Brazil – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 34:
Prema severu se graniči sa [[Venecuela|Venecuelom]], [[Gvajana|Gvajanom]], [[Surinam]]om i [[Francuska Gvajana|Francuskom Gijanom]]; prema severozapadu se graniči sa [[Kolumbija|Kolumbijom]]; prema zapadu sa [[Bolivija|Bolivijom]] i [[Peru]]om; prema jugozapadu sa [[Argentina|Argentinom]] i [[Paragvaj]]em i prema jugu sa [[Urugvaj]]em. Brazil se graniči sa svim državama Južne Amerike izuzev [[Ekvador]]a i [[Čile]]a. Deo brazilske teritorije su i brojni arhipelazi, kao što je [[Fernando de Noronja]], [[atol Rokas]], [[Sao Pedro i Sao Paulo]], i [[Trindade i Martim Vaz]].<ref name=CIA>{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/br.html |title=Geography of Brazil |accessdate = 4. 2. 2014. |work=CIA |publisher=CIA}}</ref>
Brojni plemenski narodi su nastanjivali područje Brazila pre dolaska istraživača [[Pedro Alvares Kabral|Pedra Alvaresa Kabrala]] 1500. godine, koji je proglasio ovu teritoriju delom Portugalije. Sve do 1808. Brazil je bio portugalska kolonija, da bi nakon invazije Napoleonovih snaga na Portugaliju glavni grad portugalskog carstva bio preseljen iz Lisabona u Rio de Žaneiro.<ref name="Russell-Wood1998c">{{Cite book|author=A. J. R. Russell-Wood|title=The Portuguese Empire, 1415-1808: A World on the Move|url=http://books.google.com/books?id=JTVH7PZU1hUC&pg=PA26|year=1998|publisher=Univerzitet
Privreda Brazila je 2012. bila, kako po nominalnom [[Bruto domaći proizvod|BDP]]-u, tako i po BDP-u merenim prema paritetu kupovne moći, na sedmom mestu na svetu.<ref name="siteresources.worldbank.org">"[http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP.pdf World Development Indicators database]" (PDF file), World Bank, 7 October 2009.</ref> Brazil je član organizacije [[BRIKS]]. Sa jednom od najbrže rastućih privreda na svetu stiče sve veće međunarodno priznanje i uticaj.<ref>{{cite news |last=Klendening|first=Alan|title=Booming Brazil could be world power soon |publisher=Ju-Es-Ej tudej – Asošiejted pres |date = 17. 4. 2008. |url=http://www.usatoday.com/money/economy/2008-04-17-310212789_x.htm |accessdate = 3. 1. 2014.|pages=2-}}</ref> Jedan je od osnivača [[Organizacija ujedinjenih nacija|Ujedinjenih nacija]], grupe [[G20 industrijski razvijenih zemalja|G20]], [[Zajednica zemalja portugalskog jezika|Zajednice zemalja portugalskog jezika]], [[Latinska unija|Latinske unije]], [[Organizacija ibero-američkih država|Organizacije ibero-američkih država]], [[Organizacija američkih država|Organizacije američkih država]], [[Merkosur]]a, i [[Unija južnoameričkih nacija|Unije južnoameričkih nacija]]. Spada među sedamnaest zemalja sa najvećom raznovrsnošću flore i faune na svetu. U Latinskoj Americi predstavalja regionalnu silu, dok u međunarodnim odnosima ima sve bitniju ulogu.<ref name="Seelke2010">{{Cite book|author=Clare Ribando Seelke|title=Brazil-U. S. Relations|url=http://books.google.com/books?id=AedJmV-wedMC&pg=PA1|year=2010|publisher=Congressional Research Service|isbn=978-1-4379-2786-3|pages=1-}}</ref><ref name="DominguezKim2013">{{Cite book|last1=Dominguez|first1=Jorge|author2=Byung Kook Kim|title=Between Compliance and Conflict: East Asia Latin America and the New Pax Americana|url=http://books.google.com/books?id=c0I_4JmjFbwC&pg=PA98|year=2013|publisher=Center for International Affairs, Harvard University|isbn=978-1-136-76983-2|pages=98-99}}</ref>
== Poreklo imena ==
Reč „brazil“ potiče od drveta latinskog naziva ''caesalpinia echinata'' koje je nekada bilo rasprostranjeno duž brazilske obale.<ref name="Fausto1999">{{harvnb|Fausto|1999|pp=9}}</ref> Na portugalskom se ovo drvo zove ''pau-brasil'', gde reč ''brasil'' ima značenje ''crveno kao žeravica''.<ref name="Vincent2003">{{harvnb|Vincent|2003|pp=36}}</ref> S obzirom da daje jarkocrvenu boju za tkanine, bilo je veoma cenjeno u krugovima evropske tekstilne industrije i jedan je od prvih proizvoda kojim je trgovano između Brazila i Evrope.<ref name="Tucker2007">{{harvnb|Tucker|2007|pp=186}}</ref> Tokom 16. veka pripadnici domorodačkih naroda (najviše naroda Tupi) posekli su velike količine drveta ''caesalpinia echinata'' koje su menjali sa evropskim trgovcima (uglavnom Portugalcima, ali i Francuzima) za robu široke potrošnje.<ref name="Lee2011">{{harvnb|Lee|2011|pp=196}}</ref>
Zvaničan naziv zemlje, u izvornim portugalskim zapisima, bio je „Zemlja svetog krsta“ ({{jez-port|Terra da Santa Cruz}}),<ref name="Corporation1880">{{Cite book|author= Bonier Corporation|title=Popular Science|url=http://books.google.com/books?id=hiQDAAAAMBAJ&pg=PA493|year=1880|publisher=Bonnier Corporation|issn=01617370|pages=493-}}</ref> ali su je evropski mornari i trgovci jednostavno zvali „Zemlja brazila“ ({{jez-port|Terra do Brasil}}) zbog trgovine drvetom ''brazil''.<ref name="Léry1990">{{Cite book|author=Jean de Léry|title=History of a Voyage to the Land of Brazil, Otherwise Called America|url=http://books.google.com/books?id=F8qqKoCSWVkC&pg=PA242|year=1990|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-91380-6|pages=242-}}</ref> Narodno ime je bacilo u zasenak i na kraju je zamenilo službeni naziv. Mornari su u početku ovu zemlju zvali i „Zemljom papagaja“ ({{jez-port|Terra di Papaga}}).<ref name="Sokolow2003">{{harvnb|Sokolow|2003|pp=84}}</ref>
Na [[Gvarani (jezik)|gvarani jeziku]], jednom od službenih jezika [[Paragvaj]]a, Brazil se naziva „Pindorama“. Taj naziv su domoroci dali ovoj oblasti a ono označava „zemlju palminog drveća“.<ref name="Herrera-Sobek2012">{{Cite book|author=Maria Herrera-Sobek|title=Celebrating Latino Folklore|url=http://books.google.com/books?id=lY-tY62V1FIC&pg=PA155|year=2012|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-0-313-34340-7|pages=155-}}</ref>
== Povijest ==
Linija 57 ⟶ 65:
Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog stoljeća, Brazil je privukao više od 5 milijuna europskih i japanskih imigranata. U tom razdoblju se događa snažna industrijalizacija Brazila i razvoj unutrašnjosti. U dvadesetom stoljeću diktatura je tri puta vladala Brazilom: od 1930–1934 i 1937–1945 pod vodstvom [[Getúlio Vargas|Getúlija Vargasa]] i od 1964–1985 pod vodstvom vojne hunte koju su poduprijele [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]. Od [[1985]]. godine, Brazil je demokratska predsjednička republika.
=== Razdoblje pre evropske kolonizacije ===
[[Datoteka:Equarissage Thevet.jpg|levo|mini|Bakrorez prikazuje obred ljudožderstva među pripadnicima plemena Tupinamba.]]
Najstarija grnčarija pronađena na zapadnoj hemisferi, stara oko 8.000 godina, iskopana u [[Amazonski basen|amazonskom basenu]] Brazila, pored današnjeg [[Santarem (Brazil)|Santarema]], pokazuje da je u tropskim šumama ove oblasti postojala razvijena preistorijska kultura,<ref name="Eighth Millennium Pottery from a Prehistoric Shell Midden in the Brazilian Amazon">Science Magazine, 13. decembar 1991. http://www.sciencemag.org/content/254/5038/1621.abstract</ref> i da su je nastanjivale stotine različitih domorodačkih plemena.{{sfn|Levine|Crocitti|1999|pp=11}} Teritorija današnjeg Brazila imala je oko 2.000 plemena, uglavnom polunomadskih koji su se bavili lovom, ribolovom, sakupljanjem, i poljoprivredom.
Domorodačko stanovništvo Brazila bilo je podeljeno na velike domorodačke nacije koje je činilo nekoliko etničkih grupa među kojima su se isticale velike grupe kao što su [[Tupi (narod)|Tupiji]], [[Gvarani (narod)|Gvarani]], [[Že (narod)|Že]], i [[Aravak (narod)|Aravaci]].
Pre dolaska Evropljana granice između ovih grupa i njihovih podgrupa su bile uspostavljane ratovima, do kojih je dolazilo usled razlika u kulturi, jeziku i moralu.{{sfn|Fausto|2000|pp=45-46, 55}} Tokom ovih ratova dolazilo je do velikih vojnih operacija na kopnu i na vodi. Nakon bitaka vršeni su obredi ljudožderstva nad zarobljenicima.{{sfn|Pereira Gomes|2000|pp=28-29}}{{sfn|Fausto|2000|pp=78-80}}
Kada su Portugalci došli u ove krajeve 1500. godine gledali su na domoroce kao na plemenite divljake, te su odmah počeli sa mešanjem rasâ.{{sfn|Boxer||pp=108}} Plemenski ratovi, ljudožderstvo i trka za amazonskim [[Brazil (drvo)|brazilom]], zbog svoje dragocene crvene boje, ubedili su Portugalce da treba da civilizuju domorodačko stanovništvo. Međutim, Portugalci, su kao i Španci, sa sobom nenamerno doneli i bolesti na koje domoroci nisu bili imuni. [[Male boginje|Male]] i [[boginje|velike boginje]], [[tuberkuloza]], [[gonoreja]], i [[grip]] su pobili na desetine hiljada urođenika.<ref name="Boxer, pp. 102">{{harvnb|Boxer||pp=102}}</ref> Zaraze su se brzo širile duž domorodačkih trgovačkih puteva, pa su cela plemena bila zbrisana bez da su dolazila u dodir sa Evropljanima.{{sfn|Skidmore||pp=30, 32.}}
=== Portugalska kolonizacija ===
[[Datoteka:Tiradentes escuartejado (Tiradentes supliciado) by Pedro Américo 1893.jpg|mini|desno|Bez obzira da li se radi o robovima ili o slobodnim ljudima, tokom vladavine Portugalaca vršena je brutalna represija nad pobunjenicima. Na ovoj slici prikazan je uobičajen postupak u to vreme, javno izlaganje raskomadanog tela osuđenog; u ovom slučaju [[Tiradentes]]a.]]
Dolaskom [[Pedro Alvares Kabral|Pedra Alvaresa Kabrala]] 22. aprila 1500. godine na tle današnjeg Brazila ova oblast je proglašena portugalskom teritorijom.<ref name="Boxer, pp. 98">{{harvnb|Boxer||pp=98}}</ref> Portugalci su tu zatekli domoroce podeljene na nekoliko plemena, od kojih su većina bili govornici [[Tupi-Gvarani jezici|Tupi-Gvarani jezikâ]], i koji su ratovali između sebe.<ref name="Boxer, pp. 100">{{harvnb|Boxer||pp=100}}</ref> Iako je prva naseobina sagrađena 1532, prava kolonizacija je počela 1534, kada je portugalski kralj [[Žoao III Portugalski|Žoao III]] podelio teritoriju na dvanaest privatnih i autonomnih [[Kapetanska kolonija Brazila|kapetanskih kolonija Brazila]].{{sfn|Boxer||pp=100–101.}}{{sfn|Skidmore||pp=27}}
Decentralizovanost i neusklađenost kapetanskih kolonija pokazala se kao loše rešenje, pa ih je portugalski kralj 1549. reorganizovao u [[Generalni guvernorat Brazila]], unitarnu portugalsku koloniju u Južnoj Americi.{{sfn|Skidmore||pp=27}}{{sfn|Boxer||pp=101}} Tokom prva dva veka kolonizacije, domoroci i Evropljani su neprestano ratovali.{{sfn|Meuwese|2011|pp=}}{{sfn|Metcalf|2005|pp=70, 79, 202}}{{sfn|Crocitti|Vallance|2012|pp=}}{{sfn|Minahan|2013|pp=300}} Polovinom 16. veka [[šećerna trska]] je postala najvažniji izvozni proizvod Brazila,<ref name="Boxer, pp. 100"/>{{sfn|Skidmore||pp=36}} dok su robovi iz podsaharske Afrike bili najvažniji uvozni ''proizvod'',{{sfn|Middleton|Lombard|2011|pp=54}}{{sfn|Boxer||pp=110}}{{sfn|Skidmore||pp=34}} zbog potreba rada na plantažama šećerne trske.<ref name="Boxer, pp. 102"/>{{sfn|Skidmore||pp=32–33}}
Do kraja 17. veka, izvoz šećerne trske počeo je da opada,{{sfn|Boxer||pp=164}} a zlato koje su otkrili [[bandeirantesi]], poslednje decenije 17. veka, postalo je novi oslonac privrede kolonije, i dovelo do brazilske zlatne groznice,{{sfn|Boxer||pp=168, 170.}} koja je privukla hiljade naseljenika u Brazil iz Portugalije i portugalskih kolonija po svetu.{{sfn|Boxer||pp=169}} Ovi događaji su doveli do sukoba između došljaka i starih kolonista.{{sfn|Kohn|2007|pp=174}}
Portugalske ekspedicije poznate kao bandeirantesi su postepeno širile prvobitnu granicu kolonije do današnjih granica Brazila.<ref>{{Cite book|title=The New Cambridge Modern History|url=http://books.google.com/books?id=1BY9AAAAIAAJ&pg=PA498|year=1967|publisher=CUP Archive|id=GGKEY:EK6S135KQ1N|pages=498-}}</ref>{{sfn|Corrado|2008|pp=95, 145}} U ovom razdoblju druge evropske sile pokušale su da kolonizuju delove Brazila, pa su Portugalci morali da se bore sa Francuzima u Riju tokom šezdesetih godina 16. veka, u Maranjau tokom druge decenije 17. veka, i sa Holanđanima u [[Baija|Baiji]] i [[Pernambuko|Pernambuku]], tokom [[Holandsko-portugalski rat|Holandsko-portugalskog rata]], nakon raspada [[Iberijska unija|Iberijske unije]].{{sfn|Bethell|1987|pp=19, 74, 86, 169-70}}
Portugalska kolonijalna uprava u Brazilu imala je dva metoda pomoću kojih je obezbeđivala red, i monopol nad najbogatijom i najvećom kolonijom: nadziranje i iskorenjivanje svih oblika pobune i ustanaka robova,{{sfn|Schwartz|1996|pp=103}} kao i suzbijanje svih pokreta za autonomijom, kao što je [[Inkonfidensija mineira]] ({{jez-port|Inconfidência Mineira}}).{{sfn|MacLachlan|2003|pp=3}}
==== Ujedinjeno Kraljevstvo ====
{{Glavni|Ujedinjeno Kraljevstvo Portugalije, Brazila i Alagrve}}
Krajem 1807, španske i Napoleonove snage su ugrozile bezbednost Portugalije, usled čega je [[Žoao IV Portugalski|princ regent Žoao]], u ime kraljice [[Marija I Portugalska|Marije I]], preselio kraljevski dvor iz Lisabona u [[Preseljenje portugalskog dvora u Brazil|Brazil]].<ref name="Boxer, pp. 213">{{harvnb|Boxer||pp=213}}</ref> Njihovim dolaskom u Brazilu su osnovane neke od prvih finansijskih institucija, kao što su lokalne berze,<ref>{{Cite book|last1=Barcellos|first1=Marta|last2=Azevedo|first2=Simone| |title=Histórias do Mercado de Capitais no Brasil|year=2011|url= |publisher=Campus Elsevier|location= |isbn=978-85-352-3994-2|pages=xiv}}</ref> i [[Narodna banka Brazila|Narodna banka]]. Takođe, okončan je monopol u trgovini sa Portugalijom, otvaranjem ka drugim državama. Godine 1809, kao odgovor na to što je prisiljen da ode u egzil, princ regent je naredio [[Portugalsko osvajanje Francuske Gvajane|osvajanje Francuske Gvajane]].{{sfn|Bueno||pp=145}}
Nakon [[Španski rat za nezavisnost|Španskog rata za nezavisnost]] 1814, evropski dvorovi su smatrali neprikladnim da poglavar jedne stare evropske monarhije stoluje u svojoj koloniji, te su zahtevali od kraljice Marije I i princa regenta Žoaa da se vrate u Portugaliju. Kraljevska porodica je, u cilju opravdanja boravka u Brazilu, 1815. proglasila [[Ujedinjeno Kraljevstvo Portugalije, Brazila, i Algarve]], čime je stvorena plurikontinentalna transatlantska kraljevina.<ref name="Mosher2008"/> Portugalske vođe su zahtevale da se dvor vrati u Lisabon, što je bio jedan od ciljeva [[Liberalna revolucija iz 1820.|Liberalne revolucije iz 1820]], dok su grupe Brazilaca zahtevale nezavisnost i republiku, što je ispoljeno [[Pobuna u Pernambuku|pobunom u Pernambuku]] 1817. godine.<ref name="Mosher2008">{{harvnb|Mosher|2008|pp=9}}</ref> Žoao VI je 1821. morao da se vrati u Lisabon, jer su to od njega zahtevali revolucionari.<ref name="Adelman2006">{{harvnb|Adelman|2006|pp=334}}</ref> Nakon dolaska položio je zakletvu na novi ustav, dok je svog sina, [[pedro I od Brazila|princa Pedra de Alkantaru]], imenovao regentom [[Kraljevstvo Brazil|Kraljevstva Brazil]].{{sfn|Lustosa||pp=109–110}}
=== Nezavisno carstvo ===
{{Glavni|Borba za nezavisnost Brazila|Brazilsko carstvo}}
[[Datoteka:Independence of Brazil 1888.jpg|levo|mini|Slika „Nezavisnost ili smrt“, brazilskog slikara, [[Pedro Meljo|Pedra Melja]] na kojoj je prikazano proglašenje nezavisnosti Brazila 7. septembra 1822.]]
Dok je napetost između Portugalaca i Brazilaca rasla, [[portugalski Kortes]] je predvođen novim režimom nakon Liberalne revolucije iz 1820. pokušao da vrati Brazilu status kolonije.{{sfn|Lustosa||pp=117–119}} Brazilci su odbili da se povinuju toj odluci. U tome ih je podržao i princ Pedro, proglasivši nezavisnost od Portugalije 7. septembra 1822. Ovaj dan se obeležava kao Dan nezavisnosti Brazila.{{sfn|Lustosa||pp=150–153}}
Princ Pedro je 12. oktobra 1822. proglašen za prvog brazilskog cara a krunisan je 1. decembra 1822. kao dom [[Pedro I od Brazila|Pedro I]].{{sfn|Vianna||pp=418}} Nakon toga usledio je [[Brazilski rat za nezavisnost]], koji se raširio u severnim i severoistočnim delovima zemlje kao i u provinciji Sisplatina.<ref>Diégues 2004. pp. 168, 164, 178</ref> Poslednji portugalski vojnici su se predali 8. marta 1824.{{sfn|Diégues|2004|pp=179-180}} Portugalija je 29. avgusta 1825. zvanično priznala Brazil kao nezavisnu državu.{{sfn|Lustosa||pp=208}}
Pedro I je abdicirao 7. aprila 1831, ostavivši svog petogodišnjeg sina da vlada Brazilom. To je učinio jer je želeo da postavi svoju ćerku na mesto kraljice Portugalije nakon što je umro Žoao VI. Njegov maloletni sin nije mogao da vlada državom te je umesto njega vladalo namesništvo.{{sfn|Carvalho|2007|pp=21}} Kada je postao punoletan njegov sin je postao dom [[Pedro II od Brazila|Pedro II]].<ref>Lyra (v.1), pp. 17</ref>
[[Datoteka:Americo-avaí.jpg|desno|mini|Brazilske snage (u plavoj uniformi) započinju borbu sa paragvajskom vojskom (neki su u crvenoj uniformi a neki su bez košulje) tokom [[Paragvajski rat|Paragvajskog rata]].]]
U odsustvu harizmatične osobe koja bi predstavljala umerenog vladara, u ovom razdoblju došlo je do niza lokalnih pobuna, kao što su [[Kabanažem]], [[Ustanak Malea]], [[Balajda]], [[Sabinada]], [[Rat odrpanaca]]. Do njih je došlo usled nezadovoljstva stanovnika u unutrašnjosti sa centralnim vlastima, kao i zbog socijalnih napetosti, robovlasništva, i drugačijeg viđenja državnog uređenja.{{sfn|Fausto|1999|pp=}}
Ovaj period unutrašnjih političkih i društvenih previranja, među koje spada i [[Praierijski ustanak]], završen je tek krajem četrdesetih godina 19. veka, nekoliko godina nakon što je ukinuto namesništvo i maloletni Pedro II krunisan za cara 1841. godine.{{sfn|Fausto|1999|pp=}}
Tokom poslednje faze monarhije, unutrašnja politička debata je bila usmerena na pitanje robovlasništva. Trgovina robovima preko Atlantika ukinuta je 1850,{{sfn|Bethell|2009|pp=}} kao rezultat [[Aberdinski akt|Aberdinskog akta]] koji je donela Velika Britanija, međutim robovlasništvo je zvanično ukinuto tek u maju 1888.{{sfn|Scott|1988|pp=}}
Spoljni poslovi monarhije su prvenstvo bili vezani za odnose sa susedima na jugu Brazila. Nakon Sisplatinskog rata, koji je doveo do nezavisnosti Urugvaja,{{sfn|Levine|1999|pp=62}} Brazil je uspešno vodio još tri rata tokom 58-godišnje vlasti Pedra II. To su bili [[Laplatski rat]], [[Urugvajski rat]], i [[Paragvajski rat]], najveći u istoriji Brazila.<ref>Lyra (v.1), pp. 164, 225, 272</ref><ref>Fausto 1999, Chapter 2, page 83, and 2.6 "The Paraguayan War"</ref>
Dana 15. novembra 1889. oficiri vojske, kao i finansijska i seoska elita, vojnim pučem su ukinuli monarhiju.{{sfn|Smallman|2002|pp=16-18}}
=== Republika ===
[[Datoteka:Revolução de 1930.jpg|mini|275p|Od uspostavljanja republike brazilska vojska je imala veliki uticaj na vlast. Žetulio Vargas (u sredini, bez šešira) bio je jedan od ljudi kog je vojska postavila na mesto predsednika Brazila u oktobru 1930.]]
Proglašenjem republike Brazil je postao demokratska zemlja, ali samo na papiru, u suštini vladala je diktatura. Sloboda štampe je nestala a izbore su nadzirali oni koji su bili na vlasti.{{sfn|Smallman|2002|pp=18}} Pravo glasa je bilo ograničeno na veoma mali broj ljudi, tako je 1910. u Brazilu od 22 miliona ljudi bilo samo 627 hiljada birača a tokom dvadesetih godina 20. veka između 2,3% i 3,4% stanovnika Brazila imalo je pravo glasa.<ref name="locbrazil">{{Harvnb|Hudson|1998|pp=22}}</ref> Nekoliko građanskih i vojnih pobuna doprinele su krahu vladajućeg režima pa je 1930, poraženi kandidat opozicije na predsedničkim izborima, Žetulio Vargas, uz pomoć vojske, [[Brazilska revolucija iz 1930.|izvršio prevrat]].{{sfn|Levine|Crocitti|1999|pp=149}}{{sfn|Keen|Haynes|2004|pp=356-357}} Vargas je na vlasti trebalo da ostane samo privremeno ali je umesto toga zabranio rad kongresa, suspendovao ustav, proglasio vanredno stanje i smenio guvernere saveznih država zajedno sa njihovim pristalicama.{{sfn|McCann|2004|pp=303}}{{sfn|Williams|2001|pp=}}
Tokom tridesetih godina 20. veka tri puta je pokušano svrgavanje Vargasa i njegovih pristalica sa vlasti: u drugoj polovini 1932, u novembru 1935, i u maju 1938. godine.{{sfn|Burns|1993|pp=352}}<ref>{{Cite book|author=Dulles, John W.F|title=Anarchists and Communists in Brazil, 1900–1935|year=2012|url= |publisher=University of Texas Press|location= |isbn=978-0-292-74076-1|pages=}}</ref><ref>Frank M. Colby, Allen L. Churchill, Herbert T. Wade & Frank H. Vizetelly. "The New international year book". Dodd, Mead & Co. {{page|1989||pages=102}} "The Fascist Revolt"</ref> Godine 1937. Vargasov režim postao je krajnje diktatorski, brutalnost i cenzura štampe su postali još izraženiji. {{sfn|Bourne|1974|pp=77}}
U spoljnoj politici, uspeh u rešavanju graničnih problema sa susedima na početku postojanja republike,{{sfn|Mares|first=David R.|title=Violent Peace: Militarized Interstate Bargaining in Latin America|url=http://books.google.com/books?id=6hNl7qIK53UC|year=2001|publisher=Columbia University Press|isbn=978-0-231-11187-4|pp=125}} pratio je neuspešni pokušaj da se zadobije važna uloga u [[Društvo naroda|Ligi naroda]],{{sfn|Ellis|2003|pp=105-145}}nakon brazilskog učešća u [[Prvi svetski rat|Prvom svetskom ratu]].{{sfn|Burns|1993|pp=305}}<ref>M.Sharp, I.Westwell & J.Westwood. "History of World War I, Volume 1" Marshall Cavendish Corporation. {{page|2002||pages=97}}</ref> Tokom [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] Brazil je bio neutralan do avgusta 1942. kada je stao na stranu [[antihitlerovska koalicija|saveznika]].{{sfn|Scheina|2003|pp=}}<ref>Thomas M. Leonard & John F. Bratzel; "Latin America during World War II" Rowman & Littlefield Publishers Inc. 2007. pp. 150</ref> Tome su doprineli napadi nemačkih podmornica na brazilsko brodovlje u Atlantskom okeanu.{{sfn|Hirst|2005|pp=4-5}}
Nakon pobede saveznika 1945. i okončanja nacističko-fašističkih režima u Evropi, Vargasova pozicija postala je neodrživa te je on ubrzo svrgnut vojnim pučem, čime je demokratiju ponovo uspostavila ista armija koja ju je ukinula 15 godina ranije.{{sfn|McCann|2004|pp=441}} Vargas je počinio samoubistvo avgusta 1954. usred političke krize, nakon što se na vlast vratio na izborima 1950. godine.{{sfn|Roett|1999|pp=106-108}}{{sfn|Keen|Haynes|2004|pp=361–362}}
=== Druga polovina 20. veka ===
Nakon Vargasovog samoubistva vlast je vršilo nekoliko kratkotrajnih privremenih vladâ.{{sfn|Skidmore||pp=201}} Godine 1956. predsedik Brazila postao je [[Žuselino Kubiček]]. On je zauzeo pomirljiv stav prema opoziciji što mu je omogućilo da nesmetano vlada.{{sfn|Skidmore||pp=202–203}} Tokom njegove vladavine došlo je do velikog rasta privrede i industrijske proizvodnje,{{sfn|Skidmore||pp=204}} međutim, njegovo najveće delo je izgradnja [[Brazilija|Brazilije]], novog glavnog grada. Ovaj projekat je inaugurisan 1960. godine.{{sfn|Skidmore||pp=204–205}} Ne mestu predsednika nasledio ga je [[Žanio Kvadros]], koji je dužnost obavljao manje od godinu dana.{{sfn|Skidmore||pp=209–210}} Nakon njega dužnost predsednika preuzeo je [[Žoao Gular]]. On se sukobio sa snažnom opozicijom{{sfn|Skidmore||pp=210}} pa je 1964. svrgnut vojnim pučem a vlast u Brazilu je preuzela vojska.{{sfn|Fausto|2005|pp=397}}
[[Datoteka:Lula - foto oficial05012007 edit.jpg|desno|mini|[[Luis Inasio Lula da Silva|Lula da Silva]], predsednik od 2003. do 2011, tokom čijeg mandata je brazilska privreda postala šesta na svetu.]]
Novi režim je nameravao da ima samo prelaznu ulogu<ref>Gaspari, ''A Ditadura Envergonhada'', pp. 141-142.</ref> ali se postepeno pretvorio u otvorenu diktaturu. To je ozakonjeno objavom Petog institucionalnog akta 1968. godine.<ref name="Gaspari, pp. 35">Gaspari, ''A Ditadura Envergonhada'', pp. 35.</ref> Represija nije bila ograničena samo na pripadnike gerile koji su se suprotstavljali režimu, već i na pripadnike inteligencije, umetnike, novinare i ostale članove građanskog društva,{{sfn|Crocitti|Vallance|2012|pp=395}}{{sfn|Young|Cisneros|2011|pp=224}} u i van zemlje (preko zloglasne „[[Operacija Kondor|operacije Kondor]]“).{{sfn|Burgorgue-Larsen|Torres|2011|pp=299}}{{sfn|Crocitti|2012|pp=396}} Uprkos svojoj brutalnosti, kao i drugi totalitarni režimi u istoriji, zahvaljujući privrednoj ekspanziji, poznatoj kao „privredno čudo“, režim je svoju najveću popularnost imao početkom sedamdesetih godina 20. veka.{{sfn|Crocitti|2012|pp=395-397}}
Međutim, i pored pobede protiv levičarskih gerilaca,{{sfn|Burns|1993|pp=457}} višegodišnja represija i nemogućnost da se izbore sa ekonomskim problemima, kao i opšte nezadovoljstvo naroda doveli su do toga da vlast promeni politiku i krene ka demokratizaciji društva. Tu politiku su predvodili generali [[Ernesto Gejzel|Gejzel]] i [[Golberi do Kouto e Silva|Golberi]].<ref>Fausto 1999, Chapter 6 "The military government and the transition to democracy (1964-1984)"</ref> Donošenjem Zakona o amnestiji 1979. godine započeo je postepeni povratak Brazila ka demokratiji, koji je dovršen tokom osamdesetih godina 20. veka.<ref name="Ibidem Fausto 1999">{{harvnb|Fausto|1999|pp=}}</ref>
Vojna hunta je sišla sa vlasti 1985. kada je Žoze Sarnej preuzeo dužnost predsednika. On je bio nepopularan jer nije uspeo da se izbori sa ekonomskom krizom i hiperinflacijom nasleđenom od prethodnog režima.{{sfn|Fausto|2005|pp=464–465}} Sarnejeva vlada omogućila je da na izborima 1989. bude izabran, malo poznati, [[Fernando Kolor de Melo|Fernando Kolor]]. Narodna skupština mu je 1992. izglasala nepoverenje.{{sfn|Fausto|2005|pp=465, 475}} Kolora je nasledio potpredsednik [[Itamar Franko]]. On je za ministra finansija postavio [[Fernando Enrike Kardozo|Fernanda Enrike Kardoza]]. Kardozo je 1994. počeo da sprovodi ekonomsku politiku poznatu kao ''[[Plano real]]'' ({{jez-port|Plano Real}}),{{sfn|Skidmore||pp=311}} što se pokazalo veoma uspešnim. Posle decenijâ loše ekonomske politike ranijih vladâ ove mere su konačno stabilizovale brazilsku ekonomiju,<ref>Fausto 1999, Epilogue</ref>{{sfn|Fausto|2005|pp=482}} i omogućile su Kardozu da iste godine bude izabran za predsednika i reizabran 1998. godine.{{sfn|Fausto|2005|pp=474}}
Mirna smena vlasti obavljena je 2002. između Kardoza i glavnog opozicionog kandidata, [[Luis Inasio Lula da Silva|Luisa Inasija Lule da Silve]]. Ovaj događaj je pokazao da je Brazil konačno ostvario političku stabilnost.{{sfn|Fausto|2005|pp=502}} Lulu je 2011. nasledila [[Dilma Rusev|Dilma Rusef]], prva žena na mestu predsednika i jedna od najmoćnijih žena na svetu.<ref>{{cite web|url=http://www.forbes.com/power-women/ |title=The World's 100 most powerful women |publisher=Forbes|year=2013|accessdate = 24. 3. 2013.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://articles.cnn.com/2010-10-31/world/brazil.elections_1_voting-machines-president-luiz-inacio-manaus?_s=PM:WORLD |title=Brazil elects Dilma Rousseff, nation's first woman president |publisher=CNN|date = 31. 10. 2010. |accessdate = 8. 8. 2011.}}</ref>
== Zemljopis ==
Linija 159 ⟶ 244:
* američki indijanci 0.4%
* neodređeni 0.7%
=== Gradovi ===
Veći gradovi: [[Popis gradova u Brazilu]]
=== Religija ===
[[Datoteka:Cristo Redentor - Rio de Janeiro, Brasil.jpg|thumb|100px|Smješten na vrhu brda visokog 710 [[m]], kip Isusa Iskupitelja u [[Rio de Janeiro|Rio de Janeiru]] je najpoznatiji spomenik u Brazilu.]]
Linija 187 ⟶ 274:
Najveći dio radno sposobnog stanovništva je zaposlen u uslužnim djelatnostima (42%), u poljoprivredi (31%) i u industriji 27%.
=== Poljoprivreda ===
Veliki dio Brazila pokrivaju plodna zemljišta, na kojima se mogu dobivati po dva ili tri uroda godišnje. Sada se obrađuje samo 4% od ukupne površine, ali ni u jednoj zemlji svijeta nema mogućnosti tako velikog širenja obradivih površina kao u Brazilu.
| |||