Milovan Milovanović – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m r2.6.5) (robot Dodaje: it:Milovan Milovanović |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 2:
| ime = Milovan
| prezime = Milovanović
| slika = Milovan Dj. Milovanovic.jpg|desno|mini
| opis_slike =
| dan_rođenja = 17.
Red 17:
}}
'''Milovan Đ. Milovanović''' ([[17. februar]] [[1863]] — [[18. jun]] [[1912]]) bio je srpski teoretičar države i prava, diplomata i političar. Bio je predsednik Vlade Kraljevine Srbije (1911—1912) i za vreme svog mandata zaključio je savez sa [[Kraljevina Bugarska|Bugarskom]] koji je omogućio stvaranje [[Balkanski savez|Balkanskog saveza]] protiv [[Osmansko carstvo|Osmanskog carstva]].
Milovanović je bio sin bio je [[Đorđa Milovanovića]] (1813-1885), poznatog konzervativca, državnog savetnika, ministar pravde 1875.
Milovanović je bio "Parizlija", tj. pariski djak, briljantan student sa doktoratom o garantnim ugovorima koji je bio nagradjen na Sorboni. Kao profesor prava na Velikoj školi i jedan od prvaka Narodne radikalne stranke učestvovao je u izradi [[Ustava Srbije od 1888. godine|Ustava Srbije iz 1888.]] (takozvani Radikalski ustav), jednog od najslobodumnijih ustava u tadašnjoj Evropi. Milovanović je bio [[ministar]] privrede, ministar finansija, [[diplomata]], tj. poslanik na strani.
Kako navodi Milovanovićev biograf Dimitrije Djordjević, najbolji prikaz Milovanovićevog ličnog uspeha [kao poslanika Srbije u Rimu] dao je u jednom izveštaju francuskoj vladi ambasador Barer, jedna od najumnijih glava francuske diplomatije. «Poznajući u tančine balkanske stvari, obdaren živom inteligencijom i sigurnim sudom, Milovanoviž je uspeo da u rimskom političkom svetu zadobije daleko veći uticaj no što mu ga daje položaj jedne male zemlje» pisao je ambasador. «On je svakako izvršio jak uticaj na akciju Italije na Balkanu, svojim misljenjem i poverljivim savetima koje je davao Konzulti.» [Italijanski Ustavni sud]...
Veliki lični i diplomatski uspeh postigao je Milovanovic na Haškoj mirovnoj konferenciji juna 1907. Odlican pravnik, okretan govornik,
Milovanović je skrenuo paznju najvidjenijih pravnika toga vremena, de Martensa i Leona Buržoa. Na početku rada Konferencije, Milovanović je bio izabran za potpredsednika jedne od četiri komisije...Izabran za člana Stalnog izbornog suda u Hagu, Milovanović je i na konferenciji doživeo lićni trijumf. To je bilo prvi put u istoriji Srbije da njen predstavnik zauzme tako visoko mesto u jednom važnom medjunarodnom telu. Licne veze koje je pritom ostvario bile su Milovanoviću vrlo značajne u daljoj političkoj aktivnosti, posebno tokom Aneksione krize 1908.
Ispred [[Narodna radikalna stranka|Narodne radikalne stranke]] bio je predsednik vlade Kraljevine Srbije od [[25. jun]]a [[1911]]. (po starom kalendaru) do svoje smrti. Zajedno sa bugarskim predsednikom vlade [[Ivan Gešov|Ivanom Gešovim]] bio je tvorac [[Srpsko-bugarski ugovor (1912)|saveza s Bugarskom]] bez koga ne bi bilo pobede nad [[Osmansko carstvo|Turskom]] u [[Prvi balkanski rat|Prvom balkanskom ratu]] [[1912]]. godine.
Preminuo je nekoliko meseci pre izbijanja Prvog balkanskog rata. [[Slobodan Jovanović]] ga je hvalio kao jednog od najboljih srpskih diplomata i piše: „Srpske interese imao je stalno na umu, ali nije ih suviše naglašavao, nego ih je vezivao za neke više i opštije interese.“▼
▲Preminuo je nekoliko meseci pre izbijanja Prvog balkanskog rata. [[Slobodan Jovanović]] ga je
Одговори
Проследи
== Vidi još ==
| |||