skupština je postavila učitelje, a roditelji su ga učili da mrzi te nametnute učitelje. Čak su i neprijateljski učitelji bili iznenađeni prirodnim talentima Gustava.
== Politika ==
Gustav III se prvi put uključio u politiku [[1768]], kada je zahtevao da se sazove vanredna skupština koja bi reformisala [[ustav]] više u monarhističkom smeru. Međutim partija koja je pobedila na izborima je odbila da izvrši reformu, koju je Gustavu obećala pre izbora. [[Švedska]] je bila parlamentarna monarhija sa ogromnim ovlašćenjima skupštine — riksdaga. Skupština je imala 4 doma — dom plemića, dom sveštenika, dom građana i dom seljaka. Veoma je bilo teško proglasiti zakon jer je bilo potrebno izglasavanje u tri doma skupštine. Skupština je imala vrhovnu zakonodavnu i sudsku vlast, kontrolisala je spoljnu politiku, otpuštala ministre i često poništavala sudske odluke.
U februaru i martu [[1771]]. Gustav je posetio [[Pariz]]. Tu se upoznao i sa francuskim dvorom i sa mnogim pesnicima i filozofima. Sa mnogima se dopisivao celi život. Poseta Parizu nije bila samo zabava, nego i politička misija. Tajni agenti švedskog dvora su već ranije pripremili teren za razgovore o tome kako [[Francuska]] da pomogne svom savezniku Švedskoj da sprovede reformu, tj da se ponovo uspostavi puna kraljevska vlast, umesto parlamentarne vlasti. Francuska vlada je potpomagala Švedsku sa 1,5 miliuona livri godišnje. Pri povratku navratio je do svog ujaka [[Fridrih II Veliki|Fridriha Velikog]], koji ga je informisao da je on sa Rusijom i Danskom garantovao postojeći švedski ustav i pozivao je Gustava da se uzdrži od nasilja.
== Revolucija ==
Po povratku u Švedsku bio je posrednik između dve partije Šešira i Kapa. On se [[21. jun]]a [[1771]]. obratio švedskoj skupštini (Riksdagu) po prvi put nakon jednog veka na švedskom jeziku. Tada dominantna partija Kapa pokušala je da umanji njegovu ulogu na kralja bez ovlašćenja, a to je njega podstaklo da sprovede revoluciju. Prilikom krunisanja kralj je dužan da položi zakletvu, a nastojali su da mu zakletvom još više umanje moć.
Francuzi su mu pomogli da pripremi [[državni udar]]. Zaverenici su sa kraljem pripremili da najpre izvrše pobunu u Finskoj, da zauzmu tvrđavu Sveaborg i kad osvoje Finsku da se blizu [[Stokholm]]a pridruže kralju i ostalima. [[Johan Hristofer Tol]] je predložio da nakon Finske podignu ustanak i u [[Skanija|Skaniji]] i zauzmu tvrđavu [[Kristijanstad]]. Nastariji kraljev brat vojvoda Karl, budući kralj [[Karl XIII Švedski|Karl XIII]], takođe učestvuje u pobuni i dogovor je bio da on mobilizuje garnizone da tobože slome pobunu u Kristianstadu, a kad stignu do tvrđave da se pridruže pobunjenicima i da odatle krenu prema Stokholmu.
Tol je [[6. avgust]]a [[1772]]. zauzeo tvrđavu Kristijanstad, a Sprengporten je [[16. avgust]]a zauzeo Sveaborg, ali zbog loših vetrova nisu mogli da dođu do Stokholma. Kralj Gustav se nalazio u neprijateljskom gnezdu Stokholmu, a Sprengporten i Tol su bili bar hiljadu kilometara udaljeni. Odlučio je da sam izvrši udar. Uveče 18. avgusta 1772. poslao je tajne instrukcije onima u koje je imao poverenja da se sakupe sledeće jutro na velikom trgu ispred arsenala. Oko 10 sati [[19. avgust]]a Gustav je na konju krenuo prema arsenalu, a usput su mu se pridružile manje grupe. Bilo je oko 200 oficira. Skupili su se i položili zakletvu kralju. Pohapsili su članove vlade. Gustav je nakon toga prošetao gradom i narod ga je oduševljeno pozdravljao.
Naveče [[20. avgust]]a glasnici su na ulicama pozivali deputate da se pojave na skupštini na kraljevu dvoru i proklamovano je da ko se od deputata ne pojavi da će biti smatran neprijateljem države. Skupština staleža je održana [[21. avgust]]a. Kralj je održao jedan od majstorskih govora, u kojima je predbacivao skupštini staleža zbog grešaka u prošlosti. Posle toga skupštini je pročitan novi ustav, koga je kralj pripremio. Skupština je jednoglasno prihvatila ustav i posle toga je raspuštena.
== Između ustavnosti i apsolutizma ==
Gustav je radio kao i drugi monarsi u doba [[prosvetiteljstvo|prosvetiteljstva]]. Ukinuta je [[tortura]], a i smrtna kazna je ukinuta za mnoge zločine. Ojačao je borbu protiv [[korupcija|korupcije]], koja se uzela maha za vreme paralamentarne vlasti. Celi vrhovni sud je optužio. Preduzeo je mere za reformu administrativnih i sudskih procedura. Obezbedio je [[1774]]. slobodu štampe, ali do izvesnih granica. Poboljšao je stanje finansija. Mornarica je toliko ojačana da je postala jedna od zavidnijih u Evropi.
Uveo je [[1775]]. slobodu trgovine žitom, a ukinuo je i brojne izvozne dažbine. Za katolike i Jevreje obezbedio je ograničenu slobodu vere. Jedan od neuspeha je bio pokušaj da trgovina alkoholom postane državni monopol. To se sukobljavalo sa privilegijama staleža. I dalje je kralj imao problema sa skupštinom, a posebno [[1786]]. Tada su odbijali sve kraljeve predloge ili ih modifikovali do te mere da bi ih kralj sam povlačio.
== Apsolutistička monarhija ==
Posle [[1786]]. kralj je pokazao odlučnost da vlada bez parlamenta. U isto vreme njegova spoljna politika postala je sve više avanturistička. Najpre je tražio rusku podršku da bi dobio Norvešku, koja je bila u uniji sa Danskom. Kada je [[Katarina Velika]] odbila da napusti svoga saveznika Gustav III je objavio rat Rusiji [[1788]]. Bio je to [[Rusko-švedski rat (1788—1790)]]. Rusija je u isto vreme bila angažovana u ratu sa Turskom na jugu. Gustava je u rat uvukla britanska i pruska diplomatija. Kralj je proglasio rat bez odobrenja skupštine staleža, čime je prekršio vlastiti ustav iz 1772. Prilikom prvoga neuspeha u ratu izbila je pobuna oficira aristokrata u Finskoj. [[Danska-Norveška]] je takođe objavila rat Švedskoj. Međutim britanska diplomatija je neutralizovala tu opasnost.
Ugušio je aristokratsku pobunu i pohapsio kolovođe, a iskoristio je i antiaristokratko raspoloženje tako da [[1789]]. tri niža staleža skupštine proglašavaju zakon kojim se ojačava kraljeva vlast, a brojne privilegije plemstva se ukidaju.
Sa Rusijom je sklopio 1790. mir u Varali, a 1791. sklopio je osmogodišnji obrambeni savez. Posle toga Gustav sklapa savez kneževa protiv jakobinaca i uticaja Francuske revolucije. Atentator je na kralja pucao [[16. mart]]a [[1792]]. u švedskoj operi. Preminuo je [[29. mart]]a.
U braku sa [[Sofija Magdalena od Danske|Sofijom Magdalenom od Danske]], ćerkom danskog kralja [[Frederik V od Danske|Frederika V od Danske]], imao je samo jednog sina [[Gustaf IV Adolf Švedski|Gustava IV Adolfa]], koji ga je i nasledio na tronu.
== Literatura ==
* Bain, R. Nisbet. ''Gustavus III and His Contemporaries, 2 vols''. (1894).
* Barton, H. Arnold. ''Scandinavia in the Revolutionary Era, 1760–1815''. (1986). ISBN 978-0-8166-1392-2.
* Hennings, Beth. ''Gustav III''. (1957).
* Lönnroth, Erik. ''Den stora rollen''. (1986). ISBN 978-91-1-863652-3.
* Stavenow, Ludvig. ''Den gustavianska tiden 1772–1809''. (1925).
* H. Arnold Barton. ''Gustav III of Sweden and the Enlightenment'' Eighteenth-Century Studies, Vol. 6, No. 1 (Autumn, 1972), pp. 1-34 doi:10.2307/3031560
== Spoljašnje veze ==
{{commonscat|Gustav III of Sweden}}
* [http://gustaviii.kunskaper.nu GustavIII.kunskaper.nu] - A brief historical summary about the Swedish regent Gustav III (in Swedish).
{{niz
|pre=[[Adolf Fredrik Švedski|Adolf Fredrik]]
|spisak=[[Švedski kraljevi]]<br />1771—1792.
|posle=[[Gustaf IV Adolf Švedski|Gustaf IV Adolf]]
}}
== Izvori ==
{{izvori}}
| |||