Jacques-Yves Cousteau – razlika između verzija

Jacques-Yves Cousteau [[11. jun]] [[1910]]. — [[25. jun]] [[1997]]) bio je francuski okeanograf, naučnik, ekolog, izumitelj i avantursita. Njegova istraživanja velikog plavog inspirisala su mnoge ljude i ostavljala ih bez daha, a njegova inventivnost pomerila je granice ljudskih mogućnosti. Kroz svoje dokumentarce i knjige, Kusto je doprineo shvatanju okeana više nego bilo koja osoba u istoriji. Od 120 dokumentaraca koliko ih je ukupno snimio, najbitniji bio je [[Podvodni svet Žaka Kustoa]] (The Undersea World of Jacques Cousteau), televizijska serija-dokumentarac, koja je počela sa emitovanjem krajem 60-ih, i jedna od najpopularnijih serija toga toba.

 

Rođen je [[11. jun]]a [[1910.]] godine kao sin Danijela i Elizabet Kusto u malom gradicu [[Saint-André-de-Cubzac]] u blizini [[Bordo]]a. Bio je bolešljivo dete, sa razvijenim sklonostima prema vodi i prema mašinama. Takođe je bio fasciniran filmovima, kao tinejdžer štedeo je novac i kupio je amatersku kameru. U srednjoj školi bio je dosta problematičan, pa ga je otac poslao u internatsku skolu, posle koje je upisao pomorsku akademiju u brestu. 1933. prikljucio se francuskoj mornarici, gde je i poceo svoja podvodna istraživanja i svoj rad na [[Akvalang]]u. Sa 25 godina imao je tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je povredio obe ruke. Rehabilitovao se plivanjem na [[mediteran]]u, gde mu je jednog dana kolega oficir dao naočare za vodu kako mu [[so]] ne bi nagrizala oči. Taj poklon izmenio je Kustoov život. Kada je zaronio video je jedan sasvim novi svet ispod sebe, i rešio je da posveti svoj život deljenju tog sveta sa drugima.

 

Godine 1937. oženio se sa Simon Melor, sa kojom je imao dva sina Žan-Mišela i Filipa. Dve godine kasnije odlazi da se bori u Drugom svetskom ratu, uglavnom kao špijun i dobija nekoliko ordena za hrabrost. Za vreme rata, Kusto je našao vremena da završi Akvalang, zajedno sa inženjerom Emilom Ganjanom koji je omogućio roniocima da ostanu pod vodom na određenoj dubini. Akvalang je bio revolucionarni sistem u to vreme. Pre toga ronioci su manje više morali da budu vezani za površinu ili da rone sa aparatima na maloj dubini. Kusto i Ganjan napravili su sistem sa regulatorom koji je nezavisno od dubine davao onoliko vazduha koliko je roniocu bilo potrebno da udahne. Prva upotreba akvalanga bila je za čišćenje vode od podvodnih [[mina]].

 

[[Datoteka:Calypso.2-April-1999.jpg|thumb|Kalipso]]

[[Kalipso]] je bio [[korveta]] preuređena u mobilnu labaratoriju za podvodna istraživanja, koja je postala simbol Kustoa i njegovih avantura. Prvobitna namena Kalipsa bila je čišćenje mina za Britanku kraljevsku flotu [[1941]]. Posle rata, poklonjena je francuskoj vladi i postao je feri-brod između [[Malta|Malte]] i ostrva Gozo; tako je i nazvan po nimfi Kalipso, čije je ostrvo [[Ogigija]] mistično povezano sa Gozoom. Godine 1950. irski milioner [[Tomas Loel Ginis]] kupio je Kalipso i dao ga Kustou za simboličnu sumu od jednog franka godišnje. Nesrećnim slučajem, potonuo je 1996. u [[Singapur]]u, ali je kasnije izvađen.

 

Kako bi finansirao svoja putovanja i približio podvodni svet producirao je mnoge filmove od kojih su [[Tihi svet]] (Le monde du silence, 1956) i [[Svet bez sunca]] (Le monde sans soleil, 1966) dobili [[Oskar]]a za najbolje dokumentarce. Od knjiga koje je napisao najpoznatije su „Živo more“ (1963), „Delfini“ (1975) i „Svet okeana“ (1985). Kusto je 1968. dobio ponudu da snimi „Podvodni svet Žaka Kustoa“ i narednih osam godina Kusto radi na seriji upoznavajući ljude sa raznovrsnim bogatstvima podvodnog sveta. Godine 1974. osniva [[Kustoovo društvo]] (Cousteau Society) kako bi zaštitio okeanski svet. Danas broj članova te organizacije iznosi preko 300.000. Kusto je nagrađen medaljom slobode od strane regana 1985, a 1989. dobio je počasno članstvo na francuskoj akademiji. Umro je [[25. jun]]a [[1997]]. i sahranjen je u rodnom gradu na porodičnom groblju.

 

[[ja:ジャック＝イヴ・クストー]]

[[jv:Jacques Cousteau]]

[[kk:Жак Кусто]]

[[ko:자크 쿠스토]]