Razlike između izmjena na stranici "Otto Weininger"

Dodan 991 bajt ,  prije 9 godina
nema sažetka uređivanja
m (r2.7.1) (robot Dodaje: fi:Otto Weininger)
'''Oto Vajninger''' (''Otto Weininger'', 3. april 1880 - 4. oktobar 1903.), bio je [[austrija|austrijski]] filozof.
 
Rođen u [[Beč]]u [[3. april]]a [[1880]]. godine kao drugo dete jednog umetničkog zanatlije. Bio je veseo dečak i rado je učestvovao u dečjim igrama. Prilično rano je kod njega počeo da se primećuje snažan nagon za znanjem. U gimnaziji je marljivim čitanjem istorijskih, književnih i filozofskih dela bio mnogo ispred svojih godina. U to doba se najviše zanimao za [[filologija|filologiju]], a i nosio se mišlju da postane [[filolog]]. Francuskim, engleskim i italijanskim jezikom potpuno je vladao, a dobro je poznavao španski i norveški. Smisao za [[prirodne nauke]] i [[matematika|matematiku]] probudio se kod njega tek kasnije, kada je pohađao univerzitet. Na studijama se naročito podrobno bavio [[filozofija|filozofijom]], [[biologija|biologijom]], [[fiziologija|fiziologijom]], [[fizika|fizikom]] i matematikom. Za [[eksperimentalne vežbe]] u [[laboratorija|laboratoriji]] nije pokazivao mnogo sklonosti.
 
Oto Vajninger, bolesni genije, kako su ga zvali, je sa dvadeset godina imao više znanja i informacija, veću obrazovanost, pročitao više knjiga nego većina intelektualca sa daleko većim životnim stažem. To je ono što fascinira. Kada se pogleda bibliografija za njegovo delo "Pol i karakter" vidi se ogroman broj konsultovanih naslova, toliko veliki da izaziva poštovanje i kod onih koji o knjizi i ne znaju mnogo. Uglavnom ne priznat za života, koliko i kako pripada svim velikim ljudima, ipak, sa neobičnim poštovanjem obraćali su mu se takođe veliki ljudi, kao što je to bio [[August Strindberg|August Strindberg]].
 
Da [[Etika|etika]] i filozofija ne mogu nego zajedno, potvrđuje i Vajningerovo čojstvo. Posle uvrede izazvao je na dvoboj neuporedivo spremnijeg čovek. Protivnik je od zadobijenih rana nakon dvoboja i umro.
Veoma je karakterističan njegov odnos prema [[muzika|muzici]], za koju je bio neobično talentovan. Muzički utisak u njemu je budio slike iz duševnog života ili iz prirode, pa i onde gde je posredi bila samo apsolutna muzika, daleka od svakog teksta i programa. Najveći među svim muzičarima, najveći umetnik čovečanstva uopšte, za njega je [[Rihard Vagner]]. Posle Vagnera najviše je poštovao [[Betoven]]a. [[Mocart]], [[Bah]] i [[Hendl]] bili su, u njegovom smislu, najpobožniji kompozitori.
 
{{reflist}}
 
== Literatura ==
*Vajninger O. Pol i karakter, Književne novine, Beograd, 1986.
*Vajninger O. Dnevnik i pisma prijatelju, Beograd, 1990.
== Eksterni linkovi ==
{{Commonscat}}
19

izmjena