Razlike između izmjena na stranici "Rukopis"

Dodano 277 bajtova ,  prije 7 godina
sa sr
m (oznaka za sređivanje)
(sa sr)
 
'''Rukopisna knjiga''' je dugo nadživela početak štampanja [[knjiga]]. To je zabeleženo u celoj [[Evropa|Evropi]]. Na [[Balkan]]u je još u [[XIX vek]]u „rukopisna knjiga uspešno konkurisala štampanju“. Osim retkih izuzetaka, skoro sva irska literatura iz [[VII vek|VII]]-[[XVII vek]]a „postoji samo u rukopisnom obliku“. Do [[1500]]. god. 77% svih štampanih knjiga su bile [[latinski jezik|latinske]], pošto je latinsko pismo bilo lako napraviti. Pisma drugih jezika uvođena su u štamparsku praksu krajnje sporo: veoma je bila komplikovana tehnologija izrade dijakritičkih znakova, koji su obeležavali [[akcenat|akcente]], [[samoglasnik]]e i tome slično. Zato su još stotinama godina posle početka štampe knjiga „prepisivači grčkih, arapskih i jevrejskih rukopisa ostali van konkurencije...".
{{sređivanje}}
 
Moguće je da su mnogi rukopisi (grčki, arapski, jevrejski itd.), koji se danas smatraju „drevnim“ (na primer, klasični antički tekstovi, Tišendorfovi biblijski kodeksi i sl.) bili izrađeni tek u epohi štampanja knjiga. Veoma mnogo rukopisnih knjiga iz štamparske epohe bilo je u [[Grčka|Grčkoj]]. „Zbog odsustva štamparija u Grčkoj su knjige prepisivane rukom...". Evo podataka, koji pokazuju odsustvo čvrstog temelja za samu ideju paleografskog datiranja: „Raskošni grčki kodeksi sa tekstovima antičkih autora stvaraju se po narudžbini [[humanizam|humanista]] i kolekcionara-mecena (koliko je takvih kodeksa kasnije proglašeno „drevnim"? )". Može se predložiti metoda pronalaženja takvih rukopisa: treba uporediti greške u njihovim tekstovima sa štamparskim greškama štampanih izdanja. Najverovatnije da je prilikom prepisivanja kopirana i većina štamparskih grešaka.
Oblik srednjovekovne rukopisne knjige bio je uglavnom kodeks. Rukopisne knjige nemaju naslovne stranice. Tekst je pisan u dva stupca na stranici besprekidno, bez odvajanja reci i on nije bio jednobojan – crn, vec je obicno bio crn i crven.
Crnim slovima se pisao najveci deo teksta a crvenim naslovi, pocetna slova pojedinih poglavlja, sve ono sto se htelo narocito naglasiti a zatim i ispravke. Upotrebljavale su se i druge boje .
Rukopisni kodeksi su prepisivani u hriscanskim crkvama i manastirima. Prpisivao ih je kaludjer pisar. Povremeno su slikali slike svtaca i biblijske scene. To su tzv. Minijature, a sam nacin takvog ukrasavanje zove se iluminiranje.
 
{{Commonscat|Manuscripts}}
Krajem 12 veka i pocetkom 13 u procesu pisanja knjiga nastaje raspodela rada. Jedno lice pisar,- pisao je slova. Oni su ostavljali prazno mesto za ispisivanje naslovnih redova i za slikanje inicijala i minijatura.
 
[[Kategorija:Rukopisi| ]]
Posto rukopisna knjiga nije imala naslov, svaki prvi red na pocetku poglavlja imao je ulogu unurtasnjeg naslova i ispisivan je crvenom bojom veecim slovima od ostalih redova. Ovi redovi su se zvali RUBRIKA a umetnik koji ih je pisao RUBRIKATOR. Na pocetku svakog poglavalja pored rubrike, nalazilo se i veliko pocetno slovo – inicijal.
[[Kategorija:Dokumenti]]
 
[[Kategorija:Filologija]]
Knjige su povezivana u drvene korice koje su na uglovima okovane metalom a na zadnjoj korici nalazila su se cetiri metalna klina, rasporedjena po uglovima, koji su odizali knjigu od podloge da se ne bi ostetila. Kasnije su te drvene korice presvlacene kozom sa istim metalnim delovima. U kozu bi se utiskivalo i zlato, srebreo, drago kamenje.
[[Kategorija:Knjige]]