Skrivenosjemenice – razlika između verzija

'''Skrivenosemenice''' ili '''kritosjemenjače''' (lat. ''Magnoliophyta'', ''Angiospermae'') su najveća grupa zelenih kopnenih [[biljka|biljaka]] i izgledom jako raznovrsne, ali ih povezuje to što se kod njih [[seme]] nalazi unutar [[plod]]a.

 

 

Broj vrsta skrivenosemenica je oko 250000. Veličine su od oko 1mm (plutajuća biljka ''Wolffia'') do preko 80m (npr. neki predstavnici roda ''Eucaliptus''). Skrivenosemenice mogu živeti u najsurovijim uslovima pustinja i oboda arktičke tundre, ali najveću raznovrsnost imaju u predelu tropskih (ekvatorijalnih) kišnih šuma. Većina vodi samostalan život i ishranjuje se procesom fotosinteze, ali postoje i parazitske i saprofitske forme. Značaj skrivenosemenica za kopnene ekosisteme je ogroman, jer one su te koje u većini slučajeva čine najveću biomasu u ekosistemu i svojim izgledom i brojnošću određuju izgled i strukturu ekosistema. Značaj za čoveka je takođe velik, jer skoro sve biljke koje čovek gaji radi sopstvene i ishrane domaćih životinja pripadaju skrivenosemenicama.