Макроекономија – razlika između verzija

'''[[Макроекономија]]''' потиче од грчких речи ''macros'' (велики) и ''oikonomia'' ([[привреда]]), што значи да проучава економске агрегатне величине. Другим речима, бави се проучавањем проблема друштвене привреде, као целине, где се варијабле своде на мали број глобалних величина, тј. комплексних агрегатних величина. У том смислу макроекономија се бави изучавањем појава, процеса и проблема, као што су: [[бруто производ]], [[друштвени производ]], [[национални доходак]], [[потрошња]], [[штедња]], [[инвестиције]], [[економски раст]], [[спољнотрговинска размена]], [[друштвена репродукција]], [[платни биланс]], [[циклична кретања привреде]], [[буџет]], [[фискална политика|фискална]] и [[монетарна политика]], [[агрегатна тражња]] и [[агрегатна понуда|понуда]], [[запосленост]], [[инфлација]] итд. Према томе, макроекономија проучава финкционисање и управљање економијом у целини.

 

Макроекономија добија на значају после велике економске кризе ([[1929]]-[[1993]]. године), када су обелодањени економски проблеми са несагледивим последицама, који се нису могли разрешити путем механизма Смитове "невидљиве руке". Међу економистима је то најбоље уочио [[Џон Мајнорд Кејнз]] ([[1883]]-[[1946]]. године), те се настанак наведена макроекономија теорије и политике везује за његово име.

 

[[Category:Економија]]

 

[[bg:Макроикономика]]