131.515
izmjena
sa sr
m (oznaka za sređivanje) |
(sa sr) |
||
|
'''Rukopisna knjiga''' je dugo nadživela početak štampanja [[knjiga]]. To je zabeleženo u celoj [[Evropa|Evropi]]. Na [[Balkan]]u je još u [[XIX vek]]u „rukopisna knjiga uspešno konkurisala štampanju“. Osim retkih izuzetaka, skoro sva irska literatura iz [[VII vek|VII]]-[[XVII vek]]a „postoji samo u rukopisnom obliku“. Do [[1500]]. god. 77% svih štampanih knjiga su bile [[latinski jezik|latinske]], pošto je latinsko pismo bilo lako napraviti. Pisma drugih jezika uvođena su u štamparsku praksu krajnje sporo: veoma je bila komplikovana tehnologija izrade dijakritičkih znakova, koji su obeležavali [[akcenat|akcente]], [[samoglasnik]]e i tome slično. Zato su još stotinama godina posle početka štampe knjiga „prepisivači grčkih, arapskih i jevrejskih rukopisa ostali van konkurencije...".
Moguće je da su mnogi rukopisi (grčki, arapski, jevrejski itd.), koji se danas smatraju „drevnim“ (na primer, klasični antički tekstovi, Tišendorfovi biblijski kodeksi i sl.) bili izrađeni tek u epohi štampanja knjiga. Veoma mnogo rukopisnih knjiga iz štamparske epohe bilo je u [[Grčka|Grčkoj]]. „Zbog odsustva štamparija u Grčkoj su knjige prepisivane rukom...". Evo podataka, koji pokazuju odsustvo čvrstog temelja za samu ideju paleografskog datiranja: „Raskošni grčki kodeksi sa tekstovima antičkih autora stvaraju se po narudžbini [[humanizam|humanista]] i kolekcionara-mecena (koliko je takvih kodeksa kasnije proglašeno „drevnim"? )". Može se predložiti metoda pronalaženja takvih rukopisa: treba uporediti greške u njihovim tekstovima sa štamparskim greškama štampanih izdanja. Najverovatnije da je prilikom prepisivanja kopirana i većina štamparskih grešaka.
{{Commonscat|Manuscripts}}
[[Kategorija:Rukopisi| ]]
[[Kategorija:Dokumenti]]
[[Kategorija:Filologija]]
[[Kategorija:Knjige]]
| |||